Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
53. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva


Biljana MladenovićPiše: Biljana Mladenović, zamenica menadžerke i ekonomska analitičarka, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Ove godine obeležava se 70 godina od proglašenja Univerzalne deklaracije ljudskih prava. Život u ekstremnom siromaštvu fundamentalno narušava ljudska prava, a Međunarodni dan borbe protiv siromaštva (17. oktobar) predstavlja podsetnik da u Republici Srbiji oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe, kao i da stopa rizika siromaštva ostaje među najvišima u poređenju sa zemljama članicama Evropske unije.

Potreba unapređenja životnog standarda najugroženijih prepoznata je od strane Vlade Republike Srbije koja je maja 2016. godine usvojila Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Očekuje se da će prvi izveštaj o sprovođenju mera planiranih ovim dokumentom biti pripremljen do kraja godine, kada ćemo moći da ocenimo do koje mere je dinamika planiranih reformi realizovana.

U 2017. godini 7,2% stanovništva je imalo potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.045 dinara mesečno, i time potrošnju nedovoljnu za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Profil siromašnih ukazuje na to da su posebno ugrožena lica koja se nalaze van gradskih centara, kod kojih je stopa siromaštva dva puta veća nego kod lica koja žive u gradskim područjima (10,5% nasuprot 4,9%), stanovnici regiona Južne i Istočne Srbije u kojima je stopa siromaštva 12,1%, višečlana domaćinstva i deca. Presudni značaj na ostanak u siromaštvu imaju status na tržištu rada i nivo obrazovanja – skoro svako peto lice koje živi u domaćinstvu u kome nosilac nema završenu osnovnu školu je siromašno i skoro svako četvrto lice koje živi u domaćinstvu u kome nosilac nije zaposlen.

Značajan deo populacije Republike Srbije je u riziku siromaštva, tj. ima prihode ispod 60% medijane ekvivalentnog dohotka – čak oko 1,8 miliona stanovnika. Prema poslednjim dostupnim podacima Ankete o prihodima i uslovima života (SILK) sprovedene 2016. godine, Srbija je najlošije rangirana u EU okvirima kada je reč o udelu stanovništva koje je u riziku siromaštva (25,5%). Prag rizika siromaštva ili linija relativnog siromaštva 2015. godine iznosila je 15.416 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, odnosno 32.374 dinara za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina. Prag rizika siromaštva u Republici Srbiji je niži nego u bilo kojoj od 28 zemalja EU, izuzev Rumunije.

U trajnom riziku siromaštva, tj. u riziku siromaštva u tekućoj godini i tokom najmanje dve od prethodne tri godine, prema podacima SILK istraživanja (2016) bilo je 15,7% populacije.

Osećaj siromaštva je veoma izražen u Srbiji. Skoro dve trećine (63,9%) stanovništva je subjektivno siromašno, tj. na pitanje o mogućnosti domaćinstva u kome žive da „sastavi kraj s krajem” odgovaraju sa „teško” i „veoma teško”. I po ovom pokazatelju Srbija je na dnu evropske lestvice.

Zaštita minimalnog životnog standarda na nacionalnom nivou vrši se primarno kroz novčanu socijalnu pomoć. Tokom 2017. godine 260 hiljada pojedinaca, tj. 104 hiljade domaćinstava ostvarivalo je pravo na novčanu socijalnu pomoć, a „administrativna linija siromaštva” po dohotku u Srbiji iznosila je 8.120 dinara po ekvivalentnom odraslom.

Ažuriranim podacima o siromaštvu i socijalnoj isključenosti u Republici Srbiji možete pristupiti ovde.

Proces izmena Zakona o socijalnoj zaštiti predstavlja odličnu priliku da se odgovori na deo prepoznatih izazova. Od izuzetne je važnosti da u okviru izmena i dopuna Zakona pažljivo budu razmotrene potencijalne izmene u delu koji se odnosi na adekvatnost zaštite dece i mladih – posebno delovi kojima se određuje visina novčane socijalne pomoći i ponderi koji se dodeljuju unutar domaćinstva.

Još uvek nam nedostaju odgovori na mnoga pitanja od značaja za unapređenje životnog standarda stanovništva – ne znamo kako izgleda profil administrativno siromašnih, ne znamo ko su dugoročno siromašni, koji su razlozi zbog kojih ne mogu da izađu iz siromaštva, da li je adekvatan nivo i način zaštite starih i bolesnih kroz postojeća prava i sl. Da bismo stekli bolji uvid u karakteristike najugroženijeg dela stanovništva i bili u mogućnosti da na adekvatniji način kreiramo i sprovodimo politike koje doprinose poboljšanju njihovog položaja, neophodno je da se podaci otvaraju, razmenjuju i koriste. Trenutno se podaci o korisnicima novčane socijalne pomoći objavljuju neredovno, a nivo dostupnih informacija je nedovoljan za unapređenje politika i životnog standarda građana.

Na evropskom kao i na nacionalnom nivou prethodnih godina zabeležen je oporavak privredne aktivnosti sa pozitivnim i ubrzavajućim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda, ali bez uticaja na osnovne pokazatelje siromaštva i nejednakosti, tako da ostaje otvoreno pitanje na koji način će ove teme ući u fokus aktivnog delovanja.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije ostaje posvećen izveštavanju o stanju najranjivijih u zemlji radi unapređenja njihovog položaja kroz razvoj politika socijalnog uključivanja. U skladu sa time, pružamo intenzivnu podršku institucijama i relevantnim partnerima sa ciljem unapređenja kvaliteta i dostupnosti podataka o siromaštvu i socijalnom uključivanju. Međuresorna saradnja, razmena podataka i znanja, uključivanje saznanja akademske zajednice i praktičara omogućiće da steknemo bolji uvid i adekvatnije odgovorimo na potrebe najranjivijih.
 

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Dostupni ažurirani podaci o siromaštvu i socijalnoj isključenosti u Republici Srbiji

Obaveštavamo vas da su na našem sajtu dostupni ažurirani podaci o siromaštvu i socijalnoj isključenosti, koji se nalaze na stranici Statistika.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je nadležan za jačanje kapaciteta Vlade i javne uprave da razvijaju i sprovode politike socijalnog uključivanja u skladu sa primerima dobre prakse iz evropskih država, uz redovne konsultacije sa svim zainteresovanim stranama, za pružanje podrške uspostavljanju sistema praćenja zasnovanog na pokazateljima socijalnog uključivanja, kao i za osnaživanje i razvoj kapaciteta javne uprave za nadzor i izveštavanje o toku procesa socijalnog uključivanja.

U skladu sa tim, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije ostaje posvećen izveštavanju o stanju najranjivijih u zemlji radi unapređenja njihovog položaja kroz razvoj politika socijalnog uključivanja.



E2E modeli zapošljavanja mladih predstavljeni na Radnoj grupi za Akcioni plan zapošljavanja 2019.

Inovativni modeli za zapošljavanje mladih, koji su u dva ciklusa bili podržani kroz javni konkurs Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, predstavljeni su na sastanku Radne grupe za izradu Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja. Akcioni plan za 2019. godinu priprema Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kao deo redovnih aktivnosti u okviru sprovođenja Strategije zapošljavanja u saradnji sa relevantnim institucijama i socijalnim partnerima.

Razvojni biznis centar iz Kragujevca predstavio je model saradnje javnog, privatnog i civilnog sektora na unapređenju veština mladih koje na bolji način odgovaraju lokalnim potrebama privrede i metaloprerađivačkog sektora. Posle uspešnog testiranja i unapređenja ovog modela zapošljavanja mladih unapređeni su kurikulumi za dva profila. Forum mladih sa invaliditetom predstavio je inovativni model praksi za osobe sa invaliditetom koji su razvili prema potrebama mladih, a u saradnji sa privatnim sektorom.

Na sastanku su predstavljeni i podaci o realizaciji mera aktivne politike zapošljavanja (NSZ) kao i analiza lokalnih planova zapošljavanja za prethodni period.



Periodična evaluacija programa lokalnih inicijativa za zapošljavanje mladih

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavljuje evaluaciju Programa lokalnih inicijativa za zapošljavanje mladih, vodeću aktivnost u okviru E2E programa koji sprovodi Tim.

Svrha periodične evaluacije je da na osnovu analize rezultata, iskustava i naučenih lekcija tokom pilot i glavne faze Programa, posebno iz ugla mladih učesnika/ca Programa, doprinese definisanju preporuka za razvoj javnih politika u cilju podrške povećanju zapošljavanja i zapošljivosti mladih.

Opšti cilj Programa je podrška inovativnim pristupima koji doprinose rešavanju problema zapošljivosti ili zapošljavanja mladih (15 do 30 godina) kroz lokalna partnerstva organizacija civilnog društva sa privatnim sektorom. U okviru konkursa bili su podržani projekti/inovativni modeli kroz tri različita modela podrške razvoju društvenih inovacija. Kliknite da preuzmete publikaciju.



Održana obuka poslanika i poslanica Skupštine AP Vojvodine o pravima deteta

Zalažući se za unapređenje položaja prava deteta u našoj zemlji, te imajući u vidu zaključna zapažanja i preporuke Komiteta za prava deteta upućene Republici Srbiji u vezi sa drugim i trećim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, uz podršku UNICEF-a, organizovao je obuku o pravima deteta za poslanice i poslanike Skupštine AP Vojvodine. Trodnevna obuka poslanika i poslanica Skupštine AP Vojvodine održana je od 1. do 3. oktobra 2018. godine u hotelu “Vojvodina” u Zrenjaninu.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) učestvovao je u ovoj obuci i poslanicima i poslanicama AP Vojvodine predstavio svoja iskustva o izazovima u identifikovanju budžetskih rashoda za decu. Više informacija potražite ovde.



Održan 41. Beogradski Ignajt „Uključi se br. 6“

U Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu“, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), organizovali su 41. Beogradski Ignite pod nazivom „Uključi se br. 6“, posvećen temi socijalnog uključivanja. Događaj je održan u sredu, 7. novembra 2018. godine, u beogradskom Impact Hub-u, a organizatori su na taj način tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i motivisali učesnike/ce i posetioce da se bore za inkluzivno društvo.

Posetioci i posetiteljke Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: šta podrazumeva aktivno starenje i koje su dobrobiti IT opismenjavanja starijih osoba; kako funkcioniše interaktivna audio-igra posvećena problemima slepih i slabovidih osoba; sa kojim teškoćama se u svakodnevnom životu susreću trans osobe u Srbiji; kako je organska poljoprivreda doprinela zapošljavanju žena u Babušnici; na koji način se organizuje kvalitetna visokoškolska stručna praksa; kako poboljšati zapošljivost mladih Roma i Romkinja; na koji inovativan način se mogu ublažiti teški životni uslovi kojima su izloženi beskućnici.

Dinamičnim petominutnim prezentacijama publici 41. Beogradskog Ignite-a „Uključi se br. 6“ su se predstavili: Bojana Turajlić Vignjević, Nenad Mirković, Helena Vuković, Karolina Stamenković, Jovan Jovanović, Fatima Kamberović, Igor Mitrović i Nevena Tarlanović, a video snimke njihovih nastupa uskoro ćete moći da pogledate na našem YouTube kanalu.

Više informacija o događaju potražite ovde.

AKTUELNI KONKURSI

Konkurs za srednjoškolce i srenjoškolke za izradu aplikacija za mobilne uređaje (rok: 28.11.2018)
Konkurs za devetu generaciju programa “Podeli svoje znanje” (rok: 30.11.2018)
„Slažemo se“ – Poziv za unapređenje socijalne kohezije u multietničkim opštinama (rok: 5.12.2018)
Konkurs za ekonomsko osnaživanje žena – Ja sam ODVAŽNA! (rok: 15.12.2018)
Konkurs za pohađanje treninga za podršku i pomoć mladima prilikom zapošljavanja (rok: 9.1.2019)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

U pripremi Centralni registar stanovništva
Počinje rad na izradi Programa razvoja elektronske uprave 2019-2021
Evropska unija daje 255.000 evra za razvoj planova detaljne regulacije
Swiss PRO izradio Procenu nivoa upravljanja u lokalnim samoupravama
Održan Festival filantropije u Beogradu i Novom Sadu
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

STEFAN LAZAREVIĆ: Neke predrasude o osobama sa autizmom

Stefan LazarevićMnogo puta sam već u ranijim tekstovima pisao o tome šta me sve uznemirava – kada mi iznenada otkažu neki sastanak, kada me ignorišu, tj. ne odgovaraju na poruke, kada željno čekam da gledam neku emisiju a na televiziji se iznenada promeni programska šema, bez objašnjenja. Mnogo me nervira kada nestane struja. Ne volim kad ostanem bez interneta. Dok sam išao u školu, ljutile su me iznenadne promene rasporeda časova, ili nenajavljene promene nastavnika. Teško mi pada da nešto čekam – autobus, u redu u prodavnici ili pošti, a naročito mi teško pada kada mi kažu da će se nešto dogoditi uskoro, jer ne znam šta to tačno znači. (...)

Ovakve događaje pamtim, tačno znam kog dana i datuma su se dogodili i kad ih se setim, odmah se osećam isto kao i prvi put. Zato se možda ljudima čini da sam se iznervirao bez razloga, a zapravo, samo sam se setio nekadašnjeg neprijatnog događaja. Isto tako, nekada se dogodi da me pitaju šta me je to iznerviralo, a kada im objasnim, kažu mi kako to i nije neki razlog za uznemiravanje. Možda vama nije, ali meni jeste. Zbog nerazumevanja i neznanja nastale su razne predrasude o osobama sa autizmom.

Jedna od predrasuda o osobama sa autizmom je da su često nervozni i uznemireni bez razloga. To nije tačno. Niko nikada nije uznemiren bez razloga. Problem je u tome što neka deca ili ljudi koji imaju autizam ne govore, pa ne mogu da kažu šta se tačno desilo. Oni koji govore, kao ja, kada su ljuti, nervozni, tužni, ne umeju da prenesu kako se osećaju i kako im se može pomoći. (...)

Zašto se ljudima čini da su osobe sa autizmom agresivne? To je sigurno povezano sa uznemirenjem i reakcijama ljudi koji imaju autizam kada se iznerviraju i naljute. Samo, mnogo češće su oni tada agresivni prema sebi nego prema drugima. Kad sam bio manji, ponekad sam udarao glavom o zid ili o pod, ili sam se grizao i to je drugima bilo veoma čudno, i možda su se bojali da ću udariti nekog od njih. (...)

Takođe, nekada kažu da ljudi koji imaju autizam ne umeju da pokažu saosećanje. Možda ja uvek ne umem da procenim kako se neko drugi oseća, ali kada čujem da je neko nervozan, tužan zbog nečega, bolestan ili ljut, uvek se trudim da ga ne uznemirim i da ga poštedim. Ali, važno je da mi ljudi kažu kako se osećaju da bih znao kako da postupim.

Nekada se čuje kako su svi ljudi sa autizmom genijalni. To je verovatno zbog specijalnih sposobnosti koje imaju. Nedavno sam pogledao kratak film o Stivenu Viltširu koji se bavi crtanjem zgrada. Može da zapamti izgled bilo koje zgrade koju vidi, i kada dođe kući odmah je nacrta sa svim detaljima – prozorima, vratima, antenama i slično. Čuo sam da neka deca sa autizmom koja nikada nisu učila da sviraju, samo odjednom sednu za klavir i reprodukuju bilo koju numeru koju su čuli. Mnogi ljudi sa autizmom umeju da računaju napamet, bez olovke i papira, da množe, dele, korenuju velike brojeve. Ali, to sve ne znači da su oni genijalni. Samo znači da ih ove stvari veoma zanimaju i da imaju neke posebne sposobnosti da se time bave, a u isto vreme, i dalje imaju teškoće da uče druge stvari i da se bave svakodnevnim poslovima.

Drugi misle da su ljudi sa autizmom glupi. Mislim da je to zbog toga što često ne razumemo odmah šta se od nas očekuje. Nekad mi treba više vremena da odgovorim na pitanje. Nekada nam je teško da savladam jednostavne stvari – da vežem pertle na primer. Ali, to ne znači da sam glup.

Molim vas da imate na umu da se i ljudi sa autizmom međusobno razlikuju isto kao i drugi ljudi. Možda vam je teško da uvek razumete naše postupke, i nadam se da i ovaj tekst može malo da pomogne u tome.

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Osnažujemo mlade Rome i Romkinje da postanu konkurentniji na tržištu rada i aktivni tražioci posla

41. Beogradski Ignite - Fatima KamberovićTranskript govora Fatime Kamberović na 41. Beogradskom Ignite-u Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd)

Predstavništvo Fonda za obrazovanje Roma sprovodi projekat pod nazivom „Unapređivanje mogućnosti za integraciju i obrazovanje Roma u Srbiji, pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i reintegraciju povratnika“. Projekat sprovodimo uz podršku Nemačke razvojne banke, a on se sastoji iz tri različite komponente: jedna od njih se bavi obrazovanjem, druga se odnosi na zapošljavanje, a treća se tiče reintegracije povratnika.

Osnovni cilj projekta jeste aktivno uključivanje Roma i Romkinja u sve društvene tokove. Međutim, da bismo mogli da govorimo o nekom unapređenju položaja Roma, uključivanje mora biti kvalitetno.

Kada je reč o poboljšanju položaja Roma/kinja, treba istaći da je u oblasti obrazovanja ostvaren značajan pomak. Nažalost, to ne možemo reći kada govorimo o zapošljavanju.

Zapošljavanje predstavlja složen i dugotrajan proces. Neophodno je motivisati poslodavce da sarađuju, ali istovremeno treba motivisati i romsku zajednicu da aktivnije traži posao. Ono što je dobro u ovom projektu jeste činjenica da  se dosta pažnje posvećuje pojedincu, tj. kandidati imaju mogućnost da unaprede svoje veštine i da putem pohađanja različitih stručnih obuka i kurseva stranih jezika, kroz dokvalifikaciju, prekvalifikaciju ili stažiranje kod različitih poslodavaca iz javnog i privatnog sektora, unaprede svoja znanja i veštine i postanu konkurentniji na tržištu rada. Pored toga, radi se i na samopouzdanju naših korisnika, tako da oni tokom vremena zaista postaju aktivni tražioci posla.

Pripadnici romske nacionalne manjine koji su naši korisnici veoma se razlikuju po nivou i strukturi stečenog obrazovanja. Javljaju nam se Romi studenti, Romi i Romkinje koji su završili fakultete, oni sa završenom srednjom školom, ali ima i onih Roma i Romkinja koji nisu dovoljno kvalifikovani na tržištu rada. Ono što je zajednička karakteristika za sve naše korisnike jeste da dolaze iz jako siromašnih porodica.

Na primer, porodica jednog stažiste u Nišu bavi se sakupljanjem sekundarnih sirovina. Mladić se uključio u naš projekat zato što je prisustvovao našem info-sastanku, pa je želeo da pokuša i vidi da li je stažiranje u jednoj privatnoj kompaniji prilika za njega. Uključio se, mada je bio skeptičan, a sve mu je to delovalo možda malo strano, jer je prvi put morao da počne da radi, prvi put je bio deo jednog većeg sistema. Ali, taj naš kandidat se zaista jako dobro snašao i nakon tromesečnog stažiranja će dobiti zaposlenje, tj. firma ga je prepoznala kao kvalitetnog radnika i ponudiće mu ugovor o radu.

Predstavništvo Fonda za obrazovanje Roma je veoma motivisano, želi da u svoj projekat uključi što veći broj mladih Roma i Romkinja i prepoznaje potrebu angažovanja mladih pripadnika/ca romske nacionalne manjine u različitim sektorima. Mi predstavljamo sponu između poslodavca i romske zajednice. Verujemo da ćemo u narednom periodu imati još više stažista i kandidata koji će pohađati različite stručne obuke i nadamo se da ćemo omogućiti zaposlenje većem broju mladih Roma i Romkinja u Srbiji.

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Milutina Milankovića 106, 11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefon +381 11 311 14 21