Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
45. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Vlada je pokrenula izradu Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva

Piše: Lidija Kuzmanov, koordinatorka za zapošljavanje i ekonomski razvoj, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

U skladu sa načelom inkluzivnog razvoja, kao stuba Programa nove Vlade, Kabinet potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pokrenuo je izradu Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Izveštaj). Izveštaj će obuhvatiti period od 2014. do 2017. godine i daće uvid u trendove i trenutno stanje, kao i osnovne smernice za rešavanje pitanja socijalne isključenosti i siromaštva u zemlji. Izrada Izveštaja je prilika da se pokrene nacionalni dijalog o daljem toku socijalnih reformi, uz definisanje praktičnih koraka kako da se te reforme sprovedu i ciljevi postignu.

Republika Srbija je, kao jedan od važnih zadataka u procesu pristupanja Evropskoj uniji, definisala aktivno učešće u evropskom procesu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva. U tom pogledu, Izveštaj služi kao glavni izvor podataka za kreiranje politika socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i učestvovanja Republike Srbije u tzv. Evropskom semestru kroz ekonomsko upravljanje i otvoreni metod koordinacije.

Priprema Izveštaja ima za cilj i da pruži doprinos usaglašavanju strateškog, zakonodavnog i programskog okvira namenjenog socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji sa onim u zemljama članicama EU. Izveštaj je važan i sa stanovišta praćenja napretka u procesu socijalnog uključivanja u Republici Srbiji i predstavlja proces redovnog izveštavanja Vlade Republike Srbije prema javnosti i Evropskoj komisiji.

Konkretno, Izveštaj predstavlja:
  • pripremu i doprinos pregovaračkim pozicijama (poglavlja: 2, 11, 18, 19, 23, 24, 26) identifikujući glavne mere i politike koje će Republika Srbija preduzeti u cilju približavanja zajedničkim ciljevima koji se odnose na oblasti društvenog razvoja na nivou EU;
  • pripremu za izveštavanje o sprovođenju i reviziju Programa reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Program – ESRP), koji je Vlada Republike Srbije usvojila 31. maja 2016. godine. ESRP nas uvodi u proces Otvorenog metoda koordinacije i ujedno nam omogućava identifikovanje prioriteta reformi, čiji su implementacija i redovno praćenje od velike važnosti za proces evropskih integracija;
  • izvor za izveštavanje o sprovođenju i dalju prioritizaciju strukturnih reformi u Programu ekonomskih reformi (Economic Reform Program – ERP), koji Vlada Republike Srbije, na poziv Evropske komisije, priprema svake godine;
  • jedinstven izvor i kompilaciju administrativno-statističkih podataka koji oslikavaju postignut nivo društvenog razvoja, a čije sagledavanje doprinosi boljoj formulaciji, efikasnosti i efektivnosti javnih politika u domenu socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva;
  • pregled napora Vlade Republike Srbije i podsticaj za pripremu zakona i strategija neophodnih u svakodnevnoj borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti, kao glavnih prepreka inkluzivnog rasta i razvoja.
Proces izrade Izveštaja biće otvoren i participativan. Biće osigurano učešće lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, sindikata i udruženja poslodavaca, međunarodnih partnera, i drugih aktera koji se u Republici Srbiji bave različitim aspektima socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva. Perspektiva samih građana i građanki, njihovo iskustvo i viđenje reformi, kao i predlozi koje žele da podele sa donosiocima odluka važan su izvor informacija u procesu izrade Izveštaja. Na kraju ovog procesa, početkom 2018. godine, Vlada Republike Srbije će usvojiti Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, a potom osigurati i pratiti dalju primenu preporuka Izveštaja.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Za inkluziju Roma od 2018. do 2021. izdvojeno 4,5 miliona franaka

Potpredsednica Vlade Srbije prof. dr Zorana Mihajlović 26. juna je razgovarala sa direktorkom švajcarske Agencije za razvoj i saradnju u Srbiji Ursulom Laubli o daljoj saradnji na pitanjima inkluzije Roma, kao i u oblasti rodne ravnopravnosti. Švajcarski partneri su u prve dve faze podrške Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) za inkluziju Roma, od 2009. do kraja 2017. godine, odvojili 6,77 miliona franaka. Za period od 2018. do kraja 2021. godine odvojili su 4,5 miliona, što je povećanje od pola miliona franaka u odnosu na prvobitan plan.

Mihajlovićeva, koja je i predsednica Koordinacionog tela za inkluziju Roma Vlade Srbije, rekla je Laublijevoj da je posebno zadovoljna saradnjom sa SIPRU, te da smatra da bi taj tim trebalo da ima značajniju ulogu u narednom sazivu Vlade. “Zajednički možemo da uradimo još više kako bi se pomoglo romskoj populaciji u Srbiji”, rekla je Mihajlovićeva, i dodala da će Srbija na Samitu u Trstu predložiti da zemlje zapadnog Balkana bliže sarađuju o pitanjima Roma, kao i o pitanjima rodne ravnopravnosti.


Održana konferencija „Kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja“

Konferencija „Kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja“ održana je 13. juna u beogradskom hotelu Park. Konferenciju su zajednički organizovali Sektor za razvoj i visoko obrazovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije kao jednu od aktivnosti u okviru Programa za kreiranje politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja.

Na konferenciji su predstavljeni sledeći istraživački radovi iz oblasti obrazovanja: 1) Analiza ponude i potražnje na tržištu rada mladih sa srednjom stručnom spremom u periodu 2011-2015; 2) Karakteristike nastavnog osoblja u obrazovnom sistemu Srbije: analiza zarade, rodne zastupljenosti i starosti nastavnika po obrazovnim nivoima; 3) Zaposleni u obrazovanju – Analiza stručne spreme, mesečne zarade, starosti i rodne zastupljenosti nastavnog osoblja po radnim mestima u osnovnom i srednjem obrazovanju; 4) Analiza kombinovanih odeljenja; izazovi na prelasku dece iz kombinovanih odeljenja u 5. razred prilikom prelaska u matičnu školu; 5) Unapređenje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja zasnovano na otvorenim podacima.

Preporuke učesnika konferencije za unapređenje Programa možete naći ovde, a rezimee istraživačkih radova na ovom linku.


Održana prva Beogradska crowdfunding konvencija

Nemačko-Srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU), Fondacija Hajnrih Bel i socijalno preduzeće Brodoto 7. juna su zajedno organizovali prvu „Beogradsku crowdfunding konvenciju“. Beogradska crowdfunding konvencija je po prvi put na jednom mestu okupila crowdfunding stručnjake i praktične crowdfundere koji upotrebljavaju grupno finansiranje za pokretanje vlastitih projekata.

Sprovedeno je istraživanje o crowdfundingu u Srbiji, a korišćeni su podaci s najpopularnijih crowdfunding platformi Indiegogo i Kickstarter. Istraživanje je pokazalo da iako upotreba crowdfundinga u Srbiji raste, još uvek je daleko iza razvijenih tržišta: u Srbiji je preko crowdfundinga do sredine 2016. uplaćeno 653,134 USD; od ukupno 570, samo je 41 kampanja bila uspešna (7,2%); najbrojniji su projekti iz područja umetnosti (32%); žene vode svega 27% kampanja; postotak uspešnosti na Indiegogo-u je 3%, a na Kickstarteru 37%; broj crowfunding kampanja porastao je za 400% od 2012. godine; broj onih koji su podržali kampanje u 2016. bio je 3148, što čini 0,03% stanovništva. Čitavom istraživanju možete pristupiti ovde.

Više informacija na www.crowdfunding.rs


Uskoro novo izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja u Srbiji

Sa zadovoljstvom  najavljujemo 13. izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja u Srbiji, sada kao onlajn bazu podataka kojoj ćete se vraćati. Od 13. jula ove godine, VODIČ možete videti ovde.

Nakon jedanaest štampanih i jednog elektronskog izdanja Vodiča, unapređeno izdanje vam stavlja na raspolaganje i nove mogućnosti kao što su: uvid u aktuelne konkurse sa podacima i praktičnim uputstvima o uslovima za apliciranje; uvid u bazu međunarodnih i domaćih izvora finansiranja sa osnovnim podacima o vrstama podrške koju pružaju, oblastima koje podržavaju, potencijalnim korisnicima, geografskoj oblasti delovanja; brza i jedonostavna pretraga donatora i konkursa; dostupnost ažuriranih informacija, itd. Vodič je namenjen organizacijama civilnog društva, lokalnim samoupravama, institucijama, malim i srednjim preduzećima, pojedincima i drugim zainteresovanim stranama.

Na izradi Vodiča učestvovali su: TACSO Građanskih inicijativa, resursni centar za sve organizacije civilnog društva u Srbiji, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, kao i Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

AKTUELNI KONKURSI

Program podrške socijalnim preduzećima „Ideja za bolje sutra“ (rok: 7.7.2017)
Konkurs za upis 25. generacije studenata na program „Studije budućnosti“ (rok: 10.7.2017)
Konkurs za volontere na festivalu „Uhvati film“ (rok: 15.7.2017)
Fond za inovacionu delatnost – Javni poziv za Program ranog razvoja (rok: 1.9.2017)
Volonterski izazov: Otvoren konkurs za volonterske akcije (rok: 15.10.2017)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Podrška Evropskog instituta unapređenju rodne ravnopravnosti u Srbiji
Poziv za akreditaciju fizičkih i pravnih lica za realizaciju stručnog usavršavanja zaposlenih u JLS
Švajcarska podržava socijalnu inkluziju i dobro upravljanje na jugu Srbije
Rezultati projekta „Podrška unapređenju ljudskih prava i nulta tolerancija za diskriminaciju“
Održan Forum omladinske politike
Potpisani ugovori o saradnji u oblasti resocijalizacije i reintegracije bivših osuđenika
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predstavila Kodeks ravnopravnosti zaposlenima u NIS-u
Održan skup „Savetovanje Saveza slepih i slabovidih žena Srbije“
Predstavljeni rezultati istraživanja javnog mnjenja o evropskoj migrantskoj i izbegličkoj krizi
Fondacija „Ana i Vlade Divac“ proslavila deceniju rada
Prijava za učešće u Evropskoj nedelji preduzetništva – SME Week
Preduzetnici pokazuju da #MožeDrugačije
Upoznajte finaliste Social Impact Award Srbija 2017!
Pirotski Potrčko pobedio na evropskom takmičenju „Selfi sa radnog mesta“
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

STEFAN LAZAREVIĆ: Imam kratak fitilj

Drugi za mene kažu da imam kratak fitilj. To u stvari znači da se brzo i lako iznerviram. Znam da ima puno ljudi koji isto tako reaguju. Primećujem da je drugim ljudima neobično kada burno reagujem, ali najviše zbog toga što im nisu jasni razlozi zbog čega sam se uznemirio. Takođe, problem predstavlja i to što moje reakcije dugo traju i što su prilično burne, pa drugi često ne umeju da se snađu. Zato je dobro što pišem ovaj tekst i voleo bih kada bi on pomogao da me bolje razumeju.

Jedna od stvari koja me mnogo uznemirava je kada nekome pošaljem poruku i predložim da se sretnemo ili samo želim da malo četujemo. Neko mi uopšte ne odgovori, ili mi kaže da ne može i to me uvek mnogo povredi. Onda stalno mislim na to, svima pričam šta se dogodilo, i umesto da me ljutnja polako prolazi, ja budem sve nervozniji, ljući. Tako se dešava da i po nekoliko dana budem uznemiren zbog ovakvih situacija, a drugima je teško da razumeju da vičem zbog nečega što se dogodilo pre nedelju dana. Naročito mi teško pada da, kada kontaktiram nekog druga ili drugaricu, oni mi obećaju da ćemo se sresti ili pričati nekog određenog dana, a onda se to ipak ne desi. Moji roditelji me teše i kažu da je možda toj osobi nešto iskrslo, ili je jednostavno zaboravila, ali ima osoba sa kojima se ovakva situacija ponovila više puta. Pitam se zašto me ti ljudi lažu i zašto mi otvoreno ne kažu da neće i ne mogu sa mnom da se viđaju, odnosno, zašto misle da ću zaboraviti na njihovo obećanje.

Drugi razlog zbog koga se uvek mnogo uznemirim je kada neko viče na mene. Nekada ne razumem zašto su vikali, a nekada se samo uvredim zbog toga. Moje reakcije su onda prilično burne i vidim da se ljudi začude kad tako reagujem i pitaju me zbog čega se tako ponašam. (...)

Kada roditelji ili sestra viknu na mene, ja se iznerviram i hoću da se ljudima žalim na njih. Oni mi često odgovore: „Ne sme ništa da ti se kaže. Stalno se ljutiš.“ Tada imam običaj da lupam nogama o pod, da vičem i ja na njih, a ponekad se i rasplačem slušajući neku tužnu pesmu, da mi bude lakše. Postoji jedna poslovica „Suze su ponekada lek za dušu.“ Pošto one nisu najbolje rešenje, probaću ove probleme da rešim na neki drugi način. (...)

Iako volim da sviram, kad sam nervozan, lupam po dirkama na klavijaturi toliko jako, da se nekoliko puta dogodilo da su se dirke polomile. Tata me upozorava da to ne radim, već da sviram polako, nežno. Sada kada imam novu klavijaturu, pokušavam da malo nežnije sviram, pa se na kraju, uz muziku i opustim kada se iznerviram i bude mi lakše.

Kod kuće često razgovaramo o mojim reakcijama i o tome kako mogu da prevaziđem situacije koje me uznemiravaju. Svestan sam da bi trebalo manje burno da reagujem, ali kada se nešto ovako dogodi, jednostavno nisam u mogućnosti da se suzdržim. Sve mi to mnogo teško pada i ma koliko se trudio, brzo planem i teško mi je da se smirim. Voleo bih da naučim kako da reagujem na neki drugi način, ponekad radim vežbe disanja i nadam se da će mi one pomoći, a da će moje ponašanje u ovakvim situacijama biti manje upadljivo.

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/
 

USPEŠNI PRIMERI

Jovan i Milan – heroji svojih generacija

Po odluci žirija, nagradu „Youth heroes” Exit fondacije i kompanije NIS u kategoriji društvenog aktivizma dobili su Nišlija Jovan Milić, zbog nesebičnog pomaganja siromašnima, i Milan Srdić iz Novog Sada, koji srednjoškolcima na pragu punoletstva govori iz vlastitog iskustva kako u saobraćaju najmanji trenutak nepažnje puno košta.

Jovan Milić (24) je student Mašinskog fakulteta u Nišu. Do sada je njegovo ime izgovoreno više od 30 puta kada su proglašavani dobitnici različitih priznanja, uključujući i ona za koje je potrebna dugogodišnja karijera, poput Svetosavske ili nagrade grada Niša „11. januar“.

Milan Srdić (27) je završio smer Bezbednost u saobraćaju na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Radi u struci i jedini uslov koji je predočio na razgovoru za posao bio je da mu dozvole da odsustvuje dva puta mesečno sa posla, jer govori srednjoškolcima o bezbednosti u saobraćaju na tribinama „Još uvek vozim”. Sa još četvoro kolega, Milan tinejdžerima govori o vlastitom iskustvu – kako mu je nakon saobraćajne nesreće promenjen život. Udes na motociklu koji je vozio bez kacige, iako nije bio kriv, doživeo je u 18. godini i od tada je u invalidskim kolicima. (...)

Mladi Nišlija Jovan još kao osnovac počeo je da prikuplja pomoć za siromašne. (...)

– Kada se vozite gradskim prevozom, kada hodate ulicama, vidite glad u očima ljudi, vidite da nemaju i onda se nameću dva izbora. Prvi je da sve to posmatrate ili da zasučete rukave. Odlučio sam se za drugo. Dosadilo mi je da gledam ljude kako se muče i osnovao sam humanitarni portal „Nađi Raula”, koji je posvećen Raulu Valenbergu, humanisti iz vremena Drugog svetskog rata, priča Jovan.

Do sada je pomoć isporučena na više stotina adresa, ne samo u Srbiji već i u zemljama u okruženju. Priznaje da mu je najteže kada se isporučuje donacija:

– Ima potresnih situacija. Na primer, dođete u nečiju kuću i ta porodica nema čime da vas ponudi, pa idu do komšinice da pozajme kafu, iskren je Jovan (...).

Milanu je priznanje „Youth heroes” prvo, mada je kao nekadašnji fudbaler, a danas paraatletičar u bacačkim disciplinama, donosio u dom sportska odličja. Poziv da bude „govornik”, tačnije da srednjoškolcima iskreno prenese kako mu se život promenio u nekoliko sekundi, dobio je iz Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije.

– Prvu tribinu sam održao u Novom Sadu, u Tehničkoj školi. Nisam imao tremu. Jednostavno, pristupio sam srednjoškolcima kao da sam jedan od njih, kao njihov malo stariji drug. Rekao sam im da ono što se nama desilo ne mora i njima. Nije došlo mojom krivicom do nesreće, ali taj trenutak je bio dovoljan da više nikada ne igram fudbal, kaže Milan. (...)

Nagrada „Youth heroes” dodeljuje se drugu godinu zaredom, u četiri kategorije: obrazovanje/nauka, preduzetništvo/kreativne industrije, kultura/umetnost i društveni aktivizam, u cilju izvlačenja mladih heroja iz anonimnosti kako bi postali inspiracija, ponos i uzor čitavim generacijama. Ove godine je izabrano njih 17 u konkurenciji od preko 200 kandidata.

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlajkovićeva 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915