Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
41. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Više socijalne pravde za delotvorniji ekonomski oporavak Evropske unije - podstrek za socijalnu dimenziju evropskih integracija

Piše: Bojana Ružić, koordinatorka za evropske integracije i međunarodnu saradnju, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Da li je potrebno da Evropska unija i dalje brine samo o ekonomskom rastu i konkurentnosti kada se radi o kreiranju poslova unutar zajednice? Da li države članice u periodu oporavka od krize uspevaju same da rešavaju socijalna pitanja? Treba li EU da odgovori na probleme sa kojima se njeni građani i građanke suočavaju svakodnevno, na poslu i u privatnom životu?

Krajem 2015. godine sa dolaskom Žan Klod Junkera na čelo Evropske komisije započela je velika debata o ovim pitanjima i stvaranju takozvanog Evropskog stuba socijalnih prava. On bi trebalo da se zasniva na socijalnim tekovinama EU i da ih dopunjava kako bi se pomoću njega usmeravale politike u brojnim oblastima važnim za dobro funkcionisanje i pravednost tržišta rada i sistema socijalne pomoći u državama članicama. Nakon konsultacija koje su zaključene poslednjeg dana 2016. godine, kao i rezolucije koja je u Evropskom parlamentu usvojena 19. januara 2017. godine, ulazi se u finalnu fazu ovog procesa. U Briselu su 23. januara 2017. godine okupljeni ključni donosioci odluka na nivou Evropske unije i pojedinačnih država, kao i predstavnici sindikata, udruženja poslodavaca i nevladinih organizacija koji su u proces uključene od samog početka. Glavne teme konferencije, kao rezultat višemesečnih konsultacija sa svim navedenim akterima, bile su pravični uslovi za život i rad, veće i bolje šanse za mlade, kvalitetnije zapošljavanje i veća socijalna sigurnost, ciljana socijalna podrška kao garancija da niko ne bude izostavljen. Ovom prilikom poslata je jedinstvena poruka da evropska ekonomska politika mora ići ruku pod ruku sa socijalnim napretkom. Predlog Evropske komisije o daljoj instrumentalizaciji Evropskog stuba socijalnih prava očekuje se u martu ove godine. U ovoj fazi on će biti obaveza samo zemalja Evrozone, ali će u njega moći da se uključe i druge EU države.

Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji  (ESRP) Vlada Republike Srbije usvojila je u maju 2016. godine, a nastao je kroz više krugova konsultacija sa relevantnim akterima čiji su komentari i sugestije usvojeni. I sama Evropska komisija je u više navrata izrazila pohvale u vezi sa ovim dokumentom. Radna grupa Vlade RS za njegovu primenu i praćenje otpočeće svoje aktivnosti tokom februara, i to u vreme definisanja Evropskog stuba socijalnih prava, čime se ESRP više nego ikada aktuelizuje.

Srbija je već prepoznala izazove koji se tiču tržišta rada, usklađenosti znanja i veština koje se stiču obrazovanjem sa društvenim i ekonomskim potrebama, siromaštva, dečje i socijalne zaštite. Povećanje stope zaposlenosti, veće učešće žena u programima samozapošljavanja, analiza troškova Vlade za zapošljavanje mladih, povećanje broja usluga socijalne zaštite samo su neki od pomaka u skladu sa ciljevima Programa u proteklom periodu. Ipak, na dužoj listi nalaze se mere poput usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu, unapređenje sistema osiguranja kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, povećanje nivoa obrazovanja osetljivih grupa, poboljšanja sistema saradnje između centara za socijalni rad i drugih organa radi bolje zaštite korisnika ili poboljšanja pristupačnosti javnih objekata, čije sprovođenje tek predstoji.

Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike objedinjuje pravce i programe Vlade Srbije, pojedinačnih ministarstava i institucija, a njihovom sprovođenju i boljem fokusu mogu doprineti i civilni i poslovni sektor, te Program predstavlja ključnu platformu na putu Srbije ka EU kada su oblasti koje pokriva u pitanju. Kada se ovaj dokument i operativno uskladi sa drugim strateškim dokumentima – posebno Programom ekonomskih reformi i IPA strateškim dokumentom, Srbija će biti spremna da upliva u evropske tokove socijalne politike i politike zapošljavanja i bude više nego ravnopravan učesnik u Evropskom stubu socijalnih prava.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Javni poziv gradovima, opštinama i gradskim opštinama da se prijave za dodelu nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji u 2016. godini

Zaštitnik građana, u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, raspisuje javni poziv za dodelu nagrada gradovima, opštinama i gradskim opštinama u Republici Srbiji koji su u 2016. godini najviše doprineli razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji, odnosno u svom okruženju.

Na ovaj način, pored dodele navedene nagrade, Zaštitnik građana želi da promoviše primere dobre prakse u oblasti pristupačnosti na lokalnom nivou, kao i da ostvari bolju međusobnu saradnju u saradnji sa gradovima i opštinama u Republici Srbiji u cilju utvrđivanja stanja u oblasti pristupačnosti i uzroka zbog kojih je se, u punoj meri, ne primenjuju propisi koji garantuju prava na pristupačnost javnih objekata, službi i usluga osobama sa invaliditetom i teškoćama u kretanju ili komunikaciji, kao i na formulisanje preporuka i planova za njeno unapređivanje u okviru svoje nadležnosti.

Rok za slanje prijava je 28.2.2017. godine. Više informacija i prijavni formular potražite na adresi www.ombudsman.rs


Objavljeno istraživanje „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji“

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije inicirao je sprovođenje istraživanja „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji“, koje je realizovano uz podršku Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i Stalne konferencije gradova i opština. Istraživanje je sproveo Centar za socijalnu politiku u periodu od oktobra 2015. godine do marta 2016. godine.

Mapiranje usluga socijalne zaštite je sprovedeno u 145 jedinica lokalne samouprave. Sve jedinice lokalne samouprave, odnosno lokalni pružaoci usluga, obezbedili su podatke o uslugama socijalne zaštite za 2015. godinu. Na osnovu metodologije koja je korišćena prilikom istraživanja sprovedenog 2012. godine prikupljeni su podaci o uslugama socijalne zaštite koje se pružaju u svakoj jedinici lokalne samouprave, njihovoj rasprostranjenosti, dostupnosti, efikasnosti i kvalitetu.

Kliknite da preuzmete izveštaj „Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava u Republici Srbiji“.


Objavljena analiza „Pripreme za Evropski socijalni fond: analiza kapaciteta lokalne samouprave“

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština pripremio publikaciju „Pripreme za Evropski socijalni fond: analiza kapaciteta lokalne samouprave“. Ova analiza je imala za cilj da istraži pitanja uspešnog korišćenja fondova Evropske unije namenjenih sektoru ljudskih resursa i društvenog razvoja na lokalnom nivou kao prethodnici Evropskog socijalnog fonda, kako bi se doprinelo unapređenju kapaciteta lokalnih samouprava u ovoj oblasti.

Rezultati istraživanja su pokazali da lokalni nivo vlasti u Srbiji poseduje određene administrativne kapacitete i iskustva u procesu pripreme i sprovođenja projekata finansiranih iz fondova Evropske unije. Ipak, analiza ukazuje i na neophodnost koordinisanih aktivnosti lokalnih samouprava i svih relevantnih institucija nacionalnog nivoa vlasti radi unapređenja kapaciteta lokalnih samouprava za upravljanje fondovima Evropske unije i njihovog efikasnog i transparentnog korišćenja na lokalnom nivou kada Srbija postane zemlja članica Evropske unije.

Kliknite da preuzmete publikaciju „Pripreme za Evropski socijalni fond: analiza kapaciteta lokalne samouprave“.


Održan trening o rodno osetljivom i afirmativnom medijskom predstavljanju osetljivih grupa

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je 8. i 9. decembra 2016. godine organizovao trening o rodno osetljivom i afirmativnom medijskom predstavljanju osetljivih grupa u Beogradu. Trening su vodile novinarke Antonela Riha i Tamara Skrozza, a svoja profesionalna iskustva razmenili su novinari i novinarke iz deset gradova širom Srbije.

Ovaj susret omogućio je dijalog o važnoj ulozi medija u unapređivanju rodne ravnopravnosti i socijalnom uključivanju osetljivih grupa, kao i o negativnim posledicama medijskog izveštavanja koje nije u skladu sa osnovnim etičkim principima definisanim i u Kodeksu novinara Srbije. Pored toga, trening je omogućio i dijalog između novinara/ki i predstavnika/ca udruženja građana koji rade sa pojedinim osetljivim grupama i za njih.

Trening je realizovan kao jedna od aktivnosti koja će doprineti implementaciji Akcionog plana za poglavlje 23, ali i drugih relevantnih strateških dokumenata Republike Srbije u domenu osnovnih prava građana i građanki.

AKTUELNI KONKURSI

Caritas Srbije: Poziv za podnošenje predloga projekata za OCD (rok: 22.2.2017.)
RAS: Konkurs za izbor najboljih projektnih ideja za razvoj regiona (rok: 31.3.2017.)
Volonterski izazov: Otvoren konkurs za volonterske akcije (rok: 15.10.2017.)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Usvojen Zakon o stanovanju i održavanju zgrada
Predstavljeni rezultati istraživanja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“
Praxis predstavio izveštaje u oblasti apatridije, ranih i prinudnih brakova
Održana jubilarna deseta dodela nagrada za filantropiju VIRTUS


     Srbija – prva na Zapadnom Balkanu koja ima Indeks odgovornog poslovanja

Proglašeni dobitnici donacija na konkursu „Hrabri iskoraci u novim kulturnim praksama“
Održan okrugli sto „Progovori – protiv nasilja se izbori“
Predstavljeni rezultati istraživanja „Romsko preduzetništvo: izazovi i perspektive“
Dodeljene nagrade za korporativno volontiranje
KOMS: Formiran Savet za ravnopravnost i inkluzivno društvo
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

NEOSTART: I on je naše dete

Pre dve nedelje na SOS liniju NEOSTART-a stigao je poziv od zaposlenih u Višem sudu u Beogradu jer je u tom trenutku kod njih bio mladić koji je taj dan napustio vaspitno–popravni dom u Kruševcu. U tom trenutku nije imao gde da prespava, nije imao gde da pojede obrok, nije ima ličnu kartu i nije imao jasnu ideju kuda dalje. (...)

Kao dete je živeo na ulici. Ali kako je već sa četiri godine naučio da čita i piše bio je veoma zanimljiv ljudima kojima bi sam prilazio i lako je dobijao njihovu pažnju i naklonost. Nekako se uvek snalazio da pojede, negde prespava a najviše vremena je provodio u igraonicama. Tu je savladao kompjuterske veštine pa je zarađivao i tako što je drugima pokazivao „cake“ kako da pređu određene nivoe. I ne samo to, već sa 14 godina radio je u igraonicama. Već tada pošteno zarađivao za život. (...) Nažalost, loše društvo ga je povuklo i odvelo u put kriminala. Počinivši nekoliko krivičnih dela sa grupom maloletnika, dolazi u sukob sa zakonom. Sve se završava upućivanjem u vaspitno–popravni dom. Iako nesrećan događaj u njegovom životu, danas kada se osvrne, shvata da je to možda bila i najbolja stvar koja mu se desila.

Za skoro četiri godine koje je tamo proveo, završio je osnovnu školu i električarski zanat. Osnovnu školu je završio sa svim peticama u svim razredima. Da, naše dete ulice imalo je petice iz hemije, fizike, matematike i svih onih predmeta koji predstavljaju pravo mučenje školarcima. Ne samo da je bio najbolji učenik u školi, već i najbolji učenik u radionici. U radionici je izučavao zanat za električara i uspešno položio test i dobio zvaničan sertifikat. Pričaju danas u domu da takav đak i takav majstor nije zapamćen. (...)

Propustom sistema na dan stupanja na slobodu nije imao nijedan lični dokument. On želi da radi i zaradi za život i krov nad glavom, ali ko će ga zaposliti ako nema dokumenta? I dok čekamo da sistem reši što je do njega sa velikim zakašnjenjem i da identitet ovom mladom čoveku, mi priču o njemu širimo dalje.

Tako smo, pričajući o njemu svojim prijateljima, od jedne gospođe dobili donaciju da kupi sebi električarski alat. Bili smo šokirani. A ona nam je rekla: „I on je naše dete. Ako ga sada ne prodržimo, šta možemo sutra od njega očekivati?“

Vrlo brzo bili smo u prodavnici elektromaterijala. On je sa lakoćom nabrajao šta mu treba – lemilica, glimerica, kleme, sečice, multimetar, izolir traka… I jedan lepi kofer za njegov prvi alat. Alat sa kojim će moći da krene da radi, primenjuje svoje znanje i zarađuje za život. Ne možete zamisliti koliko je on u isto vreme bio srećan i ponosan. Srećan što dobija svoj alat, a ponosan na svo znaje i umeće koje nosi u sebi. A mi još više ponosni na njega i na ljude koji su mu pomogli. (...)

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Bakama i dekama u Irigu ima ko da kaže „Dobar dan”

Opština Irig i lokalni Centar za socijalni rad nosioci su projekta „Unapređenje socijalne inkluzije” u okviru koga je 13 korisnika značajno popravilo kvalitet života, a 10 nezaposlenih radno angažovano.

Prva jutarnja obaveza na poslu za Vesnu Bjelkić (46), koja je pet godina bila na spisku nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje, jeste da kaže „Dobar dan“ baki Dari Bojčić (82) i njenom nepokretnom suprugu čika Simi. Potom založi vatru u šporetu u trošnom, ali urednom domu dvoje vremešnih Irižana koji su zbog bolesti i starosti već nekoliko godina nepokretni u posteljama. Potom im Vesna, po obrazovanju poljoprivredni  tehničar, skuva doručak, pospremi po kući, pa natenane priča vesti iz varošice. I ona je stanovnica Iriga – jedinog brdovitog grada Vojvodine, smeštenog na obroncima Fruške gore – čiji Centar za socijalni rad, jedan od najmlađih u Republici (formiran 2011. godine), zajedno sa lokalnom samoupravom sprovodi projekat „Unapređenje socijalne inkluzije dece i odraslih sa invaliditetom kroz uvođenje novih socijalnih usluga u opštini Irig“.

Vesna je od juna 2016. angažovana sa još sedmoro kolega na poslovima personalne asistencije odraslim osobama sa invaliditetom. Pomoć za petoro školaraca sa smetnjama u razvoju pruža dvoje ličnih pratilaca. (...) Ivana Nešković ima 25 godina i nakon stečene diplome vaspitača i upisanih specijalističkih studija uspela je samo da volontira godinu dana u predškolskoj ustanovi u Novom Sadu. Otkriva da se pomalo pribojavala da li će moći da radi kao lični pratilac učenika sa invaliditetom.

– Navikla sam da radim sa mališanima i predškolcima i stvarno sam na početku imala tremu. Međutim, sa Nemanjom sam se jako brzo sprijateljila. Iako je projekat počeo krajem školske godine, kada je on završavao šesti razred, čitavo leto smo provodili u šetnji, jer mu je zbog otežanog kretanja to najviše uskraćeno. Njegovi roditelji rade, pa je on uglavnom boravio u sobi ili svom dvorištu, pojašnjava Ivana.

Sa početkom školske godine, njene obaveze su da petnaestak minuta pre početka nastave sačeka Nemanju, kojeg tata doveze. Potom lagano hodaju do škole, pričaju o prethodnom danu, a onda idu na nastavu. Ivana mu pomaže prilikom okretanja stranica udžbenika, pisanja. Za vreme velikog odmora ode da mu kupi užinu u obližnjoj pekari, jer u školi nema menze. Kada je po rasporedu čas fizičkog, koje Nemanja ne pohađa, sede u slobodnoj učionici ili sa profesorima nekog predmeta malo vežbaju lekcije. Oboje uglas kažu da više vole kad je lepo vreme, jer tada sede na klupi u lepo uređenom  školskom dvorištu. (...)

Prema rečima Silvane Laćarac, direktorke Centra za socijalni rad iz Iriga i koordinatora za usluge personalne asistencije i ličnog pratioca, pre samog početka projekta obavljene su sve predradnje kako bi se dobro pripremili. (...) Ujedno napominje da je osim postavljenih ciljeva, koji se pre svega odnose na unapređenje socijalne inkluzije, ovim projektom poboljšan i kvalitet života kako dece, tako i odraslih sa invaliditetom. (...)

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlajkovićeva 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915