Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
56. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Dan Evrope


Aleksandar BogdanovićPiše: Aleksandar Bogdanović, Koordinator za evropske integracije i međunarodnu saradnju, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Početkom maja sve institucije Evropske unije otvaraju vrata zainteresovanim građanima i građankama. Atmosfera donošenja odluka, praćena mnoštvom informacija o samom procesu koji oblikuje njihove živote, može se osetiti na licu mesta u Briselu, Strazburu i Luksemburgu. Ovo je samo jedna od aktivnosti proslave 9. maja, Dana Evrope. Simbolika ovog čina je ukazivanje na vezu između građanki i građana i institucija. Specifičnost ovogodišnje proslave Dana Evrope su predstojeći izbori za Evropski parlament koji su ujedno dodatna prilika da se oseti puls Evrope i zadovoljstvo radom institucija.

Izazovi pred Evropom poput klimatskih promena, međunarodnog poretka, krize kapitalizma, Bregzita, četvrte industrijske revolucije i promene karaktera rada rezultirali su, između ostalog, jačanjem socijalne dimenzije evropskih integracija. Možda je od samog početka, tj. od pedesetih godina XX veka, akcentovan ekonomski segment integracija, ali je svetska ekonomska kriza iz 2008. godine jasno stavila do znanja da je nemoguća dalja integracija bez odgovarajuće socijalne, pa i kulturološke osnove. U tom smislu treba tumačiti reči Žan Klod Junkera, odlazećeg predsednika Evropske komisije,  iz 2014. godine da je cilj njegove Evropske komisije  pravednija Evropska unija u  socijalnom rangu AAA, aludirajući na najpoželjniji status u finansijskom rangiranju.

Pet godina kasnije, u osvit  izbora za Evropski parlament, rezultati su donekle vidljivi. Evropski stub socijalnih prava, kao svojevrsni kompas institucijama Evropske unije, državama članicama, ali i socijalnim partnerima, jeste najznačajniji legat aktuelnog sastava Evropske komisije u ovoj oblasti. Ovaj mehanizam omogućava stvaranje boljih uslova života i rada u Evropi u novim okolnostima, jer zakonodavnim inicijativama i koordinacijom učvršćuje, dopunjuje ili proširuje postojeća socijalna prava u pravnoj tekovini Evropske unije.

Dodatno, investiranje u ljudski kapital, naročito kroz procese obrazovanja, obuka i prekvalifikacija, prepoznat je kao važan segment smanjenja siromaštva i povećanja socijalne uključenosti. Pored toga što je mehanizam Garancija za mlade  dobio dodatna finansijska sredstva, vredan pomena je Novi program veština za Evropu koji daje okvire saradnje u pogledu jačanja ljudskog kapitala, zapošljivosti i konkurentnosti kako bi se uskladile ponuda i tražnja na tržištu rada.

Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji odvija se u drugačijim okolnostima u odnosu na period ulaska država istočne i centralne Evrope. Globalne turbulencije i evropska previranja osećaju se i u Srbiji, koju nije zaobišao trend nesigurnosti i rasta nejednakosti.  Kako se navodi u Trećem nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine, Gini koeficijent, koji meri nejednakost, ima znatno veću vrednost od proseka EU 28, s tim što najnoviji podaci Eurostata za Srbiju ukazuju na smanjenje nejednakosti u poslednje dve godine za koje su podaci dostupni.

U prostorijama Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije istaknuta je Čerčilova poruka da je optimista onaj ko u teškim situacijama vidi priliku. U tom smislu, opisano stanje treba videti kao podsticaj svim akterima i nadležnim institucijama da ulože dodatni napor u proces pristupanja Srbije EU. Vlada Republike Srbije je upravo objavila izveštaj o sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (eng. Employment and Social Reform Programme – ESRP) kako bi se video strateški napredak, ali i uočili izazovi i identifikovale naučene lekcije Srbije u ovom procesu. Takođe, učinjen je i napor da se ispuni merilo, tj. izradi Akcioni plan za Poglavlje 19, kako bi se ono uskoro otvorilo. Mnogo toga je već učinjeno, ali ostaju brojni zadaci za odlučioce i odlučiteljke, institucije, socijalne partnere, lokalne zajednice i druge aktere.

Dan Evrope je prilika da se ukaže na dostignuća, ali ujedno i otvore pitanja o budućnosti evropskog projekta. Mir, demokratija i socijalno blagostanje, i pored svojih nesavršenosti, predstavljaju zaveštanje prethodnih generacija koje su gradilie Evropsku uniju. Izazov sadašnje generacije je da očuvaju, a budućih da unaprede ovaj jedinstveni koncept društvenog uređenja za dobrobit svih građana i građanki koji žive na tlu Evrope. Ishod izbora za Evropski parlament trasiraće dinamiku promena u narednih pet godina. Srbija ima svoju ulogu u ovom procesu i zato je važno da svi njeni resursi budu usmereni u ovom pravcu.
 

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Prvi maj – Međunarodni praznik rada

Širom sveta Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na dan kada su radnici i radnice u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada. Tim povodom podsećamo se na neke od najuspešnijih priča, aktivnosti i inicijativa u oblastima zapošljavanja, preduzetništva i uključivanja osetljivih grupa u ekonomske aktivnosti. Ove inspirativne primere naših saradnika i saradnica: blogera/ki, predstavnika/ca organizacija civilnog društva, studenata/kinja imali smo prilike da čujemo, podržimo i/ili objavimo na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

U okviru projekta „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“ u saradnji sa lokalnim partnerima i uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju nastavili smo sa razvojem modela i prilika za profesionalni razvoj i uključivanje mladih u svet rada. O uspešnim primerima iz ovog projekta možete saznati više na stranici E2E: Uspešne priče.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva se posebno bavio analizom podataka u oblasti rada i zapošljavanja kroz izradu Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva za period 2014-2017. godine, kao i kroz pripremu Indeksa društvenog razvoja gradova i opština.

Odabrane blogove, uspešne priče, Ignite transkripte i širi izbor publikacija iz oblasti rada i zapošljavanja koje preporučujemo potražite ovde.



Objavljena Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije sproveo analizu nastavnih planova i programa i udžbenika za predmet Srpski jezik od I do IV razreda osnovne škole, kako bi se ispitala uključenost rodne perspektive u nastavni materijal i dokumenta kojima se programira nastava.

Analiza je sprovedena u periodu od oktobra 2017. do juna 2018. godine i obuhvatila je nastavne planove i programe od I do IV razreda i udžbeničke komplete tri izdavača čiji su udžbenici najzastupljeniji u školama u Srbiji (Klett, Eduka i Novi Logos). Predmet srpski jezik je izabran zbog toga što podrazumeva najveći fond časova i obuhvata teme koje se tiču različitih aspekata društvenog i porodičnog života koje su pogodne za podsticanje diskusije o položaju žena, rodnim ulogama i stereotipima.

Kako je ova analiza pokazala, iako postoje pozitivni primeri u čitankama i nastavnim listovima, kao što su korišćenje rodno neutralnog ili rodno osetljivog jezika, prikazivanje muško-ženskih parova u nestereotipnim aktivnostima, učestvovanje i dečaka i devojčica u kućnim poslovima, kao i prikazivanje devojaka u sportskim dresovima i sa medaljama oko vrata, jasno je da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se nastavni materijal obogatio rodno relevantnim sadržajima koji bi podstakli razgovor i ohrabrili učenike i učenice da zauzmu kritički stav prema strukturnoj utemeljenosti rodnih odnosa u našem društvu.

Kliknite da preuzmete studiju „Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole” (.pdf).



Održana obuka za podnosioce koncepata projekata koji su prošli prvi krug evaluacije u okviru Javnog poziva LIP 2

Krajem februara 2019. godine, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije pozvao je jedinice lokalne samouprave iz Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije da u partnerstvu sa lokalnim organizacijama civilnog društva postanu inicijatori društvenih inovacija koje stavljaju ljude u centar, unapređuju svakodnevni život svih građana i građanki i menjaju odnose u društvu, prepoznavajući nove načine saradnje i spremnost za stvaranje novih veza koje podstiču međusektorsku saradnju, a u cilju odgovaranja na ključne društvene potrebe osetljivih društvenih grupa u njihovim lokalnim zajednicama.

S tim u vezi, u Beogradu su 15. i 16. aprila 2019. godine organizovane dve jednodnevne obuke za podnosioce koncepata projekata u okviru javnog poziva „Unapređenje položaja osetljivih društvenih grupa kroz razvoj inovativnih modela za socijalno uključivanje na lokalnom nivou“ koji su prošli prvi krug evaluacije, na teme: društvene inovacije i projektna logička matrica. U obuci je učestvovalo blizu 40 predstavnika i predstavnica jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva.

Program lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – Podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje – LIP 2 sprovodi se po drugi put od strane Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Program se realizuje u cilju unapređenja položaja osetljivih društvenih grupa (žene, mladi, Romi/Romkinje, migranti/kinje, osobe sa invaliditetom), posebno onih koji žive u ruralnim i izuzetno siromašnim područjima, kroz unapređenje postojećih i uspostavljanje novih/inovativnih pristupa odnosno inovativnih mera/usluga/programa u lokalnim zajednicama.

Više o Programu lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva možete saznati ovde.



Održana obuka za novinare i novinarke o rodno osetljivom izveštavanju i afirmativnom medijskom predstavljanju osetljivih grupa

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti sproveo obuku namenjenu novinarima i novinarkama o rodno osetljivom izveštavanju i afirmativnom medijskom predstavljanju osetljivih grupa.

Cilj ove obuke je bio da novinari i novinarke kroz analiziranje primera dobre i loše prakse u izveštavanju o ženama, Romima i Romkinjama, osobama sa invaliditetom i LGBTI zajednici nauče da prepoznaju diskriminatorno i stereotipno izveštavanje i budu osnaženi da u budućnosti na afirmativan način predstavljaju pripadnike i pripadnice osetljivih grupa.

Osim Tamare Skroze, koja je držala trening, obuci su prisustvovale Anđela Čeh iz udruženja građana „Egal“, Lana Nikolić, novinarka i voditeljka na Radio Beogradu 202, i Nataša Tasić Knežević, operska pevačica, koje su sa prisutnim novinarima i novinarkama podelile svoja iskustva u odnosu sa medijima i istakle zbog čega je važno objektivno i nediskriminatorno izveštavati o LGBTI zajednici, osobama sa invaliditetom i Romima i Romkinjama. Prisutnima se obratila i Maša Mileusnić iz grupe „Novinarke protiv nasilja nad ženama“, koja je ukazala na situaciju u pogledu izveštavanja o nasilju nad ženama i predstavila razloge zbog kojih je grupa nastala kao i planove za naredni period.

Kliknite da preuzmete Priručnik za izveštavanje o osobama sa hendikepom (.pdf), koji je za potrebe ove obuke pripremila Lana Nikolić.



Održana obuka o projektnom planiranju za predstavnike i predstavnice organizacija civilnog društva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je 24. i 25. aprila sproveo dvodnevnu obuku o upravljanju projektnim ciklusom namenjenu predstavnicima i predstavnicama organizacija civilnog društva koje se bave temama koje se tiču socijalnog uključivanja.

Cilj ove obuke je bio da predstavnici i predstavnice organizacija civilnog društva steknu osnovna znanja o tome šta podrazumeva projektno planiranje putem matrice logičkog okvira, razumeju unutrašnju projektnu logiku, steknu osnovne veštine za razvijanje svih elemenata logičke matrice i razumeju važnost monitoringa i evaluacije za praćenje i izveštavanje o efektima projekta.

Više informacija o konkursima i raspoloživim fondovima međunarodnih i domaćih donatora, kao i državnih institucija, možete potražiti i pratiti na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u rubrici Konkursi, kao i u Vodiču kroz potencijalne izvore finansiranja, koji je dostupan na linku: vodic.gradjanske.org.

AKTUELNI KONKURSI

Swiss PRO: Poziv za socijalno-inovativne projekte u partnerstvu gradova i opština sa organizacijama civilnog društva (rok: 13.5.2019)
Program malih grantova „IRIS uMREŽAvanje – Civilno društvo za zaštitu korisnika u sistemu upravljanja migracijama“ (rok: 17.5.2019)
Poziv na trening „Istopolna orijentacija i rodni identitet u nastavnom i savetodavnom radu” (rok: 20.5.2019)
Poziv osnovcima za učešće u školskom DIZAJNATONU „Grad budućnosti” (rok: 20.5.2019)
Javni poziv za predloge projekata „Borba protiv diskriminacije i za ravnopravnost polova“ (rok: 31.5.2019)
Otvoren konkurs za izbor najboljih studentskih radova o EU (rok: 31.5.2019)
Social Impact Award 2019 – omladinsko takmičenje u oblasti društvenog preduzetništva (rok: 1.6.2019)
Konkurs za objavljivanje radova u oblasti rodne ravnopravnosti (rok: 15.6.2019)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Vlada usvojila 3. Periodični izveštaj o primeni Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka
Projekat „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“ sprečavaće nasilje u porodici primenom novih metoda
Održan skup o rodno odgovornom budžetiranju u lokalnim samoupravama
Potpisan Sporazum o osnivanju i radu Akcionog tima Saveta za regionalnu saradnju za integraciju Roma 2020
Nastavak saradnje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Fonda za obrazovanje Roma
Objavljena studija „Mladi u Srbiji 2018/2019”
U okviru projekta „Podsticanje demokratske kulture u školama” objavljena publikacija o primerima dobre prakse
Predstavljeno istraživanje o dobročinstvu u Srbiji za 2018. godinu
Uručene VIRTUS nagrade za filantropiju za 2018. godinu
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

STEFAN LAZAREVIĆ: Šta za mene znači zapošljavanje

Stefan LazarevićVeć sam u jednom od ranijih tekstova opisao da u poslednje vreme razmišljam o eventualnom zaposlenju. Ta ideja me malo brine, ali su mi rekli da je jako važno da se čovek zaposli da bi imao od čega da živi. Na posao se ne ide samo da bi se radilo i zaradila plata, već i da bi izašao iz kuće, prošetao negde, popričao sa kolegama itd.

Kako se rodila ideja o zapošljavanju? Kada sam završio srednju školu, želeo sam da studiram novinarstvo. Roditelji i razredna su smatrali da mi na fakultetu ne bi prilagođavali gradivo kao u srednjoj školi i da bi to za mene bilo teško. Počeli su da mi pričaju da bi bilo dobro da se zaposlim, međutim, meni se to nije ni malo sviđalo. Ipak, polako sam sazrevao i shvatao posledice zapošljavanja. Tata mi je pričao da mnogi ljudi ne vole da idu na posao, ali moraju da bi zaradili platu. (...)

Saznao sam da ljudi dugo traže posao, naročito osobe sa invaliditetom, mnogi od njih idu na komisiju za procenu radnih sposobnosti, na prakse i obuke ne bi li stekli radne veštine i radno iskustvo. (...) Počeo sam da razmišljam o tome koji bi poslovi bili idealni za mene. Vodim računa da to budu poslovi koji bi imali veze sa mojom strukom (završio sam ekonomsku školu – smer poslovni administrator), iako mi se to baš mnogo i ne sviđa. Takođe, nailazim na prepreke – nepoznavanje stranog jezika, neki poslovi zahtevaju fakultetsku diplomu, poslovi su daleko od mog mesta življenja, negde je potrebna vozačka dozvola, neki poslovi nisu u vezi sa mojom strukom itd.

Razmišljam o tome šta bih voleo da radim, a da nije vezano za ekonomsku struku, i mislim da bih možda mogao da radim neke jednostavne poslove (bibliotekar, kurir ili arhivar). Jedna od mogućnosti bi bila i da radim u prodavnici na slaganju robe, ili za kasom. Međutim, mama mi je objasnila da je malo nezgodno da radim na kasi, ako ne znam dobro da baratam novcem. Nadam se da će se neka od pomenutih želja ostvariti, ali bih se u isto vreme pripremio da ću morati da radim i one poslove koji mi se ne sviđaju. (...)

Mama mi je takođe objasnila da poslodavci ne žele da zapošljavaju osobe sa teškoćama, jer im je lakše da prime nekoga ko može samostalno da radi, jer ne mora ništa da mu se objašnjava. Mislim da poslodavci treba da zapošljavaju i osobe sa invaliditetom i da im pomažu u radu da bi se i ovi ljudi osećali korisnim i mogli da zarade za život. (...) Malo se brinem kako će poslodavci i zaposleni  u firmi postupati sa mnom, da li bi imali dovoljno strpljenja prema meni.

Pomoć i podrška na poslu bi mi značila. Poslodavci i drugi zaposleni bi trebalo da se upoznaju sa problemom koji imam, da možda pročitaju moje blogove, ne bi li me tako lakše i bolje razumeli. Takođe, pripremio bih se i da ne očekujem previše pomoći već da se i sam potrudim da radim i koncentrišem  na zadatke. (...)

Moja nekadašnja terapeutkinja, a sada prijateljica, pomogla mi je da se uključim u aktivnosti Organizacije kreativnog okupljanja OKO. Tamo sam savladao mnoge veštine, a jedna od njih je bila i kako da rešavam konflikte u situacijama kada se iznerviram. Mislim da je ovo bilo veoma važno i za druge učesnike da bi naučili kako osoba sa autizmom razmišlja i kako mogu da pomognu nekome sa sličnim teškoćama, ne samo u razrešavanju konflikata, već i kako da razumeju situaciju. (...)

Moji prijatelji iz OKO-a su mi na Fejsbuk poslali obaveštenje da mogu da se prijavim za radionicu javnog nastupa u Kancelariji za mlade Beograda. Čim sam video prijavu,  odmah sam sam se prijavio, zbog toga što sam već imao neka iskustava u javnim nastupima, pa sam želeo da te veštine unapredim. Sviđalo mi se što sam na tim radionicama dobijao zadatke da glumim novinara, voditelja i vlasnika diskografske kuće, ali i da sa svojim vršnjacima osmislim temu javnog govora, te sam odabrao tekst u kome sam pisao o predrasudama o osobama sa autizmom. Takođe, i novinarka koja je držala radionicu mi je puno pomogla tako što me je stalno pohvaljivala, a posebno mi je značilo što su me prihvatili i vršnjaci sa radionice, govoreći mi da im je ovaj moj tekst pomogao da me bolje razumeju.

Pisanjem ovog teksta želim da podstaknem da ljudi razmišljaju o tome da bi i osobe koje imaju teškoće trebalo da se zaposle. Sve ove situacije koje sam opisao mi mnogo teško padaju, i nadam se da ću uspeti da ih prevaziđem i nađem posao koji mi odgovara.

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Ženska zadruga iz Lužničkog kraja odgaja i prerađuje organske poljoprivredne proizvode i zapošljava žene s invaliditetom

Karolina StamenkovićTranskript govora Karoline Stamenković na 41. Beogradskom Ignite-u Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd)

Dolazim iz Babušnice, opštine koja se nalazi 370 km južno od Beograda. Opština ima 12.000 stanovnika, a njihova prosečna starost je 49 godina.

Udruženje građana „Lužničke rukotvorine – Ženski ekonomski centar“ osnovali smo 2008. godine i naš jedini cilj je bilo očuvanje i negovanje starih zanata u našoj opštini. Međutim, kad smo krenuli po seoskim sredinama u potrazi za motivima za naš rad, videli smo kako žive staračka domaćinstva u našoj opštini – jako teško, naročito u zabačenim selima – pa smo se pokrenuli da im pomognemo. Želeli smo da proširimo uslugu „Pomoć u kući“ za stare. Borili smo se nekih šest-sedam godina, 2015. godine smo dobili licencu za uslugu „Pomoć u kući“ i od tada naše geronto-domaćice pružaju licenciranu uslugu ovim staračkim domaćinstvima.

Ali, došla sam da vam ispričam kako smo proširili organsku proizvodnju u našem kraju.

Babušnica je opština sa jako lepom prirodom i izvorskom vodom, bogomdana za organsku proizvodnju. Sredstva za prvi projekat smo dobili 2016. godine od Evropskog PROGRESA, podelili smo pet plastenika siromašnim porodicama i ženama s invaliditetom i tako počeli da širimo našu organsku proizvodnju. Danas, posle tri godine rada, imamo 17 plastenika i uključili smo 17 žena, od kojih su neke s invaliditetom, a neke iz siromašnih porodica.

Kad smo odgajili prve organske proizvode, shvatili smo da oni ne mogu da stignu do Beograda, jer ne traju dugo, svega tri-četiri dana. Tada smo odlučili da proizvode prerađujemo. Nas 14 žena je osnovalo „Darove Lužnice“, prvu organsku žensku zadrugu na jugu Srbije. Od prošle godine proizvodimo ajvare, pinđure, ljutenice – i sve to od naših proizvoda koji su dobijeni u Lužničkom kraju. Ove godine smo od Ministarstva dobili i mašine, tj. mini liniju koja će nam olakšati preradu tih naših proizvoda. Sredili smo i pogon u kome ćemo raditi narednih godina i nadamo se da ćemo od ove godine povećati proizvodnju.

Svi naši proizvodi su spremljeni na tradicionalni način, bez konzervansa i aditiva. Kad budete dolazili u Babušnicu, budite nam dragi gosti – naše žene su gostoprimljive i vrsne domaćice!

Tekst u celini možete pročitati ovde

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Milutina Milankovića 106, 11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefon +381 11 311 14 21