Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
52. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Učiteljica, kraljica, sluškinja


Jovana ĐinđićPiše: Jovana Đinđić, koordinatorka za rodnu ravnopravnost i ljudska prava, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva je u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije sproveo analizu nastavnih planova i programa i udžbenika za predmet Srpski jezik od I do IV razreda osnovne škole, kako bi se ispitala uključenost rodne perspektive u nastavni materijal i dokumenta kojima se programira nastava.

Analiza je sprovedena u periodu od oktobra 2017. do juna 2018. godine i obuhvatila je nastavne planove i programe od I do IV razreda i udžbeničke komplete tri izdavača čiji su udžbenici najzastupljeniji u školama u Srbiji (Klett, Eduka, Novi Logos). Predmet srpski jezik je izabran zbog toga što podrazumeva najveći fond časova i obuhvata teme koje se tiču različitih aspekata društvenog i porodičnog života koje su pogodne za podsticanje diskusije o položaju žena, rodnim ulogama i stereotipima.

Pravilnici o nastavnom planu i programu za prva četiri razreda kao jedan od zadataka nastave srpskog jezika navode da bi učenici i učenice trebalo da se vaspitavaju „za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti”, međutim, rodna ravnopravnost se uopšte ne pominje. Nijedan od ponuđenih sadržaja ne obuhvata temu rodne ravnopravnosti, niti obrada datih sadržaja podrazumeva objašnjenje uslova za razvoj rodne ravnopravnosti kao ni izvore rodne neravnopravnosti u našem društvu, iako u svakoj analiziranoj čitanci postoji više tekstova koji su pogodni za podsticanje razgovora o ovoj temi.

Rodna neravnopravnost ogleda se i u nesrazmernom broju autora i autorki čija su dela uključena u nastavne planove i programe – u programu za prvi razred navedene su 2 autorke i 19 autora, za drugi 3 autorke i 20 autora, za treći 5 autorki i 27 autora, a za četvrti razred 4 autorke i 30 autora. Jezik udžbenika je najčešće rodno nedosledan, mada je uočena težnja da se koristi rodno neutralan jezik (na primer, opiši, nacrtaj, objasni itd.).

Muški likovi su uglavnom u svim čitankama zastupljeniji u tekstovima i na slikovnim prilozima u poređenju sa ženskim likovima. Kao pozitivan primer može se istaći značajna zastupljenost žensko-muškog para na slikovnim prilozima. Glavni likovi su uglavnom muški, njih karakteriše neuporedivo širi dijapazon profesija, osobina, vrednosti i interesovanja u poređenju sa ženskim likovima. Na primer, u jednom udžbeniku za prvi razred profesija muških likova ima 5 puta više nego ženskih, pri čemu su ženski likovi prikazani isključivo kao učiteljice, kraljice i sluškinje. Takođe, interesovanja koja se povezuju sa ženskim likovima uglavnom se odnose na brigu za decu i porodicu. U udžbenicima nije napravljena ravnoteža između uloge majke i oca kada je reč o brizi o deci, već je prisutan stereotipan stav da je majka jedina osoba koja brine o deci. Dodatno, u tekstovima većine čitanki primećena je stereotipna podela prostora – muški likovi su češće prikazani u javnom prostoru, dok se ženski likovi najčešće pojavljuju u zatvorenom, privatnom prostoru.

U ovom tekstu su predstavljeni samo neki od nalaza analize koja će uskoro biti dostupna javnosti  i na raspolaganju za preuzimanje na veb sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije.

Porodica, škola i mediji imaju veoma važnu ulogu u procesu socijalizacije dece. Kroz sadržaj udžbenika i način na koji ga nastavnici i nastavnice interpretiraju, deca stiču saznanja o vrednostima društva i poželjnim modelima ponašanja i razmišljanja. Eksplicitne i implicitne poruke o poželjnim ponašanjima muškaraca i žena sadržane u nastavnom materijalu utiču na formiranje stavova dečaka i devojčica i na njihove modele ponašanja, zbog čega je veoma značajno razmatrati da li obrazovni materijal sadrži rodne stereotipe, u kojoj meri se preispituju tradicionalne rodne uloge i afirmiše rodna ravnopravnost.

Kako je ova analiza pokazala, iako postoje pozitivni primeri u čitankama i nastavnim listovima, kao što su korišćenje rodno neutralnog ili rodno osetljivog jezika, prikazivanje muško-ženskih parova u nestereotipnim aktivnostima, učestvovanje i dečaka i devojčica u kućnim poslovima kao i prikazivanje devojaka u sportskim dresovima i sa medaljama oko vrata, jasno je da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se nastavni materijal obogatio rodno relevantnim sadržajima koji bi podstakli razgovor i ohrabrili učenike i učenice da zauzmu kritički stav prema strukturnoj utemeljenosti rodnih odnosa u našem društvu. Osim samog sadržaja udžbenika, od velikog značaja za razvoj kritičkog mišljenja dece jesu stavovi nastavnika i nastavnica, te će prioriteti Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva biti rad na unapređenju sadržaja udžbenika sa aspekta rodne ravnopravnosti kao i jačanje kapaciteta nastavnika i nastavnica za uključivanje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Beogradska crowdfunding konvencija 2018 – Zavirite u budućnost crowdfundinga

Beogradska crowdfunding konvencija 2018 (Belgrade Crowdfunding Convention 2018) jednodnevna je konferencija koja je održana 25. septembra 2018. godine u Beogradu, a organizovana je sa idejom da na jednom mestu okupi crowdfunding stručnjake i entuzijaste iz Evrope i regiona koji će podeliti svoje iskustvo i razgovarati o potencijalu grupnog finansiranja, njegovim trendovima i budućnosti.

Konvencija je imala za cilj da kroz inspirativan sadržaj i primere dobre prakse iz Srbije i regiona ukaže na značaj koji grupno finansiranje ima za razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, neprofitnih organizacija i kreativnih industrija.

Konvenciju su organizovali Nemačko-srpska inicijativa za održiv rast i zapošljavanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), Fondacija Heinrich Böll i agencija Brodoto. Više informacija potražite ovde.



Studijsko putovanje u Letoniju u vezi sa uspostavljanjem centralnog registra stanovništva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je organizovao studijsku posetu Letoniji za predstavnike i predstavnice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo u cilju razmene iskustava u vezi sa uspostavljanjem i vođenjem registra stanovništva.

S obzirom na to da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave trenutno priprema Nacrt zakona o Registru stanovništva koji bi obuhvatio najvažnije podatke o građanima i građankama Srbije na jednom mestu, od velike je važnosti sagledavanje prakse drugih zemalja koje su izradile sličan registar. Stoga, delegacija Srbije se sastala sa predstavnicima i predstavnicama Ministarstva unutrašnjih poslova Letonije, tačnije Kancelarije za poslove državljanstva i migracije, u čijoj je nadležnosti Registar stanovništva.

Načelnica Sektora za evropske poslove i međunarodnu saradnju, Žana Ružite, kratko je predstavila rad Kancelarije za poslove državljanstva i migracije, dok je zamenik direktora Kancelarije, Uldis Apsitis, održao prezentaciju o letonskom registru stanovništva, uz napomenu da se trenutno radi na Registru fizičkih lica koji će nadomestiti neke od nedostataka Registra stanovništva i omogućiti centralizovanu registraciju stranaca u Letoniji.



Održan edukativni kamp na temu obrazovanja za karijeru u Srbiji „Kad porastem biću…”

U organizaciji udruženja “Connecting” pokrenut je obrazovni program “Kad porastem biću…”, koji se fokusira na obrazovanje za karijeru. U okviru ovog projekta, u četvrtak, 9. avgusta 2018. godine, u Mokrin House-u je svečano otvoren kamp “Kad porastem biću”, u kome je do 14. avgusta 14 izuzetno motivisanih tinejdžera i tinejdžerki iz Južnog Banata, Beograda, Niša, Kragujevca i Novog Sada imalo priliku da se druži, razmeni iskustva i pripremi da samostalno i promišljeno donosi odluke o pokretanju sopstvenog posla, nastavku karijere ili školovanja.

Centralni deo obrazovnog programa "Kad porastem biću..." obuhvata šestodnevni kamp tokom kojeg tinejdžeri i tinejdžerke aktivno, sa stručnjacima i stručnjakinjama iz raznih oblasti, učestvuju u petofaznom procesu profesionalne orijentacije koji obuhvata  iskustveno učenje, radioničarski rad i povezivanje sa vršnjacima/kinjama, preispitivanje i sticanje veština potrebnih za rad u 21. veku. Pored kampa, projekat se razvija i kroz radionice u srednjim školama, susrete “Edu izazov”, sajmove znanja i konferencije za medije. U najavi je i snimanje dokumentarnog filma “Obrazovanje za 4.0 revoluciju” na kome će zajedno raditi mentori/ke, učesnici/e, volonteri/ke i partneri.

Partneri na ovom značajnom i zapaženom projektu su Elektrotehnička škola “Nikola Tesla”, Tehnička škola „23. maj“ iz Pančeva, Kancelarija za mlade grada Pančeva, Centar za društveno odgovorno preduzetništvo, Mokrin House i Via Acedemica, a veliku podršku pružili su Grad Pančevo, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR), Kancelarija za mlade grada Pančeva, EU projekti, Dostignuća mladih, Infostud, Danijela Commerce d.o.o., kao i brojni mediji, institucije, preduzeća i organizacije sa teritorije grada Pančeva. Više informacija potražite ovde.

AKTUELNI KONKURSI

Ambasada Republike Češke: Poziv za podnošenje predloga projekata u okviru programa Transformacione saradnje (rok: 15.10.2018)
Konkurs „Saznali na seminaru i primenili u praksi 2018“ (rok: 15.10.2018)
Tender za novi program podrške civilnom društvu u Srbiji “Za aktivno civilno društvo – zajedno (ACT)” (rok: 26.10.2018)
Konkurs za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u 2018. godini (rok: 23.11.2018)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Unapređeno upravljanje ljudskim resursima u državnoj upravi
Osnovan Savet za filantropiju
Swiss PRO: Procena stanja e-uprave na lokalu kao korak ka njenom unapređenju
Počela kampanja za veće učešće građana/ki u upravljanju lokalnim budžetima
LICEULICE: Pretplatimo se i podržimo 10 teško zapošljivih žena
Konferencija evropskih rok kampova za devojčice prvi put u Beogradu
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

BOJANA DIMITRIJEVIĆ: Diplome i titula čekaju poziv za trku – iskustva traženja posla osobe sa hendikepom

Autor ilustracije: Rupa Panda„Dragi čitaoče, ako voliš da trčiš, iskreno verujem da ćeš me razumeti. Imam već nešto više od godinu dana, vrlo sam energična i spremna da trčim maraton, ali moju  želju niko ne čuje, pa sa svojim starijim sestrama neprestano čučim na jednoj polici.

Iz kuće retko izlazimo, jer nas u goste niko i ne poziva. Po jednom nas je vlasnica odvela do fotokopirnice, opštine i Nacionalne službe za zapošljavanje. Tamo su nas, doduše, lepo dočekivali. Izrazili su nam svoje divljenje, nežno nas pomazili, ali smo odmah morale nazad, u svoje tesne, mračne kutije, koje krase jednu od polica naše vlasnice. Mi naravno, policu smatramo samo privremenom adresom, nestrpljivo čekajući da se preselimo u neku radnu organizaciju i ukrasimo zid kancelarije svoje vlasnice.

Preseljenje nam nažalost, veoma sporo ide. Ako me pitate zašto sam zauzela baš čučeći položaj, odgovor je sasvim jednostavan – da lakše potrčim, čim me pozovu na maraton tržišta rada. A sigurna sam da bih im, u samoj trci, imala mnogo štošta zanimljivog da ispričam, a da mi moje pričanje ne bi umanjilo rezultat, baš kao što ni postojanje hendikepa moje vlasnice nije sprečilo moj dolazak na svet." (...)

Redovi koje ste upravo pročitali, predstavljaju priču jedne diplome – svedočanstva o završenim doktorskim studijama, čija vlasnica trenutno traži zaposlenje. Priče možda ne bi ni bilo da sama vlasnica nije osoba sa hendikepom, koja je (kakva koincidencija) za svoju doktorsku disertaciju obradila temu „Prepreke u zapošljavanju osoba sa telesnim invaliditetom u Srbiji“, pa kako često i sama kaže, svakodnevno suočavanje  sa preprekama o kojima je pisala u svojoj disertaciji najbolji su dokaz da „svako strada od svoje ruke“.

Ali, da se ipak vratimo diplominoj priči.

Kao najmlađa od tri sestre, ova diploma se u našem društvu  visoko vrednuje, jer je nastala kao produkt najvišeg stepena obrazovanja. (...)

„Ja sam baš manekenski tip diplome – nogice su dugačke 9,5 (od mogućih 10), mada se i moje starije sestre ubrajaju u visoke dame našeg roda (8,48 i 9,25). S ponosom mogu reći da sve tri, oduvek sasvim sigurne u sebe, stabilno stojimo na svojim nogama. One nikada nisu bile od stakla. Naprotiv, uvek su težile da u svom sastavu imaju što čvršći materijal.

Ali naše, duge, jake i lepe noge nisu baš najsigurnija garancija za pobedu u trci na tržištu rada. Zašto je tako, ne mogu vam sasvim pouzdano odgovoriti – ima brojnih ometajućih faktora (na koje se žale mnoge pripadnice našeg roda), ali mi se neprestano čini da se oko mojih nogu stvorilo neko nevidljivo kamenje, koje mi uporno ne da da potrčim. (...)

„A možda još uvek ne postoji odgovarajući merač brzine koji odgovara tempu kojim bih trčala maraton? Ili se organizatori boje da me neko (valjda slučajno) može saplesti? Bez brige dragi moji – u odličnoj sam kondiciji, tako da i ako padnem, brzo ću ustati i hrabro nastaviti trku. Ako je slučajno u pitanju različitost moje vlasnice, tu uopšte nisam nadležna. Ja sa tim njenim svojstvom nemam apsolutno nikakve veze, pa stoga svima onima koji zbog toga pokušavaju da me diskvalifikuju za učešće u trci mogu samo da poručim da su me sa nekim žestoko pomešali."

(...)

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Autor ilustracije: Rupa Panda

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Bez predrasuda

Radna praksa za mlade sa invaliditetom(...) Šta praksa znači za mlade, a šta za kompanije, kao i predlozi i sugestije za dalji rad u toj oblasti, samo su neke teme o kojima se govorilo na konferenciji „Radna praksa za mlade sa invaliditetom“. Kroz praksu se povećava njihova zapošljivost, a posao im daje šansu da se osamostale i budu ekonomski nezavisni.

Reč „ravnopravnost“ se često koristi kada govorimo o osobama sa invaliditetom, iako praksa govori da u mnogim oblastima nemaju ravnopravne uslove života i rada, od kretanja, obrazovanja, zdravstva do oblasti rada. Upravo zapošljavanje, kao jedno od osnovnih ljudskih prava za svakoga, a posebno za osobu sa invaliditetom, znači kvalitetniji život, samostalnost i osećaj sigurnosti i uključenosti u zajednicu.

Svesni da je to jedan od najvećih problema koji muči mlade sa invaliditetom, Forum mladih sa invaliditetom organizovao je u saradnji sa poslodavcima tromesečnu praksu u okviru koje su dobili priliku da, uz pomoć mentora, steknu neophodno radno iskustvo koje će im pomoći da lakše dođu do zaposlenja. Istovremeno, kako bi se postigli pozitivni efekti prakse, radi se mnogo na promociji inkluzije i standarda pristupačnosti i skreće pažnja na važnost prilagođavanja poslova i radnih mesta u skladu sa mogućnostima pojedinca.

Projekat radne prakse tako je doprineo približavanju poslodavaca i OSI, uspostavljanju dijaloga i odnosa poverenja i pokretanju pitanja stvaranja uslova koji će odgovarati kako mladima sa invaliditetom, tako i poslodavcima kojima su potrebni kvalitetni radnici. (...)

Mladi ljudi koji su bili na praksi rekli su nam da im je to dragoceno iskustvo, jer su stekli nove veštine, radne navike, upoznali nove ljude i obogatili svoje radne biografije.

Lazar Bulatović, diplomirani sociolog, radio je kao praktikant na poslovima razvoja e-learning platforme kroz transkripciju video-materijala, kao i prevode deklaracija sa engleskog i nemačkog jezika. Ističe da se kompanija u kojoj je bio na praksi maksimalno potrudila da mu obezbedi sve uslove kada je u pitanju prilagođavanje radnog mesta, putovanje do i sa posla, obezbeđivanja neophodne opreme za rad.

„Najvažnije mi je što sam stekao radne navike i osetio radnu atmosferu u jednoj kompaniji. Mislim da je to najveća vrednost prakse koju sam imao“, priča nam Lazar, ističući da je odmah po završetku prakse dobio i posao.

I Nevena Jeftić je izuzetno zadovoljna kompanijom gde je bila praktikant u odeljenju za ljudske resurse.

„Imala sam sjajne mentore, odlične uslove rada i fleksibilno radno vreme, što mi je posebno bilo važno zbog ispita na fakultetu. Upoznala sam sjajne ljude, način rada u HR odeljenju velike kompanije i ovo iskustvo će mi mnogo značiti u mojoj daljoj karijeri“, zadovoljna je ona.

U Forumu za mlade sa invaliditetom ističu da program ne bi bio tako uspešan bez dobre saradnje sa poslodavcima, ali i institucijama koje su podržale na svoj način tu ideju – Nacionalne službe za zapošljavanje i Unije poslodavaca Srbije. (...)

Kompanije kod kojih praktikanti obavljaju radnu praksu su: Delta holding, Delta motors, Elektroprivreda Srbije, Ernst&Young, Nestle, Delhaize, Srbija Kargo, Wurht, Sosijete ženeral Srbija, Zaštitna radionica d.o.o.

Forum mladih sa invaliditetom počev od 2008. godine intenzivno radi na zapošljavanju osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada. U skladu sa tim, kreiran je Program zapošljavanja osoba sa invaliditetom i ostvarena saradnja sa oko 50 kompanija, malih i srednjih preduzeća. Realizacijom programa omogućeno je zapošljavanje preko 300 osoba sa invaliditetom.

Autorka teksta: Jelena Bajević

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Tekst je izvorno objavljen u biltenu „Poslovi” – besplatnoj publikaciji o zapošljavanju (br. 784-785, 4.7.2018, Nacionalna služba za zapošljavanje, .pdf).

***

Projekat radne prakse je podržan od strane Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u okviru tematske grant šeme „Podrška inovativnim pristupima povećanja zapošljavanja i zapošljivosti mladih”, koja je deo projekta „Podrška sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji sa fokusom na politiku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih” („Inicijativa za zapošljavanje mladih“).

Inicijativa za zapošljavanje mladih je deo programa „Od obrazovanja do zapošljavanja – From Education to Employment (Е2Е)”, koji finansijski podržava Švajcarska kancelarija za saradnju u Srbiji (Swiss Cooperation Office in Serbia – SCO), a sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Više o projektu saznajte na adresama www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/YEI i znanjemdoposla.rs

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Milutina Milankovića 106, 11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefon +381 11 311 14 21