Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
29. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Završava se javna rasprava o finalnom Nacrtu programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP)

Vlada Republike Srbije je na poziv Evropske komisije izradila Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Program – ESRP). Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pozivaju zainteresovane organizacije da do 04.09.2015. dostave komentare na finalni nacrt Programa.

Strategija proširenja Evropske unije 2013-2014. predvidela je izradu ESRP kao novog instrumenta kojim će za zemlјe u procesu pristupanja EU biti utvrđeni i praćeni prioriteti u oblastima zapošlјavanja i socijalne politike.

ESRP je zamišljen kao strateški proces, koji će pratiti proces evropskih integracija kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima socijalne politike i zapošlјavanja i strukturiran je po modelu strategije Evropa 2020, koju države članice već primenjuju. ESRP je fokusiran na ograničeni broj ključnih prioriteta u oblasti zapošljavanja i socijalne politike.

Ceo proces izrade je otvoren i partneri su u više navrata bili konsultovani i pozvani da se, kroz različite mehanizme konsultacija, aktivno uključe u izradu ovog dokumenta.

Kliknite da preuzmete Nacrt Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP).

Za više informacija kliknite ovde.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Ažurirani podaci o statistici siromaštva na sajtu Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pripremio je ažurirane podatke o statistici siromaštva koje možete naći na sledećem linku: socijalnoukljucivanje.gov.rs/rs/statistika.

Osim najnovijih podataka o apsolutnom i relativnom siromaštvu u Republici Srbiji, u ovom odeljku sajta možete naći i podatke o visini nejednakosti i materijalne deprivacije u Srbiji, potrebne definicije pojmova, kao i niz korisnih linkova.

Ističemo linkove ka bazama podataka o prihodima i potrošnji u Srbiji i EU, relevantnim publikacijama i metodološkim materijalima potrebnim za puno razumevanje problematike.

Na ovim stranicama Tima nalazi se i odgovor na pitanja: Ko su najugroženije kategorije stanovništva u zemlji? Šta se prezicno podrazumeva pod terminom siromaštva, depriviranosti, nejednakosti itd? Koliko je siromašnih u Srbiji i koje koncepte koristimo kada govorimo o siromaštvu? Koliki je nivo nejednakosti u zemlji? Koliko je materijalno depriviranih, a koliko lica pod rizikom siromaštva ili socijalne isključenosti? Kakav je opšti ekonomski i socijalni kontekst u zemlji?

Sa ciljem da ovi podaci budu dostupni širem krugu korisnika u pripremi su i stranice na engleskom jeziku.


Objavljen Rezime studije “Delotvornost sistemskih mehanizama za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici”

Objavljen je Rezime studije “Delotvornost sistemskih mehanizama za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici” u izdanju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Autonomnog ženskog centra iz Beograda.

Publikacija se sastoji iz tri dela: u prvom delu izložen je prikaz postojećih strateških i zakonskih rešenja i njihove primene, kao i ključni nalazi relevantnih istraživanja u ovoj oblasti u poslednjih deset godina; u drugom delu su predstavljeni istraživački nalazi o delotvornosti i usklađenosti sistemskih mehanizama za sprečavanje nasilja prema ženama, sagledani iz perspektive profesionalaca iz svih nadležnih službi zaštite; a u trećem delu, na osnovu svih prikupljenih podataka i konsultativnog procesa sa predstavnicima republičkih organa, izvedeni su zaključci i preporuke.

Kliknite da preuzmete Rezime studije “Delotvornost sistemskih mehanizama za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici”.


Evaluacija Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period 2009-2015. godine i pripadajućeg Nacionalnog plana akcije

UN WOMEN je u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva vlade Republike Srbije i Republičkim sekretarijatom za javne politike, započela proces evaluacije Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period 2009-2015. godine i Nacionalnog plana akcije za implementaciju Nacionalne strategije za poboljšanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period 2010-2015. godine.

Cilj evaluacije je da se sprovede procena ostvarenog napretka, putem procene zasnovane na indikatorima i participativne evaluacije kojom bi se obuhvatile glavne interesne grupe, uključujući i organizacije civilnog društva, te da se formulišu ključni prioriteti za novi ciklus politika.Imajući u vidu činjenicu da će nova Strategija biti formulisana tokom jeseni, nalazi Evaluacije biće dostupni sredinom septembra i tako doprineti uobličavanju finalne verzije nove Strategije za rodnu ravnopravnost. Finalni Izveštaj o evaluaciji očekuje se sredinom oktobra.


Objavljena publikacija “Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini”

U okviru projekta “RuralNet”, koji se sprovodi pod okriljem Programa “Lokalne inicijative za povećanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva” u koordinaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, objavljena je publikacija “Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini”.

U ovom materijalu su prikazane najznačajnije mere podrške koje sprovodi Republika Srbija, preko Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, radi unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja u 2015. godini, a pregledom su obuhvaćeni opšti podsticaji, podsticaji u stočarstvu, podsticaji za zemljište, podsticaji u biljnoj proizvodnji, podsticaji za nabavku mašina i opreme i izgradnju objekata, podsticaji za nepoljoprivredne aktivnosti, podsticaji za preradu proizvoda, kao i greške prilikom konkurisanja za podsticaje.

Publikaciju “Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2015. godini” možete preuzeti ovde, a više informacija o samom projektu “RuralNET” potražite na adresi arilje.org.rs/podsticaji-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju.

PROČITAJTE I...

Programski budžet – Smernice za izradu i prateći modeli
Sprovedena javna rasprava o Strategiji za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva
Potpisani ugovori – vidljiv pomak u ostvarivanju prava na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina
Preko milion evra iz Brisela za omladinske projekte iz Srbije
Srbija 8. na svetu po padu broja stanovnika
Izveštaj o trgovini ljudima američkog Stejt departmenta za 2015. godinu
Upitnik za OCD – Partnerstvo za otvorenu upravu
Vodiči za Intereg-IPA Program prekogranične saradnje Rumunija–Srbija 2014-2020.
Usvojen Intereg IPA Program prekogranične saradnje Hrvatska–Srbija za period 2014-2020
Poziv za predloge EAC/S08/2015 – EU mreža kreativnih habova i prostora za zajednički rad (rok: 10.9.2015.)
Javni poziv civilnom društvu za podnošenje prijava radi praćenja i analize zakonodavnih inicijativa (rok: 14.9.2015.)
Sprovođenje sheme potprograma Kulture Kreativne Evrope „Podrška za evropske projekte saradnje“ (rok: 7.10.2015.)
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

VIDAN DANKOVIĆ: Rečnik aktiviste - LJUDI

Sobu ispuni neka posebna energija kada Peđa kaže “Ljudi”. Da se naježiš. Da li je moguće da u nas nekoliko on vidi hiljadu i deset hiljada i milion?

Na početku je pitanje “Ko su naši ljudi?” izazivalo grč, bar kod mene, jer sam znao da posle odgovora na to pitanje moram da izađem i razgovaram sa tim ljudima i da im objasnim zašto mislim da je predložena akcija dobra za sve.  /razgovor - uložiti vreme, energiju, otvoriti se, ispričati svoju priču/; /akcija – (l. actio fr. eng. action) radnja, delatnost, delanje, dejstvo/.

A teško je. Vreme za takve razgovore ljudima nikada ne odgovara. Nenaučen na to da u razgovoru budem eksplicitan, u povratku sa sastanaka zamišljao sam zavereničko šaputanje po krovovima, ubeđivanje, manipulaciju. /eksplicitan (lat. explicitus) izrečen, otvoren; supr. implicitan/.

I u početku je i tako. U pola glasa počinjem svoju priču. Stidim se, glas mi drhti dok u glavi odjekuju pitanja “Ko sam ja?”, odgonetanje pitanja u pogledu sagovornika “Ko si ti?” “Šta želiš od mene?” i pokušaj da se pogledom odgovori na njih…

A onda počinjem da shvatam. “Ja sam Vidan, volontiram da u Srbiji bude bolje i želim da mi se pridružiš.” /Volonterstvo (volonterizam, volontiranje) neprofitna je i neplaćena aktivnost kojom pojedinci i pojedinke, samostalno ili u okviru neke grupe ili organizacije, doprinose dobrobiti svoje zajednice ili cijelog društva https://sh.wikipedia.org/wiki/Volonterstvo / /pridružiti se – uložiti vreme i energiju za ostvarivanje zajedničke svrhe/

Osvešćujem. Kada razgovaram sa ljudima broj hiljadu dobije lica i imena. Dobije i trihiljade nedoumica i pitanja, ali jednu snagu. Snagu koja može da se pretvori u moć. Grč se izgubio. Da li je moguće da je nešto moralo da me nauči da razgovaram? Da ti otvoreno kažem šta planiram da uradim i da te pitam da li želiš da mi se pridružiš?

Sobu ispuni neka posebna energija kada Peđa kaže “ljudi”. Da se naježiš.

An organizer is a leader who does not lead, but gets behind the people and pushes.” – Fred Ross

(...)

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na http://www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/
 

USPEŠNI PRIMERI

Grantovi za siguran hleb u kući

U Srbiji ne postoji zvanična, precizna statistika o broju samohranih roditelja i njihove dece. Procenjuje se da je oko 80.000 osoba koje se same brinu o potomcima i to u znatno većem procentu – majke. Ono što jeste evidentirano je trend povećanja razvoda. Svaki treći brak u Beogradu i svaki peti na nivou Republike završi se rastavom, te se može očekivati da će broj roditelja koji sami odgajaju decu rasti. Ne samo razvod, već i smrt supružnika, nezasnivanje bračne zajednice pre rođanja deteta, kasnija bolest ili invaliditet neki su od razloga što u znatno većoj meri muškarci prestaju da budu deo porodične zajednice i deca ostaju sama sa majkama.

Ono što nijedna metodologija ne može da izmeri jesu situacije u kojima se te žene nalaze u svakodnevnim izazovima. Opsluživanje svih potreba deteta: od spremanja obroka, pomaganja oko školsih obaveza, vaspitanja, vođenja domaćinstva, obezbeđivanje sredstava za život… Najčeše se suočavaju sa siromaštvom, jer je veliki procenat samohranih majki nezaposlen. Još više alarmira to što pojedine među njima bivaju otpuštene kada poslodavci saznaju da su ostale same sa decom. Jedno od pitanja na koje moraju da odgovore kada idu na razgovor za novi posao jete da li imaju decu. Kada je odgovor potvrdan, to postaje prepreka da budu zaposlene.

Fondacija “Ana i Vlade Divac”, u saradnji sa Udruženjem “Jelek” koje okuplja samohrane roditelje, uz finansijsku pomoć EU programa EIDHR obezbedila je podelu bespovratnih sredstava u visini od po 1.000 evra za 10 samohranih majki, kako bi se uposlile.

– U svakodnevnim kontaktima sa ranjivim delovima stanovništva, izbeglim i raseljenim, uočili smo da je mnogo majki koje su same, bez posla, višestruko diskriminisane. Svakodnevno nam se obraćaju i mame koje imaju posao, ali su to plate ispod svakog minimuma, kaže Ivona Gvozdenović, koordinatorka projekta.

Marina Ćuk (40) je izbegla sa Kosova i Metohije. Ostala je rano bez roditelja, a u sudbinskoj podeli životnih karata pre godinu i po dana ostala je i bez supruga, koji je preminuo posle iznenadne bolesti. Sa dve kćerke – mlađa je u tom trenutku imala četiri godine, a starija deset – bila je, kako kaže, očajna.
U tim teškim trenucima drugarica joj je rekla za konkurs Fondacije “Divac”. – Poslala sam prijavu početkom prošlog leta i nisam, da budem iskrena, ništa očekivala. U oktobru su me pozvali i rekli da je moja poslovna ideja o otvaranju prodavnice zdrave hrane ušla u uži izbor, priča nežna, svetlooka žena, sitnog stasa ali izuzetne energije.

U nameri da se zaposli i tako obezbedi egzistenciju za kćerke, pozajmila je novac od prijatelja, a grantom Fondacije nabavila deo robe, police, reklamni pano za radnju “Kadifica” u Zemunu.

– Počela sam da radim u novembru i ova radnja je moja sigurna karta za hleb u kući. U jednom tranutku bila sam očajna. Ili da sedim kod kuće i plačem i nastavim da tonem ili da se borim. Rešila sam ovo drugo, priznaje i dodaje da joj je veliki podsticaj što Fondacija stoji uz nju.

Preostalih devet mama koje su dobile grantove iskoristile su ih za nabavku opreme za otvaranje radionica ukrasnih predmeta, pravljenje torti i kolača, kozmetičkog salona, knjigovodstvene agencije… Projektom su predviđene konsultantske usluge, ali i psihološka podrška.

Poučeni dobrim primerima, u Fonadaciji nastavljaju pomaganje samohranih roditelja. Uz pomoć individualnih donatora obezbedili su sredstva i u toku je konkurs za četiri samohrana roditelja sa juga Srbije koji će na ovaj način moći da se samozaposle.

(...)

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs
Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlajkovićeva 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915