Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
46. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Ciljevi održivog razvoja – istorijski razvojna šansa Srbije

Piše: Prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine

Polovinom prošlog meseca boravila sam u Njujorku gde sam predstavljala Vladu Republike Srbije na petom Visokom političkom forumu o održivom razvoju, održanom pod pokroviteljstvom Ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija. Bila je čast u Ujedinjenim nacijama govoriti u ime naše zemlje, koja je imala aktivnu ulogu u formulisanju ciljeva održivog razvoja i koja je, jedina u regionu jugoistočne Evrope, učestvovala u procesu utvrđivanja modela njihovog finansiranja.

Tema ovogodišnjeg foruma „Iskorenjivanje siromaštva i promovisanje prosperiteta u svetu koji se menja“ je, nažalost, i dalje vrlo aktuelna i u našoj zemlji. Srbija je, od 188 zemalja i teritorija, rangirana kao 66. zemlja na svetu prema Indeksu humanog razvoja. Istovremeno, i dalje beležimo veliki broj lica u apsolutnom siromaštvu i najvišu stopu relativnog siromaštva u Evropi.

Vlada Republike Srbije posmatra rešavanje izazova borbe protiv siromaštva u okviru šireg cilja unapređenja društvenog razvoja i socijalne uključenosti, a posebnu pažnju usmerava na smanjenje siromaštva kod dece.

Kao ministar čije je zaduženje demografija i populaciona politika, moram da kažem da jedan od prioriteta ove Vlade jeste i prevencija negativnih demografskih trendova. Istovremeno, prepoznali smo da su mere populacione politike koje treba da dovedu do postavljenog cilja u korelaciji sa implementacijom ciljeva održivog razvoja. Naime, veliki broj od 169 indikatora za 17 ciljeva održivog razvoja značajno se podudara sa ciljevima i merama predviđenim postojećom Strategijom za podsticanje rađanja.

Pred nama je svakako i revizija ovog, i dalje veoma dobrog dokumenta, koji treba da obezbedi strateški okvir neophodan za postizanje uspeha u ovoj oblasti.

Revidirana Strategija zadržaće najbolje od postojećih, ali će biti i obogaćena savremenim rešenjima, koja su u skladu sa izazovima koje nosi društvo u razvoju.

U toku je i projekat testiranja mera populacione politike u 15 opština u Srbiji koji je Vlada podržala sa 130 miliona dinara bespovratnih sredstava. Istraživanjem o usklađivanju rada i roditeljstva na reprezentativnom uzorku koji je obuhvatio 126.000 zaposlenih i 330 poslodavaca, dobili smo stavove koji su nam smernica za unapređenje stanja na ovom polju.

Planiramo da tokom naredne godine kroz praksu i druga istraživanja utvrdimo koja zakonska rešenja treba menjati kako bi u normativni okvir uvrstili najbolje mere koje u budućnosti treba da daju rezultate.

Verujem da je uspeh moguće postići, predanim radom na primeni mera populacione politike, ali i kroz implementaciju ciljeva iz Agende 2030. Napominjem da je važno da se u ove procese uključe svi – državne institucije, eksperti, civilni sektor, Srpska akademija nauka i umetnosti, mediji i lokalne samouprave.

Implementaciju ciljeva održivog razvoja i primenu mera populacione politike vidim kao dva povezana procesa. Zato ćemo paralelno raditi na reviziji Strategije za podsticanje rađanja, ali i na prioritizaciji postavljenih ciljeva i izradi nacionalnog programa za sprovođenje Agende 2030.

Agendu UN 2030 vidim kao istorijsku razvojnu šansu da iskorenimo ekstremno siromaštvo, damo presudan doprinos za društveni razvoj naše zemlje i ostvarimo višegeneracijski san o prelasku Srbije u rang razvijenih zemalja sveta.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Objavljen 13. Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja u Srbiji

Pozivamo vas da pregledate 13. izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja u Srbiji,  sada kao onlajn bazu podataka kojoj ćete se vraćati.

Nakon jedanaest štampanih i jednog elektronskog izdanja Vodiča, unapređeno izdanje vam stavlja na raspolaganje i nove mogućnosti kao što su: uvid u aktuelne konkurse sa podacima i praktičnim uputstvima o uslovima za apliciranje; uvid u bazu međunarodnih i domaćih izvora finansiranja sa osnovnim podacima o vrstama podrške koju pružaju, oblastima koje podržavaju, potencijalnim korisnicima, geografskoj oblasti delovanja; brza i jedonostavna pretraga donatora i konkursa; dostupnost ažuriranih informacija, itd. Vodič je namenjen organizacijama civilnog društva, lokalnim samoupravama, institucijama, malim i srednjim preduzećima, pojedincima i drugim zainteresovanim stranama.

Na izradi Vodiča učestvovali su: TACSO Građanskih inicijativa, resursni centar za sve organizacije civilnog društva u Srbiji, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, kao i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije.


Održani regionalni sastanci o ulozi jedinica lokalne samouprave u ostvarivanju ciljeva politike zapošljavanja

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (MRZBSP) i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) održali su u periodu maj–jul 2017. godine četiri regionalna sastanka na kojima je učešće uzelo 166 predstavnika 70 jedinica lokalne samouprave (JLS), filijala i Direkcije NSZ, drugih institucija i socijalnih partnera. Sastanci su organizovani radi razmene iskustava JLS i lokalnih saveta za zapošljavanje (LSZ) o procesu realizacije lokalnih akcionih planova zapošljavanja (LAPZ), kao i radi dobijanja informacija o potencijalnim problemima i preprekama sa kojima se JLS tom prilikom suočavaju, a koji mogu biti prevaziđeni kroz proces pripreme Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2018. godinu.

Predstavljeni su rezultati analize „Procena oblasti, opsega i efekata LAPZ u periodu 2010–2016. godine“, kao i aktivnosti na projektima „Podsticanje zapošljavanja mladih“ koji sprovodi GIZ i „Podrška sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP) sa fokusom na politiku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih”, koji sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru programa „Znanjem do posla“.

Sastanci su organizovani uz finansijsku i ekspertsku podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), projekta tehničke podrške iz IPA 2012 programskog ciklusa (IPA 2012 TA) i podrške koju u okviru Nemačke razvojne saradnje pruža Deutsche Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.


Održana letnja škola o socijalnom uključivanju u Vrnjačkoj Banji

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije organizovao je Letnju školu o socijalnom uključivanju od 10. do 13. jula 2017. godine u Vrnjačkoj Banji. Učesnici Letnje škole bili su predstavnici jedinica lokalnih samouprava, centara za socijalni rad i organizacija civilnog društva iz Petrovca na Mlavi, Malog Crnića, Kučeva, Malog Zvornika, Žabara, Žagubice i Dimitrovgrada.

Obuka je sprovedena sa ciljem pružanja podrške odabranim jedinicama lokalnih samouprava u izradi lokalnih strateških dokumenata koji doprinose socijalnom uključivanju. Tokom Letnje škole, razmena je bila fokusirana na sledeće teme: korišćenje baza podataka, participativan pristup u pripremi strateških dokumenata, značaj umrežavanja i primere dobre prakse na lokalnom i nacionalnom nivou, razvoj intersektorske saradnje na primeru rodne ravnopravnosti i primeru inicijative zapošljavanja mladih, programsko budžetiranje, praćenje i evaluiranje  strateških dokumenata, inovativna i/ili održiva rešenja u cilju informisanja o raspoloživim izvorima podrške, saradnja sa medijima u cilju pozitivne promocije opštine.


Održana Živa biblioteka u Svratištu za decu i mlade koji žive i/ili rade na ulici

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju i Centrom za integraciju mladih 28. jula 2017. godine organizovao Živu biblioteku u Svratištu za decu i mlade koji žive i/ili rade na ulici.

Živa biblioteka predstavlja inovativan metod za borbu protiv rasizma i ksenofobije i za promovisanje ljudskih prava i ravnopravnosti. Centar za interaktivnu pedagogiju je u okviru programa „Mreža prijatelja inkluzivnog obrazovanja“ kreirao Živu biblioteku u kojoj su „knjige“ mladi Romi i Romkinje koji pričaju priče iz svojih školskih dana. Naslovi knjiga su u vezi sa ranim razvojem, školskim  danima i onim što „knjige“ pamte iz đačkih klupa. Živa biblioteka pruža čitaocima priliku da nakon čitanja odabranih „knjiga“ razgovaraju sa samim „knjigama“ i postavljaju im pitanja u vezi sa pričom koju su imali priliku da čuju.

Žive biblioteke će biti održane u osnovnim školama i nevladinim organizacijama u više beogradskih opština. Na ovaj način, deca će biti osnažena da prijave svaki oblik diskriminacije, aktivisti i aktivistkinje će biti podstaknuti da nastave da ohrabruju decu i jačaju njihove lične kapacitete, a nastavnici i nastavnice će razviti svest o iskustvima romske dece tokom školovanja i važnosti njihovog ophođenja prema svim učenicima, a naročito prema učenicima i učenicama iz osetljivih grupa.

AKTUELNI KONKURSI

Međunarodni kurs „Ljudska prava kao univerzalni ideal: pretnje i globalni izazoviˮ (rok: 15.8.2017)
Program podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija (rok: 20.8.2017)
ASTRA: Obuka za rad na SOS telefonu za žrtve trgovine ljudima (rok: 1.9.2017)
Otvoren konkurs za Godišnju medijsku nagradu za toleranciju (rok: 5.9.2017)
Konkurs za dodelu sredstava bračnim parovima na teritoriji AP Vojvodine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom (rok: 30.9.2017)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Vlada Srbije osnovala Savet za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave
Neophodno veće učešće mladih u društvenom životu
Regionalna kancelarija za saradnju mladih počinje sa radom
E-obrazovna platforma o sektorskim politikama Еvropske unije
Online trening serija “Kako sarađivati sa USAID-om”
Ambasadori Australije i SAD posetili socijalno preduzeće „Bagel Bejgl“
iHo – Važno je da pomažemo jedni drugima zato što smo pre svega ljudi
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

ĐORĐE VASILJEVIĆ: Stihovi i međuljudski odnosi

(...) Koliko god stanovnici svakodnevne Srbije mislili da su ostankom sa ove strane zida iznad onih koji su prekršili društvene i zakonske norme, prava istina je da je paralelna Srbija samo malo surovije izvitopereno ogledalo ovih prvih. Pa tako u njoj zavisno od podneblja u kome se njene zatvorene zajednice nalaze, srećemo razne podele i ugnjetavanja.

U „Zabeli” dominantni „naši” često „gaze” pripadnike vlaške nacionalne manjine. U „Mitrovici” ulogu Vlaha igraju Mađari, a u „Nišu” bar jednom godišnje stradaju „Pazarci”. Što se tiče manjih ustanova, one prate trend ovih većih samo sa varijacijama na temu i pritom i ona većina i one stradale manjine imaju još jednu kastu ispod, a to su Romi.

E sad, Roma ima veoma mnogo u institucijama paralelne Srbije, i to iz raznih razloga od viška loših životnih uslova pa do manjka elementarnog obrazovanja, ali to nipošto ne znaci da su oni manje vredni ljudi. Često sam uprkos protivljenju drugova iz redova „naših” funkcionisao sa „manjinama“ pa bi ih u razgovorima pitao što se ne ujedine sa Romima, jer onda bi stanje na svim mestima otprilike bilo „pola naprema pola” i onda niko ne bi imao većinu, a samim tim ni mandat da vlada nad nekim drugim. Međutim, dobijao sam poražavajući odgovor. U globalu, čast izuzecima, svima njima je lakše kad znaju da ima neko ko prolazi gore od njih. (...)

Sistem u stvari treba da izvrši prosvećenje onih koje čuvaju kao i onih koji čuvaju. Možda da, kao kod dozvola za gradnju, smanji papirologiju koju ispunjavaju nekadašnji vaspitači, a sada savetnici, kako bi mogli više da se bave ljudima u svojim grupama. Možda da se zaposli što više stražara iz redova nacionalnih manjina, pogotovo iz redova Roma, kako bi to postalo nešto obično i svakodnevno. Jer ono što je obično – to je i prihvatljivo. Možda da se sklope ugovori sa nekim pa se obnove pogoni u kojima će osuđenici proizvoditi nešto korisno, te imati obavezu rada i u praksi, a ne samo u članu zakona. Time bi bili zaokupljeni velikim delom dana, što je dobro, jer dosada je đavolja livada, a i takmičarski duh među njima bi ih terao da budu što bolji u bilo čemu što proizvode, jer majstora svako poštuje, bez obzira na njegovu nacionalnost. I na kraju, na sve ovo, najbitnija je volja svih koji funkcionišu u tom sistemu da se na svakodnevnom nivou razgovara i to tako što bi se pravile mešovite grupe osuđenika sa kojima bi se radilo.

Znam, bio bi to dug proces, ali bar ne bi bio skup. Isto tako, znam da bi jednog dana sve ovo postala neka nova „oduvek” tradicija, pa bi verovatno tek tada otvoreno i bez straha mogli da u paralelnoj Srbiji porazgovaramo o pravima one najmanje manjine koja najvise strada.

Manjine iz redova LGBT populacije…

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Valerija svoju prvu firmu „penzionisala” u 24. godini

Beograđanka Valerija Spasojević je kao mala puno čitala o Tesli, obožavala je robotiku u Srednjoj politehničkoj školi, Mašinski fakultet je napustila posle prvog semestra, a sa troje kolega je u 20. godini osnovala firmu iza koje je, posle tri godine rada, ostalo stotinak sajtova i jedan robot.

U biografiji Valerije Spasojević (24), Beograđanke koja će uskoro postati stanovnica Berlina, između brojnih poslovnih uspeha upisano je da je tri godine imala firmu „HLT studio”. Kada ju je osnivala u leto 2014. godine, pratili su je začuđeni pogledi šalterskih radnika u Agenciji za privredne registre i Poreskoj upravi – kako neko tako mlad registruje firmu, i to iz aj-ti sektora.

Svetlooka Valerija je u tom trenutku imala dvadeset godina, ušteđevinu od 400 evra, podršku roditelja i troje drugara koji su uskoro postali „radnici“. Naziv je osmislila još kao 16-godišnja devojčica, a prvi sajt je izradila u šestom razredu osnovne škole. (...)

U svet preduzetništva, kako kaže, ušla je spontano.

– Uvek su me zanimale različite oblasti. Čak su mi roditelji i nastavnici govorili da sam dobra u mnogim stvarima i da bi trebalo da se fokusiram na jednu, dve. Ali meni to nije bilo dovoljno. Baš kao što ne mogu da radim ono što ne volim.

Zato je odlučila da posle prvog semestra i četiri položena ispita napusti Mašinski fakultet. Osetila je da tamo ne može da radi i nauči ono što je zanima.

Te dane „dokolice“ ispunjavala je praveći, kako kaže, „sajtiće” i lepeći etikete preko omladinske zadruge. Onda su je pozvali da bude asistent sistem administratora u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ). Prva redovna primanja uticala su da stekne osećaj zadovoljstva i samostalnosti. U isto vreme dobija poziv da predaje deci o robotici, veb dizajnu… Odlučuje se za stepenicu više, pa aplicira na neke adrese i počinje da radi u jednoj  švajcarskoj kompjuterskoj kompaniji, u Beogradu. Tu međutim ostaje godinu dana i od ušteđevine koja nije bila više od prosečne plate u Srbiji, u iznajmljenom stanu, sa troje drugara otvara svoju firmu. (...)

– Nije mi bilo teško, ali sada kada se setim da sam radila po 13-14 sati, da smo ostajali preko noći da završimo neki sajt, prosto ne mogu da verujem, sumira danas Valerija prva preduzetnička iskustva. U prvoj godini izradili su 40 sajtova, a tokom postojanja firme – do juna 2017. – skoro 100. (...)

Želja da se usavršava bio je motiv da, dok radi u sopstvenoj firmi i kao programer i kao komercijalista i kao dizajner, paralelno traga za poslom u inostranstvu. Nažalost, i pored dve gotovo završene priče u Australiji, nije uspela da ode na ovaj kontinent. Sasvim slučajno aplicira za kompaniju u Nemačkoj i od ovog leta radiće za njih od kuće, a od septembra se seli u Berlin. (...)

Na konkursu Exit fondacije i kompanije NIS za Mlade heroje 2016, Valerija je ovog proleća proglašena prvonagrađenom u kategoriji preduzetništva.

Pitamo je i gde sebe vidi za desetak godina? Odgovara da ne zna, ali da bi volela da ima studio u kome bi se praktično bavila robotikom.

Njeno delo je i robot-maskota akcije „Bitka za znanje ” Fonda B92 i Ministarstava prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pre dve godine, Valerijin izum koji je osmislila sa kolegom našao se u grupi 10 nagrađenih od strane NASA na internacionalnom takmičenju za izradu senzora za odela astronauta – otuda je lako pretpostaviti da li će joj se želja ispuniti.

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlajkovićeva 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915