Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
60. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Beogradski Ignite – o socijalnom uključivanju iz perspektive građana i građanki

42. Beogradski IgniteTim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) je ove godine obeležio deset godina postojanja. Misija Tima, koji je osnovala Vlada Republike Srbije 2009. godine, utemeljena je na osnovama iz perioda rada Tima za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji, uspostavljenog 2004. godine. Nakon isteka Strategije, Tim za sprovođenje Strategije proširio je fokus svog rada i na oblast socijalnog uključivanja i postao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. SIPRU nastoji da unapredi položaj osetljivih grupa u različitim oblastima – socijalna zaštita i zdravlje, obrazovanje, ekonomski razvoj i zapošljavanje – pri čemu su EU integracije i perspektiva osetljivih grupa i ljudskih prava horizontalne teme koje prožimaju sve inicijative Tima.

U proteklih deset godina, SIPRU je ulagao napore u unapređivanje dostupnosti i kvaliteta podataka o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, usmeravanje kreiranja javnih politika, jačanje međusektorske saradnje i održavanje dijaloga, unapređenje i inoviranje prakse u cilju stvaranja inkluzivnijeg i pravednijeg društva, u skladu sa procesom evropskih integracija i ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Proces socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva podrazumeva saradnju različitih institucija i organizacija, pri čemu je važno osigurati da pripadnici i pripadnice osetljivih grupa budu uključeni u sve aspekte ovog procesa. Kako bi afirmisao socijalno uključivanje i omogućio da se uvaži glas onih o čijim životima se odlučuje kreiranjem različitih politika, SIPRU je tokom godina uspostavio i održavao različite mehanizme participacije pripadnika/ca osetljivih grupa. Tokom prethodne decenije, SIPRU je organizovao mnogobrojne konsultativne sastanke sa predstavnicima/ama nevladinog sektora, različitih institucija i organizacija i samih zajednica, kako bi doprineo participativnosti procesa pripreme različitih dokumenata javne politike. Kako bi omogućio da se čuju različiti stavovi, perspektive i iskustva građana i građanki u vezi sa temama koje se tiču socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, SIPRU je uspostavio Blog o socijalnom uključivanju, uspešne priče, bilten o socijalnom uključivanju i Beogradski Ignite posvećen socijalnom uključivanju.

SIPRU od 2014. godine u saradnji sa Udruženjem građana Srbija u pokretu organizuje Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju, sa idejom da zajednica, kao i donosioci odluka čuju lična iskustva i priče o socijalnom uključivanju. Do sada je preko 800 posetilaca/teljki imalo priliku da u formatu petominutnih prezentacija, po ugledu na Ignite koji se održava širom sveta, čuje priče o inkluzivnom obrazovanju, aktivizmu i preduzetništvu mladih, aktivnom starenju, prevazilaženju teškoća sa kojima se suočavaju osobe s invaliditetom, deca sa smetnjama u razvoju, samohrani roditelji, Romi i Romkinje, LGBTI osobe, bivši osuđenici i osuđenice, migranti i migrantkinje i mnogi drugi naši sugrađani i sugrađanke.

Na ovogodišnjim Ignite-u, održanom 11. decembra, kojim je SIPRU obeležio desetogodišnjicu rada, prezenteri i prezenterke su upoznali posetioce/teljke sa time kako izgleda svakodnevica trans osobe u Srbiji i svet iz ugla osobe sa autizmom ili invaliditetom, sa problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, sa značajem sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, mogućnostima za ekonomsko osnaživanje žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i konceptom kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Članovi i članice Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije zahvaljuju svim saradnicima i saradnicama na zajedničkom radu na stvaranju solidarnijeg, ravnopravnijeg i pravednijeg društva uz poziv da i ubuduće nastavimo saradnju u pravcu daljeg unapređenja kvaliteta života svih građana i građanki.
 
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

 

Održana nacionalna konferencija programa za promociju zapošljavanja mladih „Dijalog za mlade“

Nacionalna konferencija programa za promociju zapošljavanja mladih „Dijalog za mlade“ održana je 18. novembra u Beogradu. Konferencija je organizovana povodom završetka prve faze projekta „Znanjem do posla“, koji su uz podršku Vlade Švajcarske realizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i NIRAS-IP Consult, i u saradnji sa projektom „Podsticanje zapošljavanja mladih“, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Na konferenciji „Dijalog za mlade“ su u okviru mini sajma dobrih praksi predstavljene partnerske organizacije sa lokalnog nivoa, a učesnici/e su imali priliku da se upoznaju sa rezultatima, uspešnim primerima i pristupima projekata „Znanjem do posla“ i „Podsticanje zapošljavanja mladih“. Svoje usluge su kao deo projekta „Znanjem do posla“ predstavile brokerske organizacije iz pet gradova i opština u kojima se projekat implementira: (KRUŠEVAC) Omladinski Savet Kruševca, (KRAGUJEVAC) Business Innovation Programs i Razvojni biznis centar, (PIROT) Job Info Center, ZIP Centar i Udruženje građana Osveženje, (NOVI PAZAR) Omladinski klaster Novi Pazar, Kancelarija za mlade i udruženje Psihologa, (KNJAŽEVAC) Timok Club. Predstavljeni su i najuspešniji inovativni modeli koji su razvijeni tokom trajanja prve faze projekta „Znanjem do posla“: „Radna praksa za mlade sa invaliditetom“ (Forum mladih sa invaliditetom), „Međusektorska akcija za mlade u turizmu” (Udruženje Užički centar za ljudska prava i demokratiju), „My Career from Zero to Hero“ (Centar za omladinski rad), „Puzla koja nedostaje“ – Podrška Uspešnoj Zapošljivosti Lokalnom Akcijom (Somborski edukativni centar), „Praktična akademija” (Udruženje za lokalni razvoj Kamenica), „Multisektorski model za preduzetničko zapošljavanje mladih ‘Aktivator'“ (Evropski pokret u Srbiji – Leskovac). Takođe, na mini sajmu su predstavljene i organizacije koje je podržao GIZ kroz projekat „Podsticanje zapošljavanja mladih“: Inventiva, Konjički klub Aranđelovac, Razlivalište i Naša kuća.

Na panel diskusijama učestvovali su poslodavci/ke, predstavnici/e lokalnih samouprava i mladi, koji su predstavili uspehe u povećanju zapošljivosti, zapošljavanju i osnaživanju mladih u lokalnim zajednicama, a ukazali su i na izazove sa kojima se suočavaju u svojim sredinama.

Više informacija potražite ovde.


 

Održana konferencija „Predstavljanje primera dobre prakse: informisanje građana i građanki o pravima i uslugama u sektoru socijalne zaštite“

Konferencija pod nazivom „Predstavljanje primera dobre prakse: informisanje građana i građanki o pravima i uslugama u sektoru socijalne zaštite“, koju su organizovali Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova AP Vojvodine, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu AP Vojvodine i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, održana je 12. decembra u Novom Sadu.

Cilj konferencije bio je da doprinese unapređenju informisanja građana i građanki iz osteljivih grupa o pravima i uslugama u sistemu socijalne zaštite, kao i da se tom prilikom prikažu primeri dobre prakse centara za socijalni rad sa teritorije AP Vojvodine (Novi Sad, Stara Pazova, Bački Petrovac, Vršac i Apatin).

Na konferenciji su govorili Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Slađana Čabrić, vršiteljka pomoćnika ministra – Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu, Tatijana Grnčarski, direktorka Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Biljana Mladenović, zamenica menadžerke i ekonomska analitičarka u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, kao i direktori i stručni radnici centara za socijalni rad.

Biljana Mladenović je na konferenciji predstavila podatke o informisanosti građana o novčanim davanjima za smanjenje siromaštva i njihovoj dostupnosti. Kako je navela, podaci pokazuju da je o novčanoj socijalnoj pomoći, dečijem dodatku, jednokratnoj novčanoj pomoći, tuđoj nezi i pomoći ispodprosečno informisana populacija koja pripada najsiromašnijem kvintilu stanovništva, kao populacija koja živi u domaćinstvima čiji je nosilac bez obrazovanja. Takođe, podaci ukazuju da je odgovor jedinica lokalne samouprave različit – naime, pri približno istim stopama rizika siromaštva, kroz novčanu socijalnu pomoć biva zaštićen značajano različit udeo populacije u različitim delovima Srbije.

Konferencija koja je okupila više od 50 učesnika i učesnica organizovana je uz podršku Švajcarske Konfederacije.



Održan 42. Beogradski Ignite „Uključi se br. 7“

U beogradskom Impact Hub-u 11. decembra 2019. godine održan je 42. Beogradski Ignite pod nazivom „Uključi se br. 7”, koji je bio posvećen socijalnom uključivanju različitih osetljivih grupa u našem društvu. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije.

Više od 100 posetilaca i posetiteljki 42. Beogradskog Ignite-a imalo je priliku da čuje 11 priča, praćenih petominutnim prezentacijama, čiji se slajdovi, po ugledu na Ignite koji se održava širom sveta, smenjuju na 15 sekundi. Prezentacijama su osvetljeni različiti aspekti, pristupi, izazovi, problemi i uspesi na putu socijalnog uključivanja iz ličnog ugla, ali i iz ugla aktivista i aktivistkinja koji se svojim delovanjem zalažu za izgradnju inkluzivnog društva. Program su vodili Lana Nikolić, novinarka i voditeljka radija Beograd 202, i Vidan Danković iz Udruženja građana „Srbija u pokretu”.

42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Prezenteri i prezenterke ovogodišnjeg Beogradskog Ignite-a bili su: Zagorka Anđelković i Nikola Koruga, Monika Ajvazović, Milica Šimonović i Milkica Dimitrijević, Simonida Komazec, Andrea Rajičić i Olga Dević, Agata Milan Đurić, Stefan Lazarević, Snježana Jolić, Jelena Gajić, Đurica Stankov i Đorđe Vasiljević.

Više informacija potražite ovde


 

E2E studijska poseta Severnoj Makedoniji – Garancija za mlade

Članovi i članice Radne grupe za izradu Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja (NAPZ) su u okviru programa „Znanjem do posla“ (Education to Employment – E2E) početkom decembra 2019. godine posetili Skoplje na poziv Vlade Republike Severne Makedonije. Tema posete bila je Garancija za mlade, koja se odnosi na obavezu članica Evropske unije da mladima ispod 25 godina obezbede kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja i stažiranje u roku od četiri meseca nakon završetka formalnog obrazovanja ili prekida radnog odnosa.

Pilot faza Garancije za mlade u Severnoj Makedoniji sprovedena je tokom 2018. i 2019. godine u tri Centra za zapošljavanje, a u tom periodu obučeni su savetnici/e za zapošljavanje i terenski radnici/e (NVO). Tokom ove faze, NVO su podržane od strane donatora, a uključivanje u mere APZ je finansirala služba za zapošljavanje iz svojih sredstava, odnosno doprinosa za nezaposlene. U delu pružanja prioriteta korisnicima/ama Garancije za mlade, uključio se i sistem prosvete sa ciljem pružanja kratkih obuka.

Garancija za mlade će od 2020. godine biti uvedena u celoj zemlji uz podršku sredstava iz IPA fondova za tri regiona. Pretpostavka je da će ovom inicijativom biti postignuto povećanje broja savetnika/ca u službi za zapošljavanje, da će doći do zakonskih izmena u sistemu zapošljavanja, kao i do promena u procesu rada službe za zapošljavanje, koje su već pokrenute na osnovu iskustava iz pilot faze.

Pored efekta na mlade iz kategorije NEET, Garancije za mlade omogućavaju osnaživanje omladinskih NVO koje rade na terenu i unapređenju kapaciteta službe za zapošljavanje za intenzivni savetodavni rad i monitoring. Služba za zapošljavanje je uočila potrebu za unapređenjem rada sa poslodavcima i načina pružanja usluge poslodavcu, a pokrenute su i druge značajne reforme u sistemima zapošljavanja i obrazovanja.


 

Objavljena publikacija „Društvene inovacije – ljudi u centru javnih politika“

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) objavio je publikaciju „Društvene inovacije – ljudi u centru javnih politika“. Cilj dokumenta je da svima koji su zainteresovani približi pojam društvenih inovacija, proces njihovog nastajanja i okolnosti u kojima nastaju, kao i da predstavi primere društvenih inovacija, da smernice i ukaže na načine na koje društvene inovacije mogu da se podrže.

Izradu publikacije omogućila je Vlada Švajcarske u okviru projekta „Podrška sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji sa fokusom na politiku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih”, koji je deo šireg programa „Znanjem do posla”. U okviru SIPRU mehanizma za podršku društvenim inovacijama, razvijani su i testirani različiti modeli za zapošljavanje mladih sa fokusom na: aktivaciju NEET grupe mladih u saradnji sa IT sektorom, podršku mladim preduzetnicima/ama kroz obuke, mentorstvo i osnaživanje, radne prakse i zapošljavanje mladih osoba sa invaliditetom, itd. Ideja vodilja za sve modele bila je podsticanje međusektorskog partnerstva između javnog, privatnog i civilnog sektora, kako bi se udružili ograničeni resursi u zajednici, a realne potrebe mladih stavile u fokus testiranih modela.

Publikacija „Društvene inovacije – ljudi u centru javnih politika“ namenjena je pojedincima/kama iz javnog, privatnog i civilnog sektora, koji svakodnevno učestvuju u potrazi za boljim rešenjima za izazove sa kojima se susreću u svim oblastima života, poput održivih radnih mesta i poslovanja, neravnomernog regionalnog razvoja, diskriminacije i mnogih drugih.

Kliknite da preuzmete publikaciju „Društvene inovacije – ljudi u centru javnih politika“ (.pdf).



Objavljena brošura o prvih deset godina Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije – SIPRU objavio je brošuru o prvih deset godina svog rada. U brošuri su sumirani ključni rezultati rada Tima u svim oblastima delovanja, predstavljena je uloga kao i doprinos Tima u nastojanjima da se unapredi socijalno uključivanje i smanji siromaštvo u Republici Srbiji tokom protekle decenije.

Socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva su kompleksni, višedimenzionalni procesi, sa brzim i učestalim transformacijama. Uverenje da napredak treba da bude u službi svih ljudi, inovativnost i fleksibilnost, participacija građana i građanki iz osetljivih grupa, pristup sa aspekta ostvarivanja prava, a ne samo potreba, omogućili su tokom proteklih deset godina da teme kojima se Tim bavi postanu i ostanu važne.

Švajcarska Konfederacija od 2009. godine pruža podršku Vladi Republike Srbije da unapredi proces socijalnog uključivanja u Republici Srbiji kroz projekte „Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji” i „Podrška sprovođenju Programa reformi politke zapošljavanja i socijalne politke u Republici Srbiji sa fokusom na politku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih”.

Brošuru o prvih deset godina rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije – SIPRU možete preuzeti ovde.


 

3. decembar - Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom ustanovljen je 1992. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje ovog dana sa namerom da se podigne svest o položaju osoba sa invaliditetom u političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom životu, a sve u cilju unapređenja njihovog položaja i stvaranja uslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) od svog osnivanja pruža podršku Vladi Republike Srbije pri izradi strateškog i normativnog okvira koji se odnosi na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, a kroz saradnju sa svim relevantnim akterima nastoji da doprinese većoj socijalnoj uključenosti osoba sa invaliditetom.

U Republici Srbiji je trenutno u procesu izrade Nacionalna strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za period od 2020. do 2024. godine, koju priprema Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uz podršku SIPRU i Tima UN za ljudska prava. Cilj strategije je poboljšanje sveukupnog socijalnog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom, kao i stvaranje uslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu. U procesu pripreme nacrta strategije organizovani su konsultativni sastanci sa predstavnicima/ama udruženja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a finalni nacrt Nacionalne strategije biće predstavljen u pet gradova Srbije tokom decembra meseca (Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Užicu).

Više informacija potražite ovde.

AKTUELNI KONKURSI

Fondacija Divac: Otvoren konkurs „Možemo i mi” (rok: 31.1.2020)
Omladinski izazov „Generation Unlimited” (rok: 10.2.2020)
Ostali konkursi dostupni su na: socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Dodeljene nagrade pobednicima Nacionalnog takmičenja za najbolju praksu u primeni principa dobre uprave
Održana 7. Nacionalna konferencija Ženske parlamentarne mreže
Održana konferencija „Radna prava su naša prava“
Žene u nauci razvojni potencijal društva
Nagrađeni pokretači promena u 2019. godini
Predstavljen U-Report, UNICEF-ova nova inicijativa za mlade
Osniva se novi studijski master program „Pravo i rod“
Regionalni dijalog o zapošljavanju mladih na Zapadnom Balkanu – Šta deluje i zašto?
Predstavljeni inovativni modeli na EU konferenciji „Podrška tranziciji mladih u svet rada” u Kijevu
Predlozi za ostvarivanje preporuka Komiteta za prava deteta iz ugla Koalicije za monitoring prava deteta u Republici Srbiji
Predstavljena analiza medijskih objava i smernice za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama
Predstavljeni rezultati istraživanja „Starenje i digitalna uključenost“
Izveštaj o ljudskom razvoju za 2019: svet se suočava sa novim nejednakostima
Proglašeni dobitnici Nacionalne nagrade za volontiranje 2019
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

LICEULICE: Iz dnevnika jednog prodavca

Foto: Sara RistićZovem se Vladimir Janković. Imam trideset osam godina. Od prošlog leta, posle duže pauze zbog psihološke krize, prodajem magazin Liceulice. Kao osoba s problemom s mentalnim zdravljem, član sam udruženja korisnika psihijatrijskih usluga „Duša“. Prodaja magazina mi je prvi posao koji radim otkad sam, pre nesto više od desetak godina, dobio dijagnozu psihoze, što me je učinilo „teško upošljivim“.

Ulica u velikoj meri konstruiše identitet prodavca uličnih novina. On ima svoju lepu i ružnu stranu. Lepša strana ovog društvenog konstrukta je imidž prodavca koji ‒ regrutovan iz redova neke od marginalizovanih grupacija, uz stigmu i neretko autostigmu i otežavajuće socijalne okolnosti ‒ pokušava da radi i bude koristan sebi i drugima. Kroz par primera pokušaću da predstavim drugu, mračniju stranu ove društvene konstrukcije.

Iskustva koja slede sakupljena su tokom ulične prodaje našeg časopisa. Naravno, ona ne predstavljaju celovito iskustvo mene kao prodavca. Nisu pomenuta mnoga lepa iskustva prodaje časopisa publici koja redovno ili s vremena na vreme kupuje naš časopis, iskustva s ljudima koji su upoznati s konceptom i funkcionisanjem časopisa Liceulice i koji redakciji i prodavcima daju stimulans i podršku koja neizmerno mnogo znači. (...)

Štandovi na kojima se uglavnom prodaju polovne knjige, ali i nakit, u blizini autobuske stanice. Gomilica ljudi okupljenih ispred štandova, razgledaju knjige, artikle ili naprosto čekaju prevoz.

Liceulice!“, kažem glasno, mašući časopisom… „Da li je neko zainteresovan?“ Odjednom se čuje dranje: „Beži odavde! Ne uznemiravaj mi mušterije! Ja barem prodajem ogrlice za sreću, a ti prevaru!“ Okrećem se i vidim starijeg neobrijanog prodavca narukvica kako urla, obučen u staru, pohabanu odeću. lz njega zrači ozlojeđenost, beznađe i siromaštvo.

„Beži odavde! Vi što prodajete to ste prevaranti ‒ pogledaj se na šta ličiš!“

Ljudi koji čekaju autobus na obližnjoj stanici počinju da se okreću jer prodavac urla takvim tonom da njihovi pogledi postaju zabrinuti. Verovatno su se uplašili da će prisustvovati sceni uličnog nasilja.

„Na šta ličim?“, upitah.

„Ne ličiš ni na šta zbog svih tvojih bolesti od kojih boluješ! Svi vi što prodajete te novine ste bolesni!“

Ne znam zašto, ali u tom momentu umesto straha ili povređenosti počinjem da osećam duboku empatiju prema razbesnelom, frustriranom čoveku, počinjem da razmišljam o njegovom teškom životu prodavca uličnih narukvica za sreću, napuštam mesto prodaje i izlazim mu iz vidnog polja. (...)

Šetam parkom nudeći Liceulice ljudima koji sede na klupama, među kojima i mladoj doteranoj dami koja, sedeći na klupi, čeka da se njen pas istrči po parku.

„Zašto to radite? Uznemiravate me, neću vam kupiti…“

„Izvinite, molim vas“, kažem pomalo potišteno.

„Ne shvatajte to lično, nemam ništa protiv vas, već protiv ljudi koji vas šalju. Uznemiravate ljude po parkovima, na ulici. Ali nisti vi krivi, već ljudi koji vas šalju. Ništa lično. Živim u centru, i svaki dan me uznemiravaju vaši prodavci.“

„Izvinjavam se. Nije mi bila namera“, kažem na najpristojniji i najuljudniji mogući način i prelazim na drugu stranu staze kojom prolazi mladić koji izgleda totalno neupadljivo. Ponudim mu Liceulice. Dobijam odgovar na engleskom: „Ne razumem srpski.“

„Izvinite, nisam znao da ste stranac“, odgovaram na engleskom. Pretpostavljajući da ne želi da kupi časopis na srpskom.

„Kakav je to časopis? Možete li mi objasniti, molim vas. Sviđa mi se dizajn naslovne stranice. Ja sam dizajner…“

Mlada dama koja je upravo odbila da kupi časopis počinje zainteresovano da gleda i sluša razgovor.

Objasnim mu šta je Liceulice i pitam ga odakle je i šta radi u Beogradu.

Ispostavlja se da je mladić dizajner iz Švajcarske, da mu se sviđa dizajn naslovne stranice, i da će samo zbog toga kupiti časopis iako ne razume srpski. Takođe kaže da mu se sviđa ideja časopisa, da ima senzibilitet za marginalizovane društvene grupacije i da je i sâm volontirao u Švajcarskoj radeći sa izbeglicama. Mlada dama pomno prati razgovor. Pošto sam mu rekao da se kao osoba s problemom s mentalnim zdravljem kvalifikujem za prodavca i da mi kupovinom časopisa pomaže, rekao mi je da ima druga i cimera koji je patio od teške depresije i anksioznosti i da razume problematiku mentalnog zdravlja. Potom smo se raspričali o psihijatriji, Karlu Gustavu Jungu, njegovom sunarodniku psihijatru, ali i o Gigeru (švajcarskom umetniku koji je dizajnirao monstruma za film „Osmi putnik“ Ridlija Skota), muzici (ispostavilo se da obojica volimo Bjork i Radiohead). Priča bi trajala i duže, ali ja sam morao da radim. Volim da se držim plana koji zacrtam, a tiče se broja časopisa koji treba da prodam u određenom roku. (...)

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Foto: Sara Ristić

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Otvorenim razgovorom o dečijem raku protiv straha i predrasuda

Milkica Dimitrijević i Milica Šimonović - 42. Beogradski IgniteTranskript govora Milice Šimonović i Milkice Dimitrijević na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)

Milkica i ja smo obe lečene od raka u detinjstvu. 2012. godine smo sa našim drugarima koji su se takođe lečeli od raka, pokrenule grupu Mladice. Naš prvobitni cilj bio je da pružimo vršnjačku podršku onima koji se leče u tom trenutku. Važno nam je bilo da oni znaju da postoje neki mladi ljudi koji su prošli kroz to kroz šta oni prolaze, kao i da mogu otvoreno da pričaju o svom iskustvu. Vremenom, kako smo se i mi međusobno bolje upoznavali, delili naše iskustvo i kako smo pratili šta je ono što neke druge grupe survajvera rade, shvatili smo da je podrška važna nakon lečenja.

Lečenje od raka traje dugo i u tom periodu mi se nalazimo u bolnici, izolovani od naše okoline i izolovani od naših vršnjaka. Kada se proces lečenja završi mi očekujemo da će život prosto nastaviti da teče, tamo gde je stao kada smo dobili dijagnozu. Međutim, u realnosti, to nije baš tako, jer smo drugačiji  i mi, a i naša okolina. Sem toga, tu su različite posledice lečenja od raka. Neke od njih su kratkotrajne, poput ćelavosti, dok su neke dugotrajne, poput gubitka nekog dela tela zbog amputacije. Sve te posledice i, uopšte, samo iskustvo lečenja, utiče na nas i utiče na našu sliku o sebi, utiče na oporavak nakon lečenja, na uspeh u školi, na kvalitet života.

Jedna od posledica lečenja o kojoj se ne govori jeste depresija. O depresiji se ne govori dovoljno, a poseban je tabu kada je u vezi sa iskustvom u kome je najvažnije da ostane glava na ramenima. Ali šta se desi u momentu kada mlada osoba ima probleme i kada su vidljive posledice, ali nema potrebnu podršku? Šta se desi u onom momentu kada se ne priča o raku i kada je jedini savet koji nam drugi daju da samo stavimo osmeh na lice jer smo prošli mnogo gore stvari? Desi se depresija i desi se pokušaj samoubistva.

Naš drug je pokušao da izvrši samoubistvo u februaru ove godine. On se, inače, kao dete lečio od raka. I nakon što mi je drugarica saopštila šta se desilo, kako je on i gde se nalazi, ja sam pitala šta ćemo mi sada da uradimo da on bude dobro. Istražili smo malo po internetu, pročitali smo razne priručnike o tome kako mi možemo da mu budemo podrška u tom trenutku. I okupili smo se i seli smo svi zajedno sa njim, kako bi on video i osetio da nije sam. Otvoreno smo razgovarali o tome šta se desilo i kako se on oseća. Raspitali smo se koji je najbolji način da mu pomognemo i on je ubrzo primljen na Institut za mentalno zdravlje. Danas je dobro zahvaljujući pomoći stručnjaka iz Palmotićeve i zahvaljujući psihoterapiji. Međutim, kada smo videli da je dobro, zapitali smo se kako mi možemo da doprinesemo da se takve stvari više ne ponavljaju, kako ni našem drugu, tako ni nekoj drugoj mladoj osobi lečenoj od raka. Zapitali smo se kako mi kao mladi ljudi lečeni od raka, možemo da pomognemo, kao i kako kao vršnjaci možemo da pomognemo. I krenuli smo od toga kako mi međusobno jedni drugima pružamo podršku kada nismo svi u Beogradu. Zaključili smo da komuniciramo najviše na internetu i preko društvenih mreža i odlučili smo to da iskoristimo.

Dodatna prednost interneta je što neko ko bi se nama obratio za podršku, može da ostane ušuškan u svom krevetu, u toplini svog doma i da nam piše i obrati nam se. Takođe, prednost interneta je što otklanja nelagodu od direktnog kontakta. Obratili smo se za pomoć stručnjacima, psihoterapeutima, koji su nam održali edukaciju i pomogli da svo iskustvo koje smo u MladiCama sticali sedam godina još dodatno usmerimo: da budemo još bolji slušaoci, da još bolje pružamo vršnjačku podršku. Rezultat toga je vršnjačko online savetovalište za mlade i tinejdžere sa rakom gde mogu da se jave i pitaju sve što ih zanima, da sa nama podele svoje priče i da se osete prihvaćenima. Na sajtu mladice.org svi mladi ljudi koji su suočeni sa rakom mogu da nam pišu i da odaberu način na koji će nam se obratiti: putem email-a, Whatsapp-a ili putem Messenger-a. Mi garantujemo anonimnost i privatnost razgovora.

Nas šestoro koji smo lečeni od raka i prošli edukaciju dežuramo svakog radnog dana od 17h do 21h. Podrška koju mi pružamo je pre svega iskustvena, zato što smo mi prošli iskustvo raka i najbolje se razumemo. Takođe, naša podrška je informativna, zato što tokom lečenja od raka i nakon završenog lečenja su potrebne prave i proverene informacije, počevši od toga kako izgleda neka medicinska procedura, do toga kako ostvariti pravo na sanitet ili rehabiliticiju nakon lečenja. Podrška koju pružamo je takođe i emocionalna i socijalna. Sa nama mogu da podele svoja osećanja, bilo da je u pitanju tuga, bes ili strah, bez straha da će biti osuđeni, da ih neko neće razumeti ili da će ih ismevati zbog toga. I ovo je upravo vid podrške koju možete svi vi da pružite i zato vas pozivamo da ne okrećete glavu dečijem raku. Pozivamo vas da otvoreno pričate o njemu i da čak iako ne znate šta da kažete, da samo ćutite, dovoljno je da budete tu. Pozivamo vas da pružite empatiju.

I ne menjajte temu kada se govori o raku, doprinesite tome da rak prestane da bude tabu. Jer zapamtite reči Ive Andrića „Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje“.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Milutina Milankovića 106, 11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefon +381 11 311 14 21