Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
28. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Ja sam pre svega osoba, a tek potom osoba sa hendikepom
Transkript govora Milanke Lane Nikolić na 31. Belgrade Ignite-u “Moje društvo voli razlike” (27. april 2015., Mixer House, Beograd)

Želja mi je da vam objasnim da su mladi sa hendikepom prosto – mladi, da nemate čega da se plašite i da je hendikep nešto što treba da shvatite „najopuštenije“ na svetu. Često se lome koplja oko toga da li treba koristiti termin „hendikep“ ili „invaliditet“, pa vas upućujem na sajt Udruženja studenata sa hendikepom, gde možete pročitati zašto je ispravan termin „hendikep“.

Mladima sa hendikepom ne treba da se divite, da tapšete i da se čudite. Mladi sa hendikepom rade isto što i vi – svakodnevno dajete sve od sebe, zar ne? – i tu nema ništa neobično.

„Jao, pa ti si super!” – Ovo je rečenica koju redovno slušam kad me neko upoznaje. Ako se usudi da priđe, pošto imam štake, malo se čudi, pa kaže: „Jao, pa ti si super!“ To je obično znak da nije očekivao da sam super, jer imam hendikep. To je loš znak, nemojte to da govorite. (...)

„Tako si mlada, a imaš štake!“ – Uobičajena žalosna konstatacija kad me neko vidi. „Imaš 23 godine, a imaš štake, jao, jadno dete, šta ti se desilo?“ Ništa mi se nije desilo. Moje štake su nešto što ja volim i što je deo mog tela, što računam kao deo moga „ja“. Kad biste mi uzeli štaku, to bi bilo isto kao da ste mi odsekli ruku. Tu nema ničeg lošeg ni tužnog. Ukoliko neko želi da proba moje štake, može to da uradi u svako doba, ali mora da me pita, jer je to osnovna kultura: nikada ne uzimajte nečije pomagalo, nikad se ne naslanjate na nečija kolica samo zato što vam je zabavno.  (...)

Neko je pre svega osoba, a potom osoba sa hendikepom. Ovo je veoma važno razumeti, zato što se hendikep često povezuje sa time da ste zahvaljujući njemu ostvarili neki uspeh, a to nije tačno. Hendikep, u većini slučajeva, može da vam bude pogon ili ga možete shvatiti kao veliku prepreku. U suštini, on nije prepreka, već treba da na njega, u krajnjem slučaju, gledate kao na nešto lepo.

„Mi nemamo mnogo osoba sa hendikepom, nisam ih nigde video!“ – Nadam se da među vama nema mnogo onih koji ovako misle. Nije tačno da nemamo osobe sa hendikepom – imamo ih mnogo, ali nemamo pristupačan Beograd, nemamo prilagođene zgrade i javne prostore. Ima mnogo osoba sa hendikepom, potrudite se da ih vidite i da im se ne čudite, već da im se obradujete. (...)

„Imaš dečka?! Ima li i on hendikep?“ – Hendikep ne određuje ljubav. Mnoge osobe sa hendikepom imaju dečka ili devojku, ali ljudi to ne podrazumevaju. Ako imate partnera, onda se podrazumeva da i on ima hendikep. Svojim primerom mogu da vas uverim da hendikep zaista ne sprečava ljubav, da ljubav ne vidi granice, da hendikep ne može da bude izgovor i da nikad i nije.

„Da li bi volela da nemaš hendikep?“ – Naravno da bih, kao i svaka osoba sa hendikepom, pretpostavljam. Poenta je u tome da ne bih volela ako bi to značilo da sam promenjena kao osoba. Ako ja ne bih bila ista ja – neka, hvala.

Transkript nastupa Milanke Lane Nikolić na 31. Belgrade Ignite-u u celini možete pročitati ovde.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Početak programa „Lokalne inicijative za povećanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva“

Početak jednogodišnjeg programa „Lokalne inicijative za povećanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva„ zvanično je obeležen u četvrtak, 16. jula 2015. godine. Program će biti sproveden u saradnji sa 11 partnerstava između organizacija civilnog društva, lokalnih samouprava i drugih relevantnih institucija na lokalnom nivou. Vrednost programa iznosi približno 122.000 evra. Program koordinira Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

Partneri na programu će u oblastima socijalne zaštite, ruralnog razvoja, zapošljavanja, obrazovanja i socijalnog stanovanja raditi na realizaciji preporuka definisanih Drugim nacionalnim izveštajem o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva i specifičnih ciljeva Programa.

Više informacija o Programu potražite ovde.


Potpisan Ugovor o saradnji između SEKO za sektor razvoj ljudskih resursa i društveni razvoj i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U utorak, 15. jula, Vesna Đukić, generalna direktorka Beogradske otvorene škole, i Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, potpisali su Ugovor o saradnji u okviru podrške SEKO za sektor razvoj ljudskih resursa i društveni razvoj (HRSD SEKO), koja obuhvata veliki broj oblasti i prati proces implementacije reformi koje se tiču obrazovanja, zapošljavanja, socijalnog uključivanja, zdravlja i mladih.

Ugovor o saradnji ima za cilj da pruži finansijsku podršku i pomoć HRSD SEKO kako bi podstakla veće učešće civilnog društva u procesu programiranja međunarodne razvojne pomoći, pre svega IPA II sredstava.

Više informacija potražite ovde.


Pregled Drugog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji – uloga lokalnih samouprava

Objavljen je Pregled Drugog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2011-2014. godine – Uloga lokalnih samouprava. Pregled ukazuje na najvažnije elemente Drugog nacionalnog izveštaja i posebno osvetljava aspekt socijalnog uključivanja na nivou lokalnih zajednica.

Kratak pregled je prvenstveno namenjen lokalnim samoupravama, predstavnicima sektorskih institucija na lokalnom nivou, nevladinim organizacijama/organizacijama civilnog društva i svim drugim akterima koji se aktivno angažuju u svojoj zajednici da bi poboljšali položaj najugroženijih grupa stanovništva i unapredili proces socijalnog uključivanja.

Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2011-2014. godine  usvojen je 30. oktobra 2014. godine. U Izveštaju su, za svaku od oblasti relevantnih za procese socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, prikazani zakonski, strateški i institucionalni okvir, trenutno stanje, realizovane mere i programi, kao i osnovni pravci delovanja za naredni period.

Kliknite da preuzmete Pregled Drugog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji.

PROČITAJTE I...

Održana konferencija o poboljšanju rada opštinskih administracija
Norveška ambasada u Beogradu dodelila grantove od ukupno milion evra za 18 nevladinih organizacija iz Srbije i Crne Gore
Završen Javni konkurs za informisanje i podizanje kapaciteta mladih za aktivnije učešće u EU programu ERAZMUS+ u Republici Srbiji
AIESEC: Projekat “Pokreni svoju budućnost” za školarce
Trening za organizatore Živih biblioteka (rok: 30.7.2015.)
Onlajn takmičenje „Moja priča o e-Učešću” (rok: 31.7.2015.)
16 dana aktivizma ove godine u znaku obrazovanja
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

Nataša Todorović: Gradovi prilagođeni starijim osobama

Starenje populacije i urbanizacija su dva glavna trenda u 21. veku. Sa jedne strane dešava se da gradovi rastu, dok sa druge strane raste broj stanovnika starijih od 60 godina. Prema podacima Ujedinjenih nacija udeo starijih od 60 godina u populaciji će se u periodu od 2006. do 2050. godine udvostručiti sa 11% na 22% , a do tada će i broj starijih od 60 biti veći od broja dece do 14 godina starosti. U isto vreme velikom brzinom rastu i šire se gradovi i mega gradovi. Od 2007. godine praktično polovina stanovnika na zemlji živi u gradovima, a po projekcijama očekuje se da će do 2030. godine tri od pet stanovnika živeti u gradovima. Isti trend postoji i u našoj zemlji. Većina stanovnika živi u gradovima, sela su uglavnom staračka sa malim brojem stanovnika, a migracija ka gradovima, posebno ka Beogradu je izražena.

Da bismo odgovorili na potrebe starenja stanovništva neophodno je da pored osnaživanja sela, vodimo računa i da razvijamo gradove i zajednice koji će biti prilagođene starijima, što predstavlja logičan odgovor na povećanje broja starijih sa jedne strane, a sa druge predstavlja promociju aktivnog starenja. O ovom problemu je počelo da se govori kada je Svetska zdravstvena organizacija 2006. godine razvila globalni projekat Gradovi prilagođeni starijima. Ovaj projekat je udružio gradove i zajednice širom sveta zainteresovane da podrže zdravo starenje i da postanu dobno osetljive ili prijateljski nastrojene prema starijima. Da bi se tačno odgovorilo na pitanje šta bi zapravo značio termin gradovi prilagođeni starijima, u ovim gradovima skupljale su se informacije od starijih, od negovatelja i od osoba koje se bile zainteresovane da se razviju gradovi prilagođeni starijima.

Ovakvi gradovi neguju solidarnost među generacijama, omogućavaju društvene odnose i veze između stanovnika svih uzrasta. To omogućava sa jedne strane da se starije osobe osećaju socijalno uključenim, a sa druge strane da se i starijim osobama koje su u riziku od socijalne izolacije omogući podrška i da se ekonomske, jezičke ili kulturne barijere svedu na minimum.

Gradovi prilagođeni starijima imaju koristi za sve uzraste, ne samo za starije: gradovi koji imaju prilagođeno okruženje za stanovnike svih uzrasta i različitih kapaciteta i mogućnosti. Prijateljski gradovi su gradovi bez barijera, sa sigurnim putevima i infrastrukturom, dizajnirani za raznolikost, inkluzivni i kohezivni. To su gradovi izbora za sve generacije – odlično mesto za život, za porodicu i mesto u kome bi želeli da ostarite. Oni omogućavaju ljudima da ostanu aktivni, povezani i pozitivno doprinose ekonomskom, socijalnom, kulturnom životu.

Ovakvi gradovi mogu sprečiti i odložiti bolesti koje nastaju sa godinama kroz pružanje podrške u zajednici i kroz preventivne zdravstvene usluge, omogućavajući starijim osobama da održe svoje zdravlje i nezavisnost što je duže moguće. (...)

Svetska zdravstvena organizacija smatra da Gradovi prilagođeni starijima predstavljaju mesto koje omogućava ljudima svih uzrasta da aktivno učestvuju u životu zajednice. To je mesto koje olakšava da ostanete povezani sa onima oko vas i onima koje volite. To je mesto koje pomaže ljudima da ostanu zdravi i aktivni, čak i onima najstarijih uzrasta, i to je mesto koje pomaže onima koji više ne mogu da brinu sami o sebi da žive dostojanstveno. Mnogi gradovi i zajednice širom sveta su već preduzeli aktivne korake: ukupno 210 sredina širom sveta. Međutim, mnoge barijere opstaju. Neke od njih su fizičke barijere. Ali mnoge barijere su posledica predrasuda i razmišljanja o starenju i načina na koji doživljavamo i tretiramo starije ljude kao pasivne primaoce, a ne aktivne članove zajednice.

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju. Autorka ga je napisala u saradnji sa dr Milutinom Vračevićem iz Crvenog krsta Srbije, a izvorno je objavljen u Glasu centara – Informativnom biltenu Asocijacije centara za socijalni rad Srbije (br. 46, mart 2015.).

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na: http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Iza svakog deteta koje veruje u sebe stoji roditelj koji je prvi verovao u njega

Transkript govora Ane Knežević na 31. Belgrade Ignite-u “Moje društvo voli razlike” (27. april 2015., Mixer House, Beograd)

Iza svakog deteta koje veruje u sebe stoji roditelj koji je prvi verovao u njega. Iza svake odrasle osobe koja veruje u sebe takođe stoji neki roditelj koji je verovao u nju. Iza svake osobe sa invaliditetom koja je uspešna, u Srbiji i uopšte, definitivno uvek stoji roditelj. (...)

Moje dete ima sindrom Di Đorđo, što znači da ima problem na 22. hromozomskom paru, da možda neće moći da govori i hoda, da ima bolesno srce itd. Svakakve prognoze su nas šamarale… Šta ćemo sad? Prvo ćemo da operišemo srce, pa ćemo da vidimo šta će se dešavati. To je jedan tunel kroz koji bukvalno ne znaš kako ćeš da prođeš. I mnogo ćemo vežbati, brinuti da li je uspostavljena kontrola karlice, da li je glava stabilna… I svakodnevni trud dovodi do toga da se dese prvi koraci! To se dogodi odjednom, u trenutku kad tvoje dete ima tri i po godine, i ti prosto ne veruješ da se to desilo, jer nisi ni verovao da ćeš stići do toga. Ipak, nešto te je vodilo, jer si negde u srcu znao da je to moguće. (...) Danas moj sin hoda, šeta, vozi bicikl, igra fudbal – trudi se i bori u skladu sa ljubavlju i verom u njega koje sam mu udahnula.

Šta majka koja dobije takvo dete treba da zna? Treba da zna da je rodila princa, da je jedino ona jaka i važna i da može da pomogne svom detetu. Da se sve dešava sa dobrim razlogom i da će biti dobro, samo mora da bude jako uporna. Kad nakon sedam ili deset godina uspeš da podigneš svoje dete i da se izboriš sa tim, ti onda hoćeš da menjaš svet, i kažeš: „Neću da idem u Novi Sad da lečim dete, neću da idem ni u Švedsku zato što su tamo bolji uslovi. Hoću ovde – u mojoj Srbiji, u mom Beogradu – tu gde živim da razvijam sistem podrške za svoje dete!“ (...)

Šta svi ostali treba da znaju? Treba da budu srećni što mogu nekome da pomognu i da se nadaju da nikada neće doći u poziciju da njima treba pomoć. Treba da znaju da nama uopšte nije lako, bez obzira na to što naše breme nosimo kao milion dolara. Da su naša deca srećna sa nama i da smo mi srećni što smo ih dobili.

Pre dve godine smo pokrenuli kampanju za inkluzivni centar „Mesto susreta“ u Zemun Polju. To je bilo jako naporno i nije nam delovalo verovatno da će se ostvariti. Ali, uspeli smo da od jedne grozne kuće, koja je bila ruglo komšiluka, napravimo prelepi centar za našu decu. Zašto inkluzivni centar, zašto u Zemun Polju i zašto se zove „Mesto susreta“? Inkluzivni centar je zato što ja imam i drugo dete, koje treba da raste i odrasta, kome je takođe potrebna podrška i koje treba da se druži sa svom ostalom decom. U Zemun Polju, zato što sam ja Ana iz Zemun Polja i zato što moje dete tamo raste. A zašto „Mesto susreta“? Zato što treba da se prvo nekako sretnemo sa samima sobom, da budemo podrška i osetimo tu snagu u sebi, a tek onda možemo da se sretnemo i sa svima drugima. Tu smo da pružimo dobrodošlicu, jer je naš inkluzivni centar otvoren za sve.

(...)

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na: socijalnoukljucivanje.gov.rs
Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Bulevar Mihajla Pupina 2, Palata Srbije,11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915