Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
22. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

LJILJANA MARKOVIĆ: Osnaživanje mladih sa problemima u ponašanju
Iz govora na 29. Belgrade Ignite-u “Uključi se 2” (21. oktobar 2014., Mixer House, Beograd)

Htela bih da vam predstavim kako je to biti maloletni delinkvent, šta znači nositi etiketu „problematično dete“.

Sa kolegama iz IAN-a vodim dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju, koji je dobio licencu od Ministarstva za rad i socijalnu politiku kao usluga u oblasti socijalne zaštite. Odabrali smo da se bavimo tinejdžerima, jer verujemo u promenu i u decu koja dolaze kod nas.

Da li ste imali susret sa nekim detetom koje je problematično, koje ima probleme u ponašanju? Koja je bila vaša reakcija? Da li ste se plašili, da li ste hteli da ga odbacite, da ga kaznite po svaku cenu ili ste zažmurili? Obično su takve reakcije društva na ovu grupu dece. Postoje različite teorije zašto dolazi do problema u ponašanju, ali nećemo večeras o tome, već ću izdvojiti nešto što sam uočila kroz svoje iskustvo u radu sa ovom decom: reč je, obično, o krizama odrastanja koje svi imamo, ali ih svako rešava na drugačiji način. (...)

Deca sa problemima u ponašanju imaju potrebe i interesovanja kao i sva druga deca. Navešću primer jednog dečaka kojem je naša podrška bila jako značajna. Upućen je iz Centra za socijalni rad zbog posebne obaveze u okviru vaspitne mere koja mu je izrečena u sudu. Došao je sa rečenicom: „Pa dobro, ja imam toliko i toliko godina, uradio sam to i to, bio sam u sudskom postupku, na evidenciji sam kod policije i nemam srednju školu. Ko će mene da primi, ko će da me zaposli, kakvu ja imam budućnost?“ U tom trenutku je sebe video samo u svetu kriminala. Nakon dve godine našeg rada sa njim, kroz profesionalno osnaživanje i razvijanje socijalnih veština, taj dečak je povratio samopouzdanje, sigurnost u sebe. Sada radi, sam je našao posao, planira da završi neku srednju školu ili zanatski kurs kako bi imao kvalifikacije za zaposlenje. On potiče iz funkcionalne porodice – ne radi se o roditeljima koji nisu brinuli o svom detetu; ali, bili su previše zaposleni da bi o njemu brinuli onako kako je njemu bilo potrebno u periodu kada je imao krizu odrastanja, praktično je bio prepušten sebi samom i ulici. Deca koja dolaze kod nas uglavnom su u sličnoj situaciji. (...)

Jedan prijatelj me je pitao: „Zar te nije strah da radiš sa ovom decom?“ Neki misle da sa decom sa problemima u ponašanju ne treba raditi, jer su nanela štetu društvu - učinila su neko krivično delo. Neki ne vide mogućnost da im se pruži druga šansa. Ono što mi radimo jeste da tu decu slušamo, pratimo njihove potrebe. Savetujemo ih – ne naređujemo im. Štitimo ih – ne odbacujemo ih. To je ono što im govori da ih neko prihvata, a u tom trenutku deca prihvataju naše modele kao pozitivne modele ponašanja, uviđaju da mogu da budu drugačija i da imaju snagu da se promene.  (...)

Ljiljana Marković (IAN – Međunarodna mreža pomoći)

Kliknite da pročitate transkript govora Ljiljane Marković na 29. Beogradskom Ignite-u u celini.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

 

Nastavak izrade Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP)

U okviru procesa evropskih integracija, izrađuje se Program reformi politike zapošlјavanja i socijalne politike (Emplyment and Social Reform Programme – ESRP), koji je zamišljen kao strateški proces i kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima socijalne politike i zapošlјavanja i strukturiran je po modelu Strategije Evropa 2020, koju države članice već primenjuju. Poput EU smernica za zapošljavanje, ESRP će predstaviti rešenja u trima oblastima: tržište rada i politike zapošljavanja, ljudski kapital i politike razvoja veština i politike socijalnog uključivanja i socijalne zaštite.

Ovaj drugi nacrt dokumenta je nakon široke javne rasprave sa nevladinim organizacijama, socijalnim partnerima i ostalim zainteresovanim stranama početkom novembra poslat u Evropsku komisiju na konsultacije. Sledeći korak je definisanje horizontalnih aspekata kao što su izgradnja kapaciteta, institucionalne reforme, finansijski izazovi za realizaciju mera kao i upotreba EU fondova za sprovođenje planiranih reformi. To je treća i poslednja komponenta dokumenta. Konačan nacrt Program reformi politike zapošlјavanja i socijalne politike ponovo će biti dostupan partnerima na javnoj raspravi.



“Sofa / Pristup pravdi” – ciklus debata o deci u pravosudnom sistemu Srbije

Тim zа sоciјаlnо uklјučivаnjе i smаnjеnjе sirоmаštvа Vlаdе RS i prоdukciјskа grupа Šоk Аrt uspešno su organizovali četiri debate u Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Nišu, čiја su tеmа bila dеcа u prаvоsudnоm sistеmu. Debate su realizovane u okviru sеriјаlа „Sоfа –pristup prаvdi“, a ciljna grupa ovih razgovora bili su studenti i studentkinje sa državnih univerziteta u Srbiji. Cilj debata je dа studеnti аktivnо rаzviјu dublје rаzumеvаnjе о tоmе kаkо sudskа rеfоrmа mоžе dа pоmоgnе dеci u ugrоžеnој situаciјi dа оstvаrе svоја prаva. Krоz dеbаtе, studеnti i studentkinje su bolje razumeli znаčај pristupа prаvdi оsеtlјivih grupа, kао i kаkо prаvоsudni sistеm mоžе dа ih zаštiti.

Serijal razgovora, čije održavanje je pomogla Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu, kroz niz intervjua sa istaknutim stručnjacima koji rade u ovoj oblasti, na kritičan, ali konstruktivan način prikazuje kako funkcioniše pravosudni sistem u odnosu na maloletna lica u Srbiji. Istražujući situacije i procedure u kojima mogu da se nađu u pravosudnom sistemu – od dece u brakorazvodnim parnicama, preko maloletnika osuđenih na zatvor ili vaspitno-popravni dom, do dece žrtava nasilja u porodici – serijal doprinosi jačanju vladavine prava u Srbiji.

Više informacija o ovoj inicijativi možete pročitati OVDE.



Prezentacije sa skupa “Promocija rodne ravnopravnosti u procesu kreiranja javnih politika na osnovu podataka u Srbiji”

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u saradnji sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost i Republičkim zavodom za statistiku organizovao je skup 14. i 15. oktobra 2014. godine pod nazivomPromocija rodne ravnopravnosti u procesu kreiranja javnih politika na osnovu podataka u Srbiji“. Cilj skupa bila je promocija kreiranja politika na osnovu podataka u oblasti rodne ravnopravnosti kao i razmena iskustava iz Srbije i EU, a poseban cilj se odnosio na iniciranje usvajanja Indeksa za rodnu ravnopravnost u Srbiji.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je, otvorivši skup, poručila da je rodna ravnopravnost važna ne samo zbog toga što je zagarantovana Ustavom, već je ključna za održivi razvoj naše zemlje i da će se Vlada u narednom periodu posvetiti stvaranju ambijenta u kojem će svi građani imati jednake uslove zapošljavanja, kao i da će zajedno sa lokalnim samoupravama i civilnim sektorom raditi na izjednačavanju prava žena sa muškarcima. Rodna ravnopravnost jedan je od prioriteta Vlade i u radu postizanja rodne ravnopravnosti biće angažovana sva ministarstva.

Kliknite da pročitate širi izveštaj sa Skupa i da preuzmete prezentacije govornica.



Održan sastanak povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama

Povodom 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Beogradskim Fondom za političku izuzetnost organizovao je razgovor sa članicama Ženske parlamentarne mreže, poslanicama Skupštine AP Vojvodina, nacionalnim institucijama, organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama o problematici nasilja nad ženama u Srbiji.

Ovom prilikom su predstavljeni ključni nalazi Kvalitativnog istraživanja delotvornosti mehanizama za borbu protiv nasilja nad ženama na nacionalnom i lokalnom nivou, koje je inicirao i sproveo Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u saradnji sa Autonomnim Ženskim Centrom i Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Cilj istraživanja bio je da se doprinese unapređenju sistematskih mehanizama kojima se obezbeđuje podrška žrtvama nasilja u porodici sa jedne strane, i sa druge da se prepoznaju uska grla u tim mehanizmima i ponude preporuke. Stoga je sprovedeno kvalitativno istraživanje u 7 relevantnih institucija (centri za socijalni rad, policija, javno tužilaštvo, osnovni sud – krivični i parnični i zdravstvena ustanova hitne pomoći) i ispitani su načini na koji pomenute institucije reaguju na problem nasilja u porodici.

Kliknite da pročitate širi izveštaj sa ovog Skupa.

PROČITAJTE I...

Zorana Mihajlović: Svaka druga žena u Srbiji trpi neki vid nasilja
Novi krug Programa stažiranja za mlade – pripadnike manjina u državnim institucijama u Srbiji
Poziv za priključivanje Evropskoj mreži digitalne inkluzije UNITE-IT
Poziv OCD da podrže inicijativu za kreiranje boljeg okruženja za razvoj civilnog društva i razvoj filantropije u Srbiji
Izložba i tribina OkO beogradskih ulica
Newsletter o socijalnom preduzetništvu: Vesti po meri čoveka
Socijalna potrošnja bogatih i dalje velika
Otvoren konkurs za podršku klasterima (rok: 30.1.2015.)

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

LICEULICE: Profesor beskućnik (Milorad Vlačić Miško, 1953-2014)

Miško je bio čovek koji je mnogo i nesebično pomagao ljudima koji su živeli na ulici. Njihove probleme i potrebe razumeo je verovatno bolje nego bilo ko drugi. Razlog delimično leži u tome što je i sam bio jedan od njih. Miško je, naime, bio beskućnik i jedan od najvažnijih saradnika magazina Liceulice.

Sretali smo se često, na akcijama sakupljanja i deljenja pomoći, ali i čuli telefonom kada bi se desilo da nas neko zove jer mu je ostalo hrane na nekom dešavanju koju ne bi hteo da baci. Kao neko ko je toliko dugo bio na ulici, Miško je uvek znao gde i kome je u tom trenutku najbolje odneti preostali ketering. Svi su ga poznavali. U svakom skvotu, skrovištu, u čitavom gradu. I svi su imali poverenja u njega i poštovali ga. Nikada mu nije bilo teško da radi sa mladim ljudima (od kojih je većina odrastala na ulici), da ih uči da čitaju i pišu, da satima prolazi sa njima kroz (alternativne) udžbenike, kao nekada dok je bio profesor istorije. Za svoje starije prijatelje je uvek organizovao alternativna skloništa, nalazio im poslove i kad su zaslužili i kad nisu. A kada njega pitaš šta mu treba, tražio je samo da mu donosimo nove knjige.

Organizovali smo zajedno akcije prikupljanja pomoći za one kojima je najpotrebnija, pisao je ponekad tekstove za Liceulice, učestvovao na tribini u parku na kojoj je pričao o svojim iskustvima sa ulice, kuvao svoj specijalni pasulj na otvaranju ovogodišnje Vreve, organizovao sa nama prvu alternativnu turističku šetnju po „drugoj strani Savamale“, inicirao akciju sa nekoliko poznatih restorana da zajedno distribuiramo hranu koja im preostane svakog dana onima kojima je potrebno, retko kad ga je mrzelo da priča sa novinarima o problemu beskućništva u Srbiji, želeo je da to prestane da bude tabu, da skrene pažnju svima na taj rastući problem.

Nikada se nije žalio ni na šta. Pa ni kada se teško razboleo. (...)

Ostatak teksta možete pročitati OVDE. Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na: http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog

USPEŠNI PRIMERI

Biblioteke igračaka osvojile nagradu Evropske komisije

Projekat „Obrazovni program za majku i dete” finansiran od strane Romskog obrazovnog fonda (Roma education fund – REF), u okviru koga su otvorene biblioteke igračaka u pet gradova Srbije (Kraljevo, Kragujevac, Novi Sad, Obrenovac i Kruševac), nagrađen je od strane Evropske komisije. Priznanje se dodeljuje od ove godine, a u konkurenciji je bilo 60 projekata iz sedam država. (...) Obrazloženje žirija je glasilo da projekat ostvaruje sve što je Komisija želela da istakne: povećava vidljivost i uključenost romske populacije u društvo.

Tatjana Obradović Tošić, koordinatorka projekta „Obrazovni program za majku i dete”, kaže da je njime obuhvaćeno tri segmenta: unapređenje roditeljskih praksi, alternativni program ranog dečijeg razvoja i umrežavanje romskih NVO. – U okviru prvog organizujemo radionice za majke dece uzrasta do sedam godina. Organizovali smo i opismenjavanje žena i klubove čitanja. Biblioteke igračaka i praćenje upisa romske dece u predškolske ustanove i kasnije njihov ostanak u sistemu obrazovanja takođe je jedno od polja rada, objašnjava ona.

Sve biblioteke igračaka otvorene su 2013. godine, a poslednja – peta – u novosadskom naselju Veliki rit zaživela je ove godine. Metod rada je svuda isti. Bibliotekarka i asistentkinja rade sa decom. Mališani kroz igru uče, razvijaju motoriku, socijalizuju se, razvijaju različite veštine; majke, zajedno sa decom iznajmljuju igračke, razmenjuju iskustva i dodatno bivaju upućene zašto je obrazovanje važno.

Jedna majka iz Kraljeva kaže: – Svaki dan obaveze i problemi. Nisam imala vremena za decu. Igrali su se napolju ili u kući. Ja samo gledam da im spremim, da ih nahranim, obučem, operem i stavim u krevet. Sada hoću da oni nešto rade, da imaju od čega da žive, da budu nešto. Lepo je kad ih ja nešto naučim. Igramo se, učim ih da imenuju boje, brojimo… Sad ostavim neki put čišćenje i kažem: „Neka, kasnije ću“, pa se igram sa njima. Njima je to lepo i više volim da sednem da se igram sa njima nego da izađu na ulicu i da se biju, objašnjava ona. (...)

Ostatak teksta možete pročitati OVDE. Više uspešnih priča možete pogledati na: http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/category/uspesniprimeri/
Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Bulevar Mihajla Pupina 2, Palata Srbije,11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915