Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
44. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Refleksije o socijalnoj dimenziji Evrope: manje, isto ili više?

Piše: Ivan Sekulović, menadžer, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Ugledni harvardski profesor Majkl Porter još je 2011. godine izjavio „kapitalizam je pod opsadom“, odražavajući hitnost usklađivanja ekonomskih interesa kapitala sa širim interesima zajednice, usled narastajućih dramatičnih efekata svetske ekonomske krize.

Serija populističkih dešavanja na globalnoj sceni, izazvana krizom kapitalizma usled finansijskog sloma na Vol Stritu, ovih dana dovodi i do sve vidljivijeg zaokreta u pogledu budućeg razvoja evropskog kontinenta. Lista opcija sve je kraća i time fokusiranija, a u tom smislu posebno je zanimljiva debata o budućim pravima, koristima i ulogama građana i građanki, glavnih aktera u navedenim krizama. Najnoviji doprinos na tu temu dao je dugo iščekivani dokument pod nazivom „Diskusioni dokument o socijalnoj dimenziji Evrope“, objavljen 26. aprila u Briselu. Obratite pažnju: ovaj dokument govori ne o Evropskoj uniji, već o Evropi.

Tri su scenarija daljeg razvoja koje vidi Evropska komisija: (1) ograničavanje socijalne dimenzije na slobodu kretanja, (2) oni koji žele da rade više u socijalnim pitanjima to i rade i (3) EU27 zajednički jača socijalnu dimenziju Evrope.

Evropska komisija prilježno daje razloge za i protiv za svaki od scenarija. Ali ono što odmah upada u oči jeste ubedljivost razloga za jačanje socijalne dimenzije Evrope: veća otpornost svih evropskih privreda na šokove, vidljiv doprinos osnaživanju građana i omogućavanje najveće snage i ugleda Evrope na međunarodnoj sceni. Ovako ubedljivo formulisana opcija ne predstavlja iznenađenje, već logičan razvoj događaja nakon usvajanja Rimske deklaracije u martu ove godine, kojom su evropski lideri već bili podvukli svoje opredeljenje za jaču socijalnu Evropu.

Sa praktične strane, EK svojim Zajedničkim izveštajem o zapošljavanju već odavno mapira stanje na terenu i dobre prakse država članica, a najnoviji izveštaj posvećen je nejednakosti i siromaštvu. Veza je jasna: visok nivo nejednakosti može da smanji performanse privrede i potencijal održivog rasta, odražava visok nivo siromaštva i socijalne isključenosti i dovodi do neiskorišćenosti ljudskih potencijala.

Kada je reč o Srbiji, sve navedeno nam EK odavno poručuje kroz izveštaje o napretku, skrining izveštaje i brojne analize. Statistika je jasna: Srbija je među evropskim zemljama sa najvećom stopom rizika od siromaštva i najvećim Đini koeficijentom kojim se meri nejednakost prema prihodima, što pokazuju nedavno objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Dodatno zabrinjava trend koji ukazuje na to da se sve više produbljuje jaz između bogatih i siromašnih: 20% najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji ima preko 9 puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih. Nejednakost je tema u žiži evropske i svetske javnosti i jedan od fokusa Agende 2030 Ujedinjenih Nacija, a više o toj temi možete pročitati na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i u nedavno pokrenutom Monitoru socijalne situacije u Srbiji posvećenom problemu nejednakosti.

Zbog toga je Vlada Republike Srbije pojačala napore u oblasti politike zapošljavanja i socijalne politike kroz usvajanje i sprovođenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP), izračunavanje EU Indeksa rodne ravnopravnosti (kao prva zemlja van EU koja je to učinila) i uvođenje metodologije procene uticaja reformi na društvo u Program ekonomskih reformi (ERP). Posebno raduje činjenica da je navedena metodologija, prema modelu Srbije, nedavno postala sastavni deo procesa izrade i primene ERP za sve zemlje koje učestvuju u njemu, čime pokazujemo da Srbija može i treba da bude lider inkluzivnog razvoja na Balkanu, a i šire.

Za kraj, u cilju osnaživanja građana i građanki za praćenje i aktivno učestvovanje u navedenim reformama, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije priprema program podrške organizacijama civilnog društva za izgradnju odgovarajuće platforme za praćanje primene ERP i ESRP. Verujemo da ćemo tako dodatno motivisati građane i građanke, ali i sve nadležne institucije, da daju svoj doprinos izgradnji zajedničke vizije inkluzivnog ekonomskog razvoja u Srbiji.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Raspisan konkurs „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“ (rok: 31.5.2017)

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavljuje poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru javnog konkursa pod nazivom “Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“. Javni konkurs se sprovodi u okviru Programa „Znanjem do posla“ (E2E) čije sprovođenje finansijski podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Svrha ovog konkursa je unapređenje međusektorske saradnje – pre svega civilnog sektora sa privatnim sektorom – po pitanju zapošljavanja i zapošljivosti mladih. Podrška međusektorskom dijalogu kroz razvoj, testiranje i širenje društvenih inovacija u rešavanju problema zapošljivosti i zapošljavanja mladih na lokalnom i/ili regionalom nivou u Republici Srbiji, koje su izvodljive u specifičnim uslovima, sa raspoloživim kapacitetima i dostupnim resursima predstavlja cilj konkursa.

Rok za dostavljanje prijava („koncept projekta“) traje do 31. maja 2017. godine.

Više informacija o uslovima konkursa i potrebnoj dokumentaciji možete pronaći ovde.


Nagrade za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti dodeljene Kragujevcu, Pirotu i Nišu

Na svečanosti održanoj 21. aprila u Beogradu, Zaštitnik građana je gradovima Kragujevcu, Pirotu i Nišu uručio nagrade za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji u 2016. godini. Grad Kragujevac nagrađen je za sveobuhvatno delovanje na razvoju pristupačnosti i socijalno uključivanje osoba sa invaliditetom, Pirot za uključivanje krajnjih korisnika u proces donošenja odluka o adekvatnom rešenju za problem pristupačnosti, dok je Niš dobio nagradu za strateško promišljanje i proaktivnost u razvoju pristupačnosti.

Priznanja za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji u 2016. godini pripala su gradovima Užice, Novi Pazar i Kruševac, kao i opštinama Bujanovac i Svilajnac. Pohvaljeni su za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti na svojoj teritoriji u 2016. godini gradovi Leskovac, Loznica, Pančevo i Vranje, kao i opštine Bojnik, Boljevac, Pantelej, Zvezdara, Negotin, Paraćin, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Vrnjačka Banja i Žagubica.

Odluku o dodeli nagrada donela je konkursna komisija koju su činili predstavnici Zaštitnika građana, Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije i nekoliko udruženja građana.

AKTUELNI KONKURSI

Otvoren poziv za „Civil Society Facility and Media Programme 2016-2017“ (rok: 19.5.2017)
Raspisan konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima (rok: 8.6.2017)
Takmičenje za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva – EEPA (rok: 10.6.2017)
Raspisan konkurs za Filmski festival „Uhvati sa mnom ovaj dan/Uhvati film“ (rok: 15.6.2017)
Volonterski izazov: Otvoren konkurs za volonterske akcije (rok: 15.10.2017)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Objavljeni podaci o siromaštvu i nejednakosti i podaci o raspoloživim sredstvima i ličnoj potrošnji domaćinstava u 2016. godini
Održana konferencija „Porodični smeštaj kao podrška biološkoj porodici“
Održana Nacionalna konferencija o političkom učešću osoba sa invaliditetom
Otvoren poziv Resursnog centra za trening za organizovanje u zajednici
Objavljena publikacija „Prikupljanje sredstava iz EU i međunarodnih fondova za mlade“
Izabran prvi Generalni sekretar Regionalne kancelarije za saradnju mladih zapadnog Balkana
MOR: Socijalni dijalog je ključ za oblikovanje budućnosti rada kakvu želimo
Predstavljena platforma za Monitoring socijalne situacije u Srbiji – MONS
Obeležen Dan bezbednosti i zdravlja na radu
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

ANĐELA ČEH: Šta znači (LGBTI) zajednica ili kako biramo svoju porodicu

(...) Uvek sam bila tvrdoglava, svojeglava, bandoglava, govorili su. Moja divna, normativna, savršeno nesavršena, zahtevna porodica, puna ljubavi. Bilo im je slatko, sve dok sam se, ipak negde, uklapala u normu. A onda sam se zaljubila. Jednom, pa još jednom, pa još jednom… otkrivala nešto u sebi i o sebi. Nešto divno i veliko kao čitava planeta. Čistije i veće od toga, veće od mene same. Sposobnost da volim. Ženu. (...)

To je, izgleda, pored mog drugačijeg načina mišljenja, delanja, drugačijih stavova o društvu i svetu, generacijske razlike i političkog uverenja, bilo malčice previše. Slika koju su imali se razmrljala i rastočila. Ljubav je ostala, ali shvatiš da je bezuslovnost ipak uslovljena i da jedan veliki slon u sobi sve više raste svakog nedeljnog porodičnog ručka. Kada se vešto izbegavaju sve škakljive teme za razgovor koje bi mogle dovesti do sukoba, rasprave, kuknjave i suza i kada strah zbog obostranog neprihvatanja nadvlada, onda ih zameni teška i duboka tišina. Razdvajanje. Brisanje ili zamagljivanje srećnih, bezbrižnih slika. Teskoba i bol. (...)

I pomisliš da dalje sam(a) ne možeš. A onda shvatiš da, usput, gotovo slučajno, kao sticajem slučajnih okolnosti, u tvom životu i tvom srcu počinju da svijaju gnezdno neki drugi ljudi, sa kojima podeliš po deo sebe, sa kojima se osećaš slobodno u svojoj otvorenoj ranjivosti. (...) Mi, lezbejke, gej muškarci, biseksualne i trans* osobe, često neshvaćeni, neprihvaćeni, skrajnuti, odbačeni i uvek neki „drugi“, bez obzira na ekonomsku (ne)stabilnost, socijalne krugove, nivo obrazovanja i sve druge životne aspekte, vrlo smo skloni da trošimo mnogo vremena i energije da stvaramo upravo zajednice. Da, prepoznajemo se i povezujemo se na osnovu identiteta, odnosno jednog dela identiteta, što može da se čini ograničenim, neodgovornim i politički nepromišljenim, ali ipak to radimo iz veoma jake potrebe za prihvatanjem i pripadanjem.

Ne, mi nikako nismo homogena zajednica, itekako se razlikujemo! Dolazimo iz drugačijih pozadina, životnih iskustava, nivoa obrazovanja, podržavamo različite političke opcije, verujemo u različite stvari, drugačije rezonujemo i pravimo različite korake. Ljutimo se jedni na druge, vičemo, mrštimo se, negodujemo, urlamo, besnimo, nismo saglasni. Ali se razumemo i uvek pružamo šansu i ruku jedni drugima. Na osnovu onoga što nam je važno, a to su pre svega bliskost i vapaj za prihvatanjem i slobodom. I znamo da ulažemo u prave stvari, jedni u druge, podržavamo se, radujemo se uspesima, zajedno tugujemo, zajedno radimo i zajedno se borimo. (...)

Bio je Uskrs i okupili smo se oko veoma iskreno porodične trpeze. Moja divna, ne-normativna, savršeno nesavršena porodica, puna ljubavi. Svako od nas je zapravo odabrao da tu bude. Ovom danu je prethodila duga nedelja i nije nam mnogo bilo do razgovora. Klopali smo, nazdravili, još malo klopali. Slušali muziku, pustili crtani film. Tišina, ali ne neprijatna. Tišina puna neizgovnorenih reči prepoznavanja i prihvatanja, koja se urezuje u nameštaj, zidove, kožu i srca. Koja ti hrani dušu i daje snagu. Kao kada se juna prošle godine završila Parada Ponos Srbije i kada smo bili izbezumljeni od sreće, uspeha i ponosa. Kao kada smo saznali da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela istorijsko mišljenje u kome je potvrđeno da je Ministarstvo odbrane diskiminisalo prvog penzionisanog trans* majora Vojske Srbije. Kao kada smo, zajedno i složno, zakoračili u taj proces. Kao kada su nam javili da smo, konačno, dobili prostor od Grada Beograda da uspostavimo drop-in centar za trans* i LGBI osobe, u kome ćemo moći da zajedništvo podelimo sa svima kojima je baš to potrebno. Kao i svaki put kada smo podelili sve ono čemu se radujemo, nadamo, o čemu sanjamo, zbog čega strepimo i za čime tugujemo. Poverenje, ljubav i podška. Nešto veće od svih nas pojedinačno, a upravo ono što nas, zajedno, čini jakima. I ceo kosmos sedi sa tobom u sobi. I znaš da si kod kuće. (...)

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Upoznajte Minu Rakićević – ŽENU ZMAJA

Nagrada „Cvet uspeha za ženu zmaja“ je priznanje koje Udruženje poslovnih žena Srbije dodeljuje svake godine najuspešnijim preduzetnicama, već deset godina zaredom. (...) Ovogodišnje specijalno priznanje za  porodično preduzetništvo za Ženu zmaja zasluženo je dodeljeno direktorki porodičnog preduzeća „Delikos“, fenomenalnoj Mini Rakićević, koja vodi biznis sa 29 zaposlenih, od kojih su većinom žene.

Za Minu ova nagrada znači veliku čast, ali ne zbog toga što ona predstavlja ideju o tome da je Mina Rakićević najbolja među preduzetnicama porodičnog biznisa u 2016. godini, već zbog toga što joj je ova nagrada pomogla da otkloni sumnju da ona to ne radi dovoljno dobro. Kada je čula reči hvale koje je pobrala ovim uspehom, Mina se osetila moćnom ženom u Srbiji, što je nažalost retkost, i povratila hrabrost da ona baš može sjajno da obavlja posao vođenja preduzeća u oblasti mesne industrije. U tom smislu, za Minu ova nagrada predstavlja momenat prepoznavanja i vrednovanja posvećenog rada i potvrde o važnosti neodustajanja. (...)

Mina Rakićević je završila dva fakulteta – molekularnu biologiju, a ubrzo zatim i Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu. Nakon završenih fakulteta, 2000. godine se vratila u Srbiju sa idejom da će stvari krenuti nabolje, a preduzetništvom počinje da se bavi u jako teškom ličnom trenutku. Naime, te 2013. godine, Mina na sebe preuzima preduzeće posle očeve smrti. Njena odluka je bila inspirisana mišlju: „Želela sam da budem nešto sto nisam – gazdina kćerka, a u stvari sam bila fajterka. Nisam se spremala da budem direktorka, da znam poreze i zakone, nego je to bilo pitanje opstanka fabrike i brenda na tržištu, u šta je već bilo dosta uloženo.“ (...)

Mina smatra da je preduzetništvo neophodno ovoj zemlji. Ona smatra da je za našu zemlju važno da se razvija preduzetnički duh i da je odgovornost nadležnih da podstaknu kreiranje tog ambijenta, kao i da se preduzetništvu daje vetar u leđa, ne samo kod odraslih već i u kulturi obrazovanja kod mladih. Minina poruka za unapređenje preduzetništva ide u pravcu iskorišćavanja potencijala domaćih malih i srednjih preduzeća i davanja podsticaja. Kako ona navodi, tržišna utakmica mora biti fer i u tome bi domaćim proizvođačima značajno pomoglo ukoliko bi se smanjili mnogobrojni parafiskalni nameti koji opterećuju i stimulišu sivu ekonomiju i nelegalno poslovanje. Mina smatra da je to je veliki problem, pogotovo što poslodavci i preduzetnici ne vide benefite plaćanja ovih nameta. Takođe, Mina navodi da je neophodno raditi na širenju tržišta, budući da su carinske usluge veoma visoke. (...)

Minina poruka svima onima koji žele da se oprobaju u preduzetništvu je sledeća: „Uvek prvo sebi postavi pitanje: šta je najgore što može da se desi? Ukoliko nešto ne probaš, najgore što može da se desi jeste da ostaneš tu gde jesi. Ukoliko ne probaš i ne preuzmeš rizik nećeš biti pametniiji ni uspešniji, a ako ne uspeš – sigurno postaješ pametniji za to iskustvo koje si probao i to ti otvara neka druga vrata. Ako padneš – ustani i probaj ispočetka. Nijedan posao nije bez grešaka. Iz njih učimo i one nas čine snažnijima i otpornijima na veće izazove koji se mogu pojaviti. Moj lični primer to pokazuje. Ja svoje najbliže saradnike učim da preuzmu odgovornost i nešto iz tog iskustva nauče.“

Poruka koju Mina želi da prenese ženama u Srbiji je: „Imajte jasnu ideju i cilj u životu i verujte da ćete uspeti. Budite hrabre, verujte u sebe, budite odvažne i znajte da se uspeh ne postiže preko noći. Ne idite prečicom, jer će zasluge doći, dok sve što brzo dođe brzo i ode.“ (...)

Žene na tržištu rada treba podstaći i posmatrati ih kao proaktivne preduzetnice i poslodavce koji aktivno doprinose privrednom razvoju naše zemlje. Kao aktivne članice, žene preduzetnice doprinose povećanju društvene odgovornosti i kolektivne svesti u oblasti ekonomskog osnaživanja žena, što je ključno za razvoj kao i za poboljšanje slike o ženama u društvu.

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlajkovićeva 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915