Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
54. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Indeks društvenog razvoja gradova i opština


Lidija KuzmanovPiše: Lidija Kuzmanov, analitičarka društvenog uticaja i savetnica menadžerke za finansije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je pripremio novo, dopunjeno izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština. Indeks društvenog razvoja je kompozitni indeks koji omogućava poređenje postignutog nivoa društvenog razvoja među gradovima i opštinama Republike Srbije.

Indeks pruža mogućnost poređenja kvaliteta života u gradovima i opštinama, koji se može sortirati, u zavisnosti od ličnih prioriteta, prema šest oblasti: demografija, ekonomska aktivnost, obrazovanje, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, ostali pokazatelji kvaliteta života i društvene participacije. Indeks pokriva period od 2011. do 2016. godine i meri društveni razvoj na skali od 1 do 100, pri čemu veća vrednost indeksa znači i bolje uslove za život u određenoj jedinici lokalne samouprave.

Prema rezultatima Indeksa, nivo postignutog društvenog razvoja u Republici Srbiji se nije značajnije promenio u 2016. u odnosu na 2011. godinu. Demografska slika se nije značajnije menjala u proteklom periodu, te je nastavljen trend starenja stanovništva, uz povećanje indeksa zavisnosti stanovništva (mladi i stari) i posebno indeksa zavisnosti starih. Ekonomska aktivnost je pozitivno uticala na društveni razvoj u proteklom periodu uz rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i nominalni rast prosečne neto zarade. U domenu obrazovanja, uz porast rashoda za obrazovanje po stanovniku, ostvaren je napredak na polju uključivanja dece uzrasta do 3 godine u jaslice, dok je udeo dece starosti od 3 godine do polaska u pripremni predškolski program gotovo nepromenjen. Zdravstvena zaštita je ostvarila napredak u pogledu produženog očekivanog trajanja života, dok je stopa vakcinacije dece u opadanju. Udeo korisnika novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka relativno je stabilan u celokupnom posmatranom periodu (2011–2016), dok su prosečne penzije ostvarile nominalni rast, a rashodi za socijalnu zaštitu po stanovniku nominalni pad. Ostali pokazatelji kvaliteta života i društvene participacije ukazuju na poboljšanje položaja žena u političkom životu, uz blagi porast apstinencije na izborima.

U cilju daljeg unapređivanja nivoa društvenog razvoja na lokalnom nivou, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva je u okviru skupa pod nazivom „Kreiranje javnih politika na lokalnom nivou zasnovanih na podacima“, koji se održao u četvrtak, 13. decembra 2018. godine, pored predstavljanja Indeksa društvenog razvoja takođe najavio i drugi po redu program Lokalne inicijative za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (LIP) – grant šema za lokalne samouprave.

Prva grant šema LIP Programa je sprovedena 2015/16. godine i u okviru nje je podržano 11 lokalnih inicijativa u pet tematskih oblasti, koje pokrivaju teritoriju 21 jedinice lokalne samouprave u tri regiona u Srbiji – Južna i Istočna Srbija, Šumadija i Zapadna Srbija i Vojvodina.

LIP Program 2019/2020. godine će pružiti priliku lokalnim samoupravama da sprovedu svoje projektne ideje/incijative, u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva, na temu: Lokalni mehanizmi za socijalnu inkluziju kroz intersektorske politike društvenog razvoja. Javni poziv za podnošenje predloga projekata će biti objavljen krajem januara 2019. godine.
 

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Objavljeno novo, dopunjeno izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština

Objavljeno je novo, dopunjeno izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština. Izvršene su dopune za 2016. godinu, te je sada Indeks dostupan za šest godina (2011-2016). Nakon svih metodoloških dopuna i korekcija tokom prethodnih godina, Indeks je sada stabilan i uporediv kroz vreme. Ovogodišnje izdanje Indeksa društvenog razvoja omogućava predstavljanje rezultata na interaktivnoj mapi, kao i praćenje trenda društvenog razvoja na nivou lokalnih samouprava.

Indeks društvenog razvoja je kompozitni indeks koji omogućava poređenje postignutog nivoa društvenog razvoja među gradovima i opštinama Republike Srbije. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva inicirao je izradu metodologije i aplikacije sa ciljem da jedan ovakav alat stavi na raspolaganje svim zainteresovanim korisnicima, od donosioca odluka i kreatora politika, do samostalnih istraživača i analitičara. Indeks društvenog razvoja pruža mogućnost poređenja kvaliteta života po gradovima i opštinama, koji se može sortirati, u zavisnosti od ličnih prioriteta, prema šest oblasti: demografija, ekonomska aktivnost, obrazovanje, socijalna zaštita, zdravstvena zaštita, ostali pokazatelji kvaliteta života i društvene participacije.

Kliknite da pristupite Indeksu društvenog razvoja gradova i opština.

Preuzmite liflet o Indeksu društvenog razvoja gradova i opština (.pdf).



Objavljen novi Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju

Indeks rodne ravnopravnosti u Srbiji je rezultat nastojanja Vlade Srbije da se stanje rodne ravnopravnosti kontinuirano prati primenom ovog međunarodnog instrumenta. Cilj Vlade je da dobijanjem pouzdanih i kvalitetnih informacija kreira javne politike i prati efekte njihove primene kako bi se stanje rodne ravnopravnosti unapredilo.

Indeks rodne ravnopravnosti je važan merni instrument Evropske unije koji meri rodnu ravnopravnost na skali od 1 (potpuna neravnopravnost) do 100 (potpuna ravnopravnost) kroz šest domena: znanje, rad, novac, zdravlje, vreme i moć, kao i dva satelitska domena: nasilje i unakrsne nejednakosti. U 2016. godini Indeks za Srbiju  iznosio je 52,4 poena i razlika u odnosu na evropski prosek bila je 12,6 poena, najnoviji Indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju iznosi 55,8 poena u odnosu na prosek EU – 66,2 poena.

Indeks rodne ravnopravnosti izrađen je u saradnji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Republičkog zavoda za statistiku, uz podršku Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost.

Kliknite da preuzmete Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji (.pdf).



Objavljena brošura sa primerima dobre prakse u oblasti pristupačnosti

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je, u saradnji sa Zaštitnikom građana i Stalnom konferencijom gradova i opština, pripremio brošuru o Nagradi za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2017/18.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Zaštitnik građana i Stalna konferencija gradova i opština su pre dve godine ustanovili nagradu za jedinice lokalne samouprave koje su u prethodnoj kalendarskoj godini najviše doprinele razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji. Cilj Nagrade je promovisanje primera dobre prakse i javna pohvala aktivnosti lokalnih samouprava koje vode ka unapređenju urbanih okruženja tako da postanu pristupačna, bezbedna i ugodna za sve građane i građanke. Takođe, ciljevi ove inicijative su utvrđivanje stanja u oblasti pristupačnosti i uzroka zbog kojih se u punoj meri ne primenjuju propisi koji garantuju prava na pristupačnost javnih objekata, službi i usluga osobama sa invaliditetom i teškoćama u kretanju ili komunikaciji, kao i formulisanje preporuka i planova za unapređivanje stanja u ovoj oblasti.

Preuzmite brošuru „Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2017/2018” (.pdf).



Održana obuka za predstavnike i predstavnice jedinica lokalne samouprave posvećena temi pristupačnosti okruženja

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Zaštitnikom građana i Stalnom konferencijom gradova i opština sproveo dvodnevnu obuku o pristupačnosti okruženja za predstavnike i predstavnice jedinica lokalne samouprave.

Obuka je bila namenjena predstavnicima i predstavnicama jedinica lokalne samouprave koje su se prijavile i ušle u uži izbor za dodelu Nagrade za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti, koju dodeljuju Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Zaštitnik građana i Stalna konferencija gradova i opština.

Ova obuka je sprovedena sa ciljem da državni službenici i službenice unaprede svoja znanja u oblasti pristupačnosti i razmene iskustva o primerima dobre prakse i izazovima sa kojima se susreću u pogledu unapređivanja pristupačnosti i položaja osoba sa invaliditetom.

AKTUELNI KONKURSI

Otvoreno nacionalno godišnje takmičenje za izbor najbolje prakse u oblasti dobrog upravljanja (rok: 15.1.2019)
Otvoren drugi konkurs Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) za finansiranje projekata (rok: 25.1.2019)
Konkurs „Možemo i mi” (rok: 31.1.2019)
Izazov otvorenih podataka (rok: 31.1.2019)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Usvojen Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period 2018-2020. godine
Počeo sa radom Kontakt centar za javnu upravu
Uručena priznanja za šampione u oblasti otvorenih podataka
Održan drugi Forum omladinske politike – FOP 2018
Dodeljene Nacionalne nagrade za volontiranje 2018
Supervolonteri iz Sombora: Aktivizam nas pokreće
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

KRISTINA ĐURIĆ (DOSTIGNUĆA MLADIH U SRBIJI): Ono što nemaš, zajmi samom sebi

Učesnici programa Dostignuća mladih u SrbijiKada bi na vaše pitanje „Šta ste po zanimanju?“ neko odgovorio „politikološkinja za međunarodnu politiku koja radi u svetu digitalnog marketinga”, kakvu biste reakciju imali? Verujem, bili biste začuđeni.

Da, ali, ovo je samo jedan od dokaza vrtoglavih promena u svetu. Da mi je neko rekao pre nekoliko godina da ću raditi digitalno oglašavanje u startup-u sa grupom ljudi, pre svega prijatelja, među kojima imate blockchain developere, web dizajnere, frontend i backend developere, account menadžere, ne bih mu verovala. Još manje da ću sa stručnim znanjem iz oblasti međunarodnih odnosa preći na oblast digitalnog marketinga i završiti master na Fakultetu organizacionih nauka. (...)

Moja priča o konstantnoj promeni i želji da naučim nešto novo proistekla je iz srednjoškolskih dana. Sve svoje slobodno vreme želela sam da upotpunim podsvesnim kreiranjem ideja i planova kako da ih sprovedem u delo. Tu mogućnost su mi pružila Dostiguća mladih u Srbiji. Zamislite sada grupu srednjoškolaca koji kreiraju sopstveni proizvod, njime osvajaju prvo mesto na nacionalnom takmičenju i predstavljaju Srbiju na Evropskom takmičenju učeničkih kompanija. Tadašnji školski resursi omogućili su nam eksperimentisanje i primenu znanja iz hemije koje smo pretočili u sveće sa plamenom u boji. Pritom, Gimnazija „Svetozar Marković“ u Nišu je na moju sreću bila deo programa Dostignuća mladih. I da, naš proizvod je bio samo jedan deo lanca cele kompanije koju smo nazvali Candela. Ono što do tada nismo znali jeste kako organizovati kompaniju, napraviti podelu poslova, vršiti finansijske procene i raspolagati budžetom. Pritom bilo nam je važno da naši prijateljski odnosi ne budu narušeni i da, možemo reći, unutarkompanijska kultura bude dovoljno profesionalna kako ne bismo dolazili u nepotrebne konfilkte posredovane interesom, međusobnim takmičenjem i pohlepom. (...)

Kada vam neko da slobodu da iskažete svoju misao, a da vam pritom da smernice na koji način možete pokušati da misao ili ideju sprovedete u delo, to je već početak učenja. Kraj može biti uspešan ili neuspešan, ali iz svega možete izvući pouku. Prolaskom ne samo kroz program Učenička kompanija, već i kroz druge programe u okviru Dostiguća mladih u Srbiji, mogu navesti nekoliko pouka. Prva je da ono što ne znaš, zajmi samom sebi – potrudi se, pokušaj da naučiš, jer niko ne može naučiti za tebe. Uz to, sve što je čovek smislio – znači da nije nenaučivo. Pitanje je samo vremena koliko je potrebno izdvojiti za učenje i da li je baš to cilj koji želiš da dostigneš. Druga jeste: iskaži svoju ideju, budi njen kreator i realizator. Kao što ne postoji glupo pitanje, ne postoji ni glupa ideja. Možda je baš tvoja ideja nešto što će doneti revolucionarnu promenu. Treće je: pokreni se. Pokret je nešto bez čega ljudsko biće ne može. Čak i dok spavamo mi se pokrećemo. A zašto kažem pokret? Zato što mene asocira na konstantne promene.

Moja želja za konstatnim saznavanjem novih stvari vodila me je u Dostignućima mladih kroz svet preduzetništva, putovanja po Evropi navela su me da se bavim međunarodnim odnosima i političkim sistemima država celog sveta, a kombinacija ta dva odvela me je u svet digitalnog marketinga. Trenutno radim u okruženju sa ljudima sa kojima stvaram nešto novo – bilo da je to rad na našem proizvodu, bilo da je to kreiranje vrednosti za klijenta. Takođe, preduzetnički duh i timski rad koji sam iskustveno prošla kroz programe Dostignuća mladih omogućila su mi da uspostavim kontakte širom sveta i stvorim prijateljstva za ceo život. A ono što je najvažnije meni, da učim i analiziram. (...)

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Pravna neprepoznatljivost trans osoba je veliki problem – tranzicija traje od 2 do 4 godine, a za to vreme mora da se živi!

Helena Vuković - 41. Beogradski IgniteTranskript govora Helene Vuković na 41. Beogradskom Ignite-u Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd)

Večeras sam ovde da u ime jedne velike manjinske grupe objasnim šta je ono što najviše tišti sve pripadnike LGBTQ zajednice u Srbiji.

Pod jedan, to je egzistencija. Egzistencija, zbog toga što od nje sve kreće, od prava na život, prava na slobodno kretanje. U poslednje vreme je učestalo nasilje nad LGBT osobama, pogotovo nad trans osobama – prošle godine se dogodilo 7-8 napada koji su prijavljeni. A svakodnevno šikaniranje na ulici, diskriminacija na radnom mestu… O tome se veoma malo priča, pogotovo o toj tihoj diskriminaciji. Dosta toga sam osetila na svojoj koži. Znate onaj osećaj kad se zna za vas i svi u potaji pričaju o vama? To najbolje vidite kad ulazite u kancelariju u kojoj radite i svi odjednom zaćute. Šta mislite, o kome su upravo razgovarali?

Svetska statistika kaže da je 0,3-0,5% pripadnika jedne populacije transrodno. Pretpostavljam da znate ko su trans osobe? Da dam definiciju: transrodna je ona osoba koja se u svom telu ne oseća prijatno – muškarac zarobljen u telu žene i obrnuto. Ja sam žena sa trans iskustvom.

Kad celog života živite u nekom kavezu, skučeni ste i frustrirani. Taj problem treba nekako da se reši. Da bi se problem rešio, morate za to imati sredstava. Da biste imali sredstva, morate naći posao. I tu dolazimo do trenutka kad trans osoba – naročito kad je na početku tranzicije, dok su još vidljivi obrisi bivšeg pola – dolazi na razgovor za posao. Može da ima fantastičan CV i radno iskustvo, ali ono što poslodavac vidi ispred sebe nije ono što piše u ličnoj karti. On pred sobom vidi ženu, a u ličnoj karti je neki muškarac. Automatski se kod poslodavca koji treba da zaposli trans osobu javlja animozitet: šta će reći zaposleni,  šta će reći konkurencija? Ako neka trans osoba ima sreću da poznaje nekog od poslodavaca, iz dobre namere će je zaposliti, ali negde u back office-u, da ipak ne bude vidljiva.

Još veći problem je pravna neprepoznatljivost trans osoba, pogotovo u Srbiji. Mi još nemamo zakon o rodnom identitetu. Usvojene su neke izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama, ali trans osobama koje su u tranziciji (koja traje od dve do četiri godine!) nije omogućeno da promene dokumenta, oznaku pola i matični broj pre same hirurške intervencije prilagođavanja pola rodnom identitetu. Kao što rekoh, tranzicija traje od dve do četiri godine, a vi za to vreme morate od nečega živeti, morate jesti, obući se! To su neke osnovne životne potrebe!

Da bismo popravili tu odredbu, mi smo dali predlog da na izmenu dokumenata ne utiče fizička promena pola, već da se promene u dokumentima trans osoba unesu na početku hormonske terapije. Razlog je jednostavan: u okviru procesa tranzicije postoji period od godinu dana koji se zove real-life test („test stvarnog života“) tokom kojeg morate u željenom rodu naći sebi egzistenciju, pronaći posao. I šta onda? Bačeni ste kao gazela pred tigrove, ko prođe – prošao je. Ja jesam imala tu sreću da sam naišla na poslodavce koji se nisu obazirali na to da sam tek operisana i završila tranziciju, već su gledali moj CV, moje radno iskustvo…

Put kojim treba da idemo i zalažemo se za rešavanje problema podrazumeva institucije sistema, društveno odgovorne kompanije i nevladin sektor. Civilno društvo bi trebalo da bude malo angažovanije i da lobira da se donesu zakonski i podzakonski akti koji bi obezbedili da trans osobe mogu da žive normalno. (...)

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Milutina Milankovića 106, 11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefon +381 11 311 14 21