Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
36. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Usvojen Program reformi politike zapošlјavanja i socijalne politike - ESRP

Na sednici održanoj 31. maja 2016. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Program reformi politike zapošlјavanja i socijalne politike (ESRP – Employment and Social Reform Programme). Program je strukturiran je po modelu Strategije Evropa 2020 i predstavlja strateški proces koji će pratiti proces evropskih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima Republike Srbije u oblasti socijalne i politike zapošlјavanja – do datuma pristupanja Evropskoj uniji.

Uloga ESRP u narednom periodu biće od ključnog značaja za razvoj socijalne dimenzije pristupanja Srbije Evropskoj uniji, u kontekstu poglavlja 19 – Socijalna politika i zapošljavanje, ali i za za ostvarivanje međunarodnih standarda, poput UN ciljeva održivog razvoja u oblasti borbe protiv siromaštva, inkluzivnog rasta i smanjenja nejednakosti.

Svetska finansijska i ekonomska kriza ukazale su na ranjivost privreda i društava u celom svetu. Iz tog razloga, Strategija proširenja Evropske unije 2013-2014. godine pokrenula je izradu ESRP kao novi instrument koji će omogućiti da se u zemljama u procesu pristupanja EU utvrde i prate prioriteti u oblastima zapošljavanja i socijalne politike.

U Republici Srbiji proces izrade ESRP zvanično je započet u septembru 2013. godine. Vlada Republike Srbije za potrebe izrade ESRP-a formirala je međuresornu radnu grupu i ekspertsko telo, čijim radom je rukovodilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a stručnu pomoć u procesu izrade pružao je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

ESRP pruža pregled ključnih izazova u oblasti politike zapošljavanja i socijalne politike, ali ujedno definiše i reformske politike koje su orijentisane ka pametnom, održivom i inkluzivnom rastu, prvenstveno kroz tri oblasti: tržište rada i politika zapošljavanja, ljudski kapital i politika razvoja veština i politika socijalnog uključivanja i socijalne zaštite.Dokument je važan i zbog toga što se bavi izgradnjom kapaciteta, upravljanjem i institucionalnim reformama, kao i upotrebom EU fondova za sprovođenje planiranih reformi.

Kako bi se osigurao kvalitet i reprezentitivnost dokumenta, celokupan proces izrade bio je otvoren i za sve zainteresovane društvene aktere i socijalne partnere, kroz javne konsultacije i rasprave. Njihova uloga u celokupnom procesu ovime se ne završava, s obzirom na to da sistem praćenja, izveštavanja i evaluacije sprovođenja ESRP-a predviđa aktivno učešće svih relevantnih partnera na nacionalnom i lokalnom nivou.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Konkurs za predlog istraživanja u okviru Programa “Kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja”

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisali su konkurs pod nazivom Program za kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja.

U okviru ovog programa biće finansirana realizacija studija i analiza, čiji rezultati će biti stavljeni u svrhu kreiranja, odnosno sprovođenja javnih politika ili pripremu pravnog okvira. Programom se podstiču istraživači/ice na početku karijere da koriste postojeću istraživačku građu i različite dostupne izvore podataka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugih relevantnih institucija.

Konkurs je otvoren do 20. juna 2016. godine, a više informacija potražite ovde.


Podrška unapređenju eUsluga na lokalnom nivou: Predlog osnovnog skupa elektronskih usluga i Indeksa razvoja eUprave jedinica lokalne samouprave

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u saradnji sa Direkcijom za elektronsku upravu, pripremio je dokument „Podrška unapređenju eUsluga na lokalnom nivou u Republici Srbiji: Predlog osnovnog skupa elektronskih usluga lokalne samouprave i Predlog Indeksa razvoja eUprave jedinica lokalne samouprave“.

Cilj ovog projekta je da se obezbedi podrška Direkciji za elektronsku upravu da razvije pristup buduće podrške za unapređenje elektronskih usluga (eUsluga) na lokalnom nivou. Pružanjem jasnih, tačnih i aktuelnih informacija o uslugama i aktivnostima obezbeđuje se transparentnost njihovog rada i povećava poverenje građana. Na osnovu rezultata ocenjivanja iz 2014. godine data je preporuka da se obezbedi program podrške lokalnim samoupravama da unaprede kvalitet svojih veb prezentacija i informacija koje su na njima raspoložive.


Održan 35. Beogradski Ignite „Štafeta je u mojim rukama“

35. Beogradski Ignite na kojem su aktivni mladi iz Srbije prenosili svoja inspirativna iskustva o borbi za inkluzivno društvo održan je u sredu, 25. maja 2016. godine. Kristina Marjanac, Nikola Đurđević, Lana Nikolić, Aleksa Živković, Mihailo Gordić i Selena Simić su, uz prevod na znakovni jezik i u pristupačnom prostoru, u dinamičnim petominutnim nastupima sa publikom podelili ideje o tome koja je uloga mladih u borbi protiv predrasuda, razvoju inkluzivnog obrazovanja, rušenju prepreka na koje nailaze osobe s invaliditetom, brizi o starijima, socijalnom preduzetništvu, promociji rodne ravnopravnosti, itd.

35. Beogradski Ignite „Štafeta je u mojim rukama“ peti je po redu u organizaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i udruženja građana “Srbija u pokretu”. Partner u organizaciji 35. Beogradskog Ignite-a bila je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), koja predstavlja najviše predstavničko telo mladih u Srbiji. KOMS je savez udruženja koji trenutno okuplja 92 organizacije članice (organizacije mladih i za mlade) sa čitave teritorije Republike Srbije.


Završeno Nacionalno takmičenje najboljih učeničkih kompanija: ariljski srednjoškolci predstavljaće Srbiju u Švajcarskoj

Učenička kompanija „Plantagenet” iz Srednje škole „Sveti Ahilije“ u Arilju osvojila je prvo mesto na Nacionalnom takmičenju najboljih učeničkih kompanija održanom u Beogradu 16. i 17. maja. Ovi učenici se u okviru svoje kompanije bave proizvodnjom ekoloških kompleta za kućno uzgajanje bilja, a u julu će predstavljati Srbiju na evropskom takmičenju učeničkih kompanija u Švajcarskoj na kome će učestvovati srednjoškolci iz 35 zemalja.

Takmičenje je realizovala organizacija Dostignuća mladih u Srbiji uz finansijsku pomoć Ministarstva privrede, Societe Generale banke, kompanija TeleGroup i Buck, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, tržnog centra Delta Siti i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju.


Počela realizacija projekta N@PRED

Fondacija za razvoj ekonomije (FREN) je na Ekonomskom fakultetu pokrenuo akciju Projekat N@PRED (Netvorking Privrednog i Edukativnog Sektora) koji se realizuje u okviru programa „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“ Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Projekat realizuju Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fondacija za razvoj ekonomske nauke i Centar za strane jezike Top Class.

U cilju uspostavljanja bolje komunikacije između privrednog i obrazovnog sektora, kreirana je interaktivna internet platforma www.napred.rs, koja će služiti kao onlajn berza istraživačkih projekata i stručnih praksi, a uz to i mesto za protok i razmenu relevantnih informacija i targetirano umrežavanje. Platforma je besplatna i dostupna svima. Koncept podrazumeva da kompanije na platformi postavljaju svoje zadatke, bazirano na problemima sa kojima se sreću u praksi, a studenti taj problem rešavaju i kontaktiraju ih sa svojim rešenjima/predlozima. Na taj način, pored ekspertize za konkretni problem, kompanije mogu i da testiraju studente za moguća zaposlenja i prakse.


Završen konkurs za novo izdanje Femiksete

FEMIX program za afirmaciju ženskog stvaralaštva pozvao je bendove i muzičarke iz Srbije da učestvuju svojim novijim pesmama na novom izdanju kompilacije domaće ženske autorske muzičke produkcije Femikseta 6.0! Šesto izdanje Femiksete biće objavljeno u saradnji sa Mikser Festivalom, a uz podršku Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Femikseta će biti dostupna u štampanom i online izdanju, sa mogućnošću besplatnog slušanja i preuzimanja. Kao prva inicijativa te vrste u regionu, Femikseta je pokrenuta 2010. godine sa idejom da pruži relevantan presek kroz žensko muzičko stvaralaštvo u Srbiji, nastalo u okvirima nezavisne i samostalne produkcije.

AKTUELNI KONKURSI

Kanadski fond za Srbiju za 2016. godinu – poziv za podnošenje projekata (rok: 3.7.2016.)
Evropski PROGRES: Podrška OCD u iniciranju mera za unapređenje socijalne uključenosti Roma i Romkinja (rok: 4.7.2016.)
Poziv za OCD za učešće na konkursu “Otvoreno o javnim politikama” (rok: 11.7.2016.)
Fond civilnog društva za Integraciju Roma 2020 (rok: 25.7.2016.)
Javni poziv za podršku projektima prekogranične saradnje (rok: 31.12.2016.)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

HRW: Obezbediti bolju podršku za decu sa invaliditetom
Saopštenje Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja povodom izveštaja HRW „Moj san je da odem odavde“ – Deca sa invaliditetom u srpskim ustanovama
Novi Zakon o opštem upravnom postupku (ZOUP) menja odnos građana i države
Predstavljen Treći izveštaj o praćenju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji
Počela obuka za rodno odgovorno budžetiranje
U Srbiji 85% dece na Internetu više od sat dnevno
Obeležen Dan devojčica u IKT-u u Srbiji
Sastanak Foruma za rodne politike
Preporuke za adaptaciju dokazanih modela podrške za decu u pokretu u Srbiji
Projekat “Podrška implementaciji novih zakonskih odredbi u oblasti postpenalnog tretmana”
Mobilna aplikacija “Net patrola” za zaštitu dece od zlostavljanja i zloupotrebe putem Interneta
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

MARKO LUMO: Kako sam zaista prodisao

Tog februara 2013. godine, sa jednim pozivom za druženje i nekoliko sati prilično intenzivnog dijaloga o aktivizmu sa starom prijateljicom, moj život se promenio iz korena. (...) Nakon tih nekoliko sati razgovora, konstruktivne rasprave i edukacije (od strane te prijateljice), jedini logičan sled stvari je bio da se i sam priključim Udruženju građana „Egal“, organizaciji koju je osnovala i koju vodi upravo ona. (...)

Tokom tog razgovora saznao sam skoro sve o tome šta znači biti trans* (...), koji su to problemi sa kojima se suočavaju pripadnici i pripadnice ove zajednice – konstantna diskriminacija, fizičko i psihičko nasilje, isključivanja iz normalnih društvenih tokova, potpuna pravna nevidljivost zbog nemogućnosti izdavanja ličnih dokumenata koja su u skladu sa doživljajem ličnog rodnog identiteta, iz čega proizilazi nemogućnost zahtevanja i uživanja bilo kojih prava zagarantovanih Ustavom i zakonima Republike Srbije. Takođe sam saznao o mehanizmima koje koriste aktivisti UG „Egal“ u borbi za poboljšavanje kvaliteta života pripadnica i pripadnika trans* i LGBI zajednice.

Takođe, priključivanje ovoj borbi je podrazumevalo da javno istupam kao gej osoba, što je za mene u tom trenutku bilo jako teško s obzirom da sam bio „autovan“ samo nekolicini prijatelja i prijateljica. Usledilo je priznanje porodici – reakcije su, uprkos strahu od osude i odbacivanja, bile i više nego pozitivne. (...)

Po prvi put u svom životu sam disao. Kažem to jer je, i mada nikada nisam ni prestao da dišem, osećaj nakon skidanja jednog takvog tereta upravo najsličniji izranjanju iz duboke vode. Uhvatiš dah, i svetlaci koji ti se pred očima stvaraju usled nedostatka vazduha nestaju, a čitavo telo vam obuhvati nekakav spokoj. Znate da ste najteže preživeli i da će nakon toga sve biti baš onako kako bi i trebalo da bude. (...)

Nakon što sam svojoj porodici rekao ko sam, svet oko mene je dobio drugačiju boju. Nisam više morao da živim dvostruki život, da izmišljam razne priče kako bih izostavio sve one istinite, i sve to mi je pomoglo da ulicom hodam uzdignute glave jer konačno nisam imao stege prikrivanja istine. Ovo priznanje mi je otvorilo put ka boljem razumevanju okoline, a samim tim i ka usavršavanju sebe. Priključio sam se UG „Egal“ i kroz učenje od starijih (i mlađih) i iskusnijih kolega i prijatelja, učestvujući u raznim aktivnostima, debatama i radu na terenu (što je jedan od ključnih metoda rada ove organizacije) trudio sam se da dam sve od sebe kako bih za svoje prijatelje, sebe, i uopšte sve pripadnike i pripadnice LGBI i trans* zajednice uradio nešto korisno. (...)

Svoju težnju i napore ka stvaranju bolje sredine za sve pripadnike i pripadnice LGBI i trans* zajednice podigao sam na viši nivo 10. marta 2015. godine kada sam angažovan na projektu „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“ koji sprovodi Kancelarija za ljudska i manjinska prava, a koji je produkt bilateralnog sporazuma Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Uz svesrdnu pomoć i saradnju sa zaposlenima u Kancelariji za ljudska i manjinska prava, a kao član malog, ali vrlo stručnog i posvećenog tima, nastavljam svoje borbu započetu februara 2013. godine.

(...)

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Gugadžina: Iskoristile smo svoja znanja i osnovale uspešan porodični biznis

Kada su se istovremeno našle u nezavidnoj poziciji zauzetih mama,  nezadovoljnih svojim poslovima, dve sestre i jedna kuma su odlučile da napuste stara radna mesta i uzmu stvari u svoje ruke. Tako se rodila Gugadžina, maštovita linija odeće za decu.

Na čelu ove simpatične trojke nalazi se Marija Marjanović, diplomirani kostimograf i majka troje dece.

Marija: Pre par godina našla sam se na porodiljskom odsustvu, i to sa posla na koji sam znala da se neću vratiti. U isto vreme, moja sestra Olga je dobila otkaz kao tehnološki višak i nas dve smo se obrele u procepu koji je trebalo popuniti. Srećom, iz toga se izrodilo nešto sjajno.

Olga Pankeričan se bavi knjigovodstvom i zadužena je za menadžerski i finansijski deo života Gugadžine.

Olga: Mnogo puta sam se našla u tom klinču između uloge majke i zaposlenog. Naravno da se važnost ove dve uloge ne može porediti – zato sam čvrsto odlučila da prestanem da tražim posao i postanem sama svoj poslodavac. U okviru naše firme, ja sam najmanje popularna u društvu – bavim se papirima i finansijama i držim sve na okupu.

Milica Pajić je završila Fakultet primenjenih umetnosti, odsek za keramiku, i predstavlja kreativni deo i, kako njene koleginice kažu, najveće dete u ovoj priči.

Milica: U trenutku kada se ova ideja rodila, ja sam bila trudna i to mi je bila dodatna motivacija. Okupile smo se, ja sam počela da crtam, Olga da pravi „planove na papiru“… i počelo je! (...) Naravno, počeli smo bez ikakvog kapitala. Predstavile smo svoju ideju porodicama, koje su odmah pokušale da nas odvrate. Srećom, oglušile smo se o te negativne reakcije. A kako to obično i biva kada je porodični biznis u pitanju, svi smo se skupili i uspeli da „skrpimo“ nekih 2000 evra, uz obećanje naših roditelja da će nas se odreći ako odustanemo. (...)

Marija: Čule smo za jednu zatvorenu fabriku u Aranđelovcu koja prodaje svoje stare mašine i tamo smo nabavile sve što smo mogle za novac kojim smo raspolagale. Materijale smo skupljale sa raznih strana – po kući, bakinim ormarima… Tako smo pronašle gomilu interesantnih materijala, koji stoje tu još od sedamdesetih i čekaju da ih neko upotrebi. Onda smo se suočile sa novim izazovom: pronalaženjem radnika – trebao nam je neko ko zna da radi na svim tim mašinama.

(…)

Tekst u celini možete pročitati na sajtu mojafirma.rs

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlajkovićeva 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915