Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
59. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji – prioriteti i izazovi

Slavica DenićPiše: Slavica Denić, koordinatorka za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Romska zajednica predstavlja najveću etničku manjinu u Evropi, gde prema nekim procenama živi između 10 i 12 miliona Roma i Romkinja – polovina Roma i Romkinja živi u zemljama Evropske unije, dok trećina evropske romske populacije živi u zemljama Zapadnog Balkana i Turske.

Brojna istraživanja pokazuju da se Romi i Romkinje nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i da su izloženi duboko ukorenjenoj socijalnoj isključenosti.

Socijalno uključivanje Roma i Romkinja ključno je sa stanovišta poštovanja osnovnih ljudskih prava velikog broja građana i građanki, ali bi doprinelo i ukupnom ekonomskom razvoju, jer romska zajednica predstavlja rastući deo učeničke i radno sposobne populacije (prosečna starost Roma i Romkinja iznosi 25 godina, dok je prosek na nivou EU 40 godina).

Pobošljanje položaja Roma i Romkinja deo je evropske političke agende. Okvir EU za nacionalne strategije za integraciju Roma i Romkinja do 2020. godine predstavlja dokument kojim se pozivaju članice EU i zemlje kandidati da pojačaju napore ka obezbeđivanju jednakog pristupa osnovnim pravima i potpune uključenosti Roma i Romkinja u društvo. Takođe, usvajanjem Deklaracije partnera Zapadnog Balkana o integraciji Roma u okviru procesa proširenja Evropske unije na Šestom samitu zemalja Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa u poljskom gradu Poznanju 2019. godine, države su se obavezale da će uložiti napore kako bi se povećala stopa zaposlenosti, legalizovala neformalna naselja i poboljšali uslovi stanovanja, povećala stopa upisa i završetka osnovnog i srednjeg obrazovanja, osigurao potpuni obuhvat zdravstvenim osiguranjem, upis u matične knjige i nastavila borba protiv diskriminacije Roma i Romkinja.

Osim dokumenata kojima se definišu prioriteti i prati implementacija aktivnosti na regionalnom nivou, za efikasno unapređivanje položaja Roma i Romkinja od velike su važnosti nacionalne strategije kojima se postavljaju ciljevi i prati napredak u pogledu poboljšanja položaja Roma i Romkinja u pojedinačnim državama, uzimajući u obzir nacionalne specifičnosti i prioritete. Adekvatna implementacija strategija, kako država članica EU tako i zemalja Zapadnog Balkana, nailazi na brojne izazove sa kojima se svaka država susreće.

Kada je reč o Republici Srbiji, prema podacima popisa stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi 147.604 lica romske nacionalne pripadnosti, što čini udeo od 2,05% u ukupnom stanovništvu. Međutim, s obzirom na činjenicu da prema Ustavu Republike Srbije građani i građanke nisu dužni da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti, pretpostavlja se da je broj Roma i Romkinja zapravo znatno veći od onoga što zvanična statistika pokazuje, na šta ukazuju i procene različitih organizacija.

Socijalno uključivanje Roma i Romkinja prepoznato je kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u ključnim strateškim dokumentima u procesu evropskih integracija, pre svega u Akcionom planu za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava). Vlada Republike Srbije usvojila je i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, a očekuje se i usvajanje pratećeg Akcionog plana za period od 2019. do 2020. godine.

U Izveštaju o sprovođenju Akcionog plana za primenu Strategije za period od 2017. do 2018. godine navodi se da je u Srbiji značajno sprovođenje projekata u oblasti unapređenja uslova stanovanja u romskim naseljima, koji se implementiraju uz podršku sredstava iz IPA 2013, IPA 2014 i IPA 2016 programa, osnivanje mobilnih timova u 50 jedinica lokalne samouprave u Srbiji, povećanje broja angažovanih zdravstvenih medijatorki, širenje mreže pedagoških asistenata/kinja u predškolskim ustanovama i osnovnim školama, dodela stipendija učenicima/cama koji pohađaju srednje škole i studentima/kinjama romske nacionalnosti, učešće Roma i Romkinja u aktivnim merama zapošljavanja.

Ipak, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2019. godinu ukazuje na činjenicu da samo 9% romske dece ide u vrtiće, 84% dece upisuje osnovnu školu, a završava je samo 67%, u poređenju sa 96% neromske populacije. Stopa nezaposlenosti Roma i Romkinja je izrazito visoka u odnosu na stopu u opštoj populaciji (16%) i iznosi 36% (45% za Romkinje). Veliki broj romskih domaćinstava još uvek nema pristup električnoj energiji (32% podstandardnih romskih naselja nije priključeno na mrežu električne energije) i vodi za piće (u 38% podstandardnih romskih naselja stambeni objekti nisu priključeni na vodovodnu mrežu). Sve preporučene vakcine primilo je samo 12,7% romske dece, u poređenju sa 70,5% neromske dece u zemlji.

Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji Vlada Republike Srbije u partnerstvu sa Evropskom komisijom organizuje od 2011. godine, predstavlja priliku da se u formi operativnih zaključaka dogovore prioriteti za naredne dve godine u oblasti socijalnog uključivanja romske zajednice. Na petom Seminaru koji je održan 23. oktobra u Beogradu, učestvovali su predstavnici i predstavnice Vlade Republike Srbije, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, organizacija civilnog društva, donatora i međunarodnih organizacija. Na Seminaru je istaknut značaj rada lokalnih mehanizama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i potreba za institucionalizacijom koordinatora/ki za romska pitanja, pedagoških asistenata/kinja i zdravstvenih medijatorki. Prioritet u narednom periodu biće i veći obuhvat romske dece predškolskim obrazovanjem (samo 6% dece uzrasta od 3 do 4 godine iz romskih naselja pohađa programe predškolskog obrazovanja), povećanje broja Roma i Romkinja sa završenom srednjom školom (22% adolescenata iz romskih naselja pohađa srednju školu, a 17% je uspešno završi), zapošljavanje pripadnika i pripadnica romske zajednice (tri četvrtine Roma i Romkinja je bez ikakvog radnog iskustva), održivost progama u oblasti stanovanja (u Srbiji je registrovano 583 romskih naselja) i unapređenje zdravstvene zaštite Roma i Romkinja.

Kao što je na Seminaru istaknuto, socijalno uključivanje Roma i Romkinja je proces koji zahteva spremnost na dijalog, strateško kreiranje politika, odgovorno budžetiranje i koordinaciju svih relevantnih institucija na nacionalnom i lokalnom nivou, uz aktivno učešće članova i članica romske zajednice, kako bismo stekli bolji uvid i adekvatnije odgovorili na potrebe jedne od najranjivijih kategorija stanovništva u Srbiji. To je mogućnost da Romi i Romkinje, kao građani i građanke Republike Srbije, ravnopravno učestvuju u donošenju odluka koje se tiču ekonomskog, društvenog i kulturnog života, da doprinose razvoju i dobrobiti svoje zajednice.
 

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Održan peti Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji

Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji, koji je organizovala Vlada Republike Srbije u partnerstvu sa Evropskom komisijom, održan je 23. oktobra u Klubu poslanika u Beogradu. Na Seminaru je učestvovalo 140 predstavnika i predstavnica Vlade RS, resornih ministarstava, državnih institucija, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva.

Nakon uvodnih izlaganja zajednički rad organizovan je u šest tematskih radnih grupa koje su vodili predstavnici i predstavnice institucija, dok su predstavnici/ce organizacija civilnog društva imali ulogu izvestilaca/teljki. U okviru tematskih radnih grupa razmatrane su mere, izazovi i prioriteti u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite, stanovanja, ličnih dokumenata i položaja interno raseljenih lica i povratnika/ca u procesu readmisije.

Seminar, koji se od 2011. godine održava svake druge godine, predstavlja priliku da se u formi operativnih zaključaka dogovore prioriteti za budući period u oblasti socijalnog uključivanja jedne od najranjivijih kategorija stanovništva u Republici Srbiji. Obavezu pripreme periodičnih izveštaja o realizaciji dogovorenih operativnih zaključaka imaju Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Kancelarija za ljudska i manjinska prava.

Više informacija potražite ovde.



SIPRU obeležio Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije obeležio je Međunarodni dan borbe protiv siromaštva radnim sastankom posvećenim unapređenju položaja osetljivih grupa u društvu. Zaključeno je da je prevazilaženje siromaštva kroz socijalno uključivanje važan zadatak lokalnih, nacionalnih i međunarodnih institucija. Samo odgovarajućim strateškim pristupom i institucionalnim okvirom, uz posvećenost i saradnju svih relevantnih aktera, može se poboljšati položaj osetljivih grupa, naročito dece, žena i starih.

U 2018. godini 7,1% populacije imalo je potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.286 dinara mesečno, i time potrošnju nedovoljnu za zadovoljenje osnovnih životnih potreba (za više informacija videti Ocenu apsolutnog siromaštva u Srbiji u 2018. godini). Iako u odnosu na 2017. godinu dolazi do smanjenja siromaštva kod dece (sa 9,5% na 7,8%) ona ostaju iznadprosečno ugrožena, kao i lica koja se nalaze van gradskih centara kod kojih je stopa siromaštva dva puta veća nego kod lica koja žive u gradskim područjima (10,4% nasuprot 4,8%), stanovnici regiona Južne i Istočne Srbije u kojima je stopa siromaštva 11,9% i članovi višečlanih domaćinstva.  Presudan uticaj na ostanak u stanju siromaštva imaju status na tržištu rada i nivo obrazovanja – svako peto lice koje živi u domaćinstvu u kome nosilac nema završenu osnovnu školu je siromašno, kao i svako peto lice koje živi u domaćinstvu u kojem nosilac nije zaposlen.

Prag rizika siromaštva ili linija relativnog siromaštva iznosi 16.615 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, odnosno 34.892 dinara za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije ostaje posvećen izveštavanju o stanju najranjivijih društvenih grupa u zemlji radi unapređenja njihovog položaja kroz razvoj politika socijalnog uključivanja. Tim pruža podršku institucijama i relevantnim partnerima radi unapređenja kvaliteta i dostupnosti podataka o siromaštvu i socijalnom uključivanju.



Objavljena Ocena apsolutnog siromaštva u Srbiji u 2018. godini

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, u skladu sa svojim mandatom, redovno izveštava o kretanju siromaštva i nejednakosti u Republici Srbiji. Imajući u vidu obim apsolutnog siromaštva, ono ostaje značajno za redovno praćenje i izveštavanje, kao i formulisanje odgovarajućih politika. Najnoviju ocenu kretanja apsolutnog siromaštva u 2018. godini možete preuzeti na linku. Takođe, podatke o apsolutnom siromaštvu u periodu 2006–2018. možete preuzeti na linku, a podatke isključivo za 2018. godinu na linku.

Republički zavod za statistiku, kao nadležna institucija, izvršio je obradu podataka.



Objavljen Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije pripremio je Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja. Cilј ovog priručnika je da podstakne i ohrabri nastavnice i nastavnike razredne nastave da u nastavu srpskog jezika uvedu rodnu perspektivu, pokazujući im na konkretnim primerima kako se to može uraditi u postojećim uslovima. U priručniku se ukazuje na nastavne sadržaje koji su najpogodniji za pokretanje rodnih tema sa decom mlađeg osnovnoškolskog uzrasta, a nude se i pripreme za časove za određene nastavne jedinice u kojima se navode cilјevi i ishodi časa uz detalјno predstavlјen tok rada.

Priprema ovog priručnika podstaknuta je nalazima rodne analize nastavnih planova i programa i udžbenika za predmet Srpski jezik od I do IV razreda osnovne škole, koji ukazuju na to da su autori tekstova zastuplјeniji od autorki, da su muški likovi i u tekstovima i na slikovnim prilozima zastuplјeniji od ženskih, pri čemu su i jedni i drugi predstavlјeni u stereotipnim rodnim ulogama. Takođe, u udžbenicima je predstavljen širi dijapazon profesija, osobina, vrednosti i interesovanja muških likova u poređenju sa ženskim. Dodatno, čak i kada samostalno biraju tekstove van programa, priređivači/ce čitanki se češće opredelјuju za autore nego za autorke. Sa druge strane, uočena je pozitivna tendencija da se u čitankama koristi rodno neutralan jezik (obraćanje đacima u drugom licu jednine ili množine), mada se dešava i da se primeri rodno neutralnog, rodno osetlјivog i rodno diskriminatornog jezika pojavlјuju u istoj rečenici.

Kliknite da preuzmete Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja (.pdf).



Održana studijska poseta Lionu u vezi sa stvaranjem pristupačnog okruženja

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je u saradnji sa Zaštitnikom građana organizovao studijsko putovanje u Lion, namenjeno predstavnicima i predstavnicama jedinica lokalne samuprave koje su 2019. godine dobile Nagradu za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti.

Studijska poseta organizovana je kako bi predstavnici/e jedinica lokalne samouprave razmenili/e iskustva i bili/e u prilici da saznaju više o primerima dobre prakse grada Liona u pogledu stvaranja okruženja koje je pristupačno svim građanima i građankama. Lion je grad koji je Evropska komisija nagradila za unapređenje pristupačnosti za 2018. godinu.

Thérèse Rabatel, zamenica gradonačelnika Liona zadužena za prava osoba sa invaliditetom i rodnu ravnopravnost, predstavila je učesnicima/ama sastanka normativni okvir koji se tiče pristupačnosti, kao i institucionalne mehanizme koji su uspostavljeni u Lionu. Grad Lion pristupačnost posmatra kao horizontalno pitanje koje bi trebalo da bude predmet javnih politika u svim oblastima i ulaže značajne napore u stvaranje podsticajnog okruženja za sve građane i građanke. Predstavnici/e delegacije su imali priliku da obiđu Muzej likovne umetnosti (Musée des beaux arts) i vide primere dobre prakse u pogledu unapređivanja pristupačnosti muzeja, među kojima su informacije pisane jednostavnim jezikom (eng. easy to read) i krupnim slovima, štampane na Brajevom pismu, različita taktilna pomagala, korišćenje muzike i mirisa kako bi se dočarala atmosfera različitih umetničkih dela. Francois Flores i François Vallin, zaduženi za poslove koji se tiču javnog saobraćaja u Lionu, sproveli su delegaciju kroz grad koristeći različite vrste prevoza (autobus, tramvaj, metro) i prikazali sve elemente pristupačnosti javnog prevoza na kojima je Lion radio u proteklom periodu.

Više informacija potražite ovde.


 

Održane konsultativne radionice u okviru programa LIP 2

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) organizovao je konsultativne radionice, kao vid podrške korisnicima/ama Programa lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – Podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje – LIP 2. Kako bi aplikanti krajem 2019. godine bili pripremljeni za početak druge faze programa, koja podrazumeva testiranje razvijenih inovativnih modela, dve jednodnevne konsultativne radionice održane su u Novoj Varoši i Pirotu. Na radionicama su učestvovali predstavnici/e jedinica lokalne samouprave i njihovi partneri na projektu (lokalne organizacije civilnog društva) iz Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije.

Tokom radionica, oko 30 predstavnika i predstavnica jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva predstavili su rezultate rada prve, četvoromesečne faze programa. Faza 1 podrazumevala je prikupljanje podataka i pripremu detaljne analize problema koji se rešava, kao i konsultacije sa korisnicima/ama, zainteresovanim stranama, ciljnom grupom i akterima u zajednici u cilju razvoja/unapređenja rešenja koja treba da doprinesu rešavanju problema.

Takođe, učesnici/e konsultativnih radionica dobili su stručne savete u domenu unapređivanja opisa inovativnog rešenja koje treba da bude testirano tokom druge faze SIPRU podrške. Predstavljanjem praksi, procesa, proizvoda, usluga, poslovnih modela, instrumenata i metodologija, ili kombinacije navedenog, nastoji se da se problem sagledava iz različitih uglova, a posebno iz ugla krajnjih korisnika/ca i drugih ciljnih grupa, kao i da se mapiranjem svih aktera i resursa za rešavanje problema koji postoje u zajednici, pruži bolji odgovor na nezadovoljenu potrebu ili društveni problem.

AKTUELNI KONKURSI

Poziv za predloge projekata u okviru programa „Redistribucija neplaćenog rada – Nega i briga u zajednici nije samo ženski posao” (rok: 17.11.2019)
Konkurs za dodelu stipendija učenicima/ama romske nacionalnosti upisanim u srednje škole za školsku 2019/2020. godinu (rok: 20.11.2019)
Poziv za predloge projekata „Aktivno uključivanje mladih sa invaliditetom/hendikepom u aktivnosti civilnog društva” (rok: 22.11.2019)
Stalno otvoreni konkurs za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji u 2019. godini (rok: 22.11.2019)
Poziv za dostavljanje akademskih radova za regionalnu konferenciju „Reshaping Work – Istočna i Jugoistočna Evropa” (rok: 25.11.2019)
Otvoren konkurs za desetu generaciju na programu „Podeli svoje znanje” (rok: 30.11.2019)
Drugi poziv za predloge projekata u okviru IPA Programa prekogranične saradnje Srbija–Crna Gora 2014-2020, (rok: 27.12.2019)
Ostali konkursi dostupni su na: socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Otpočeo proces izrade nove Strategije reforme javne uprave
Početak rada na Strategiji razvoja veštačke inteligencije Republike Srbije u periodu od 2020. do 2025. godine
RZS: Siromaštvo i socijalna nejednakost u 2018. godini
Objavljeni rezultati godišnjeg istraživanja o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija
Bolji uslovi za život Roma i Romkinja ključni za inkluziju u društvo
Održana Laboratorija za analizu politika države blagostanja na Zapadnom Balkanu
Predstavljena „Studija o usklađenosti prava RS sa pravnim tekovinama EU u oblasti borbe protiv trgovine ljudima”
Objavljeni rezultati istraživanja „Kompetencije učitelja i nastavnika za ostvarivanje prava deteta u osnovnom obrazovanju u Srbiji”
Objavljen Priručnik o socijalnim javnim nabavkama
Lansirana onlajn platforma „Građansko vaspitanje”
Za ODRASTANJE! – Bez medijske i političke zloupotrebe
Održan četvrti inkluzivni festival „Art zona za sve”
„Učenje za 21. vek” – besplatni treninzi programiranja robotića za decu
Jednim klikom do donacije – nova digitalna platforma za donaciju hrane
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

STEFAN LAZAREVIĆ:  Šta za mene znači bavljenje sportom?

Stefan na treningu(...) Sa profesorom fizičkog sam se tokom četiri godine srednje škole odlično slagao, a vremenom smo postali i dobri prijatelji. Po završetku srednje škole, ponudio mi je da zajedno sa grupom mladih sportista dolazim na treninge koji su se najčešće održavali u mojoj bivšoj srednjoj školi, dva puta nedeljno vikendom, a ponekad tokom raspusta češće i to na drugim mestima, npr. na Partizanovom stadionu, Adi Ciganliji i Zemunskom keju. Ovi treninzi se pre svega baziraju na fizičkom vežbanju i na njih dolaze kako mladi koji nameravaju ili se već profesionalno bave sportom, tako i mladi koji dolaze samo zbog rekreacije. Najčešće treniramo neke atletske discipline, a ponekad igramo košarku, fudbal i odbojku.

Prvi dan treninga ću pamtiti dok sam živ. Interesantno je da trener vršnjacima nije napomenuo da postoji neko ko je „drugačiji“, već me je predstavio kao legendu škole. Ipak, na kasnijim treninzima sam vršnjacima otvoreno govorio o svojim problemima, a sve u cilju kako bi me bolje razumeli. (...)

Nekoliko puta se dešavalo da me trener stavi u ekipu za kolektivni sport. Jednom prilikom smo igrali fudbal na Adi Ciganliji i on nas je podelio u dve ekipe, kao što to rade treneri sa pravim sportistima. Međutim, imao sam problem da zapamtim kome treba da dodam loptu. Jednom se dosetio kako da mi olakša, pa je moja ekipa igrala bez majica, a protivnička ekipa ih je imala. Probao sam i da budem golman. Ništa od toga nije bilo dovoljno da savladam pravila igre u fudbalu, a sličan princip je važio i dok sam pokušavao da igram košarku i odbojku. Ipak, pošto mnogo volim košarku, trener ponekad pošalje mene i još jednog druga da igramo u paru, što mi se sviđa. Jednom sam čak ubacio trojku i bio sam presrećan što sam uspeo.

Naučio me je i da preskačem vijaču. U prvi mah to nisam umeo i plašio sam se da ne padnem. Profesor je to primetio i trudio se da mi pomogne da prevaziđem strah. U početku mi nije baš uspevalo, ali me je on bodrio da nastavim dalje i uspeo sam! On je oduševljeno konstatovao koliko sam napredovao, i pozivao je moje bivše profesore da se uvere šta sada mogu da uradim. Zaista sam bio srećan zbog dobijene podrške.

Takođe, naučio sam i da radim vežbe sa palicama, što mi je bilo mnogo teško u početku, a malo sam se i bojao. Ta vežba se izvodi tako što podignem palicu iznad glave, a zatim skočim i u isto vreme spuštam ruke sa palicom i preskočim je. Nisam verovao da to mogu da izvedem i bojao sam se povrede. Profesor me je i ovog puta bodrio da nastavim dalje i naučio sam da izvodim i ove vežbe. (...)

Jednom prilikom, profesor mi je kazao da razmislim o učešću na sportskim takmičenjima za osobe sa invaliditetom. Predložio mi je da se malo raspitamo o tome, kako ta takmičenja izgledaju, kako se na njih prijavljuje. Tokom razgovora, setio sam se replike iz filma „Nebeska udica“: „Znaš li kako se postaje šampion na terenu? Izađeš na teren i pobediš!“ (...)

Ovi treninzi nisu doprineli samo mom napretku u fizičkim vežbama, već sam naučio i da se samostalno krećem po gradu i odlazim na razna mesta kao što su Partizanov stadion, Zemunski kej, Ada Ciganlija itd.

Dok treniramo ponekad imam običaj da razmišljam o nekim svojim interesovanjima i tada nastaju problemi oko nerazumevanja instrukcija za vežbe. Profesor i drugovi mi govore da bi trebalo malo više da se potrudim i pratim šta se radi. Naravno da mi se to baš i ne dopada, ali moram da se prilagodim. U sećanju mi je ostala situacija kada nisam razumeo instrukcije za rad, te sam zamolio profesora da mi da precizna uputstva, na šta mi je on odgovorio: „Mnogo si lepo napredovao u komunikaciji, nemoj se vraćati unazad.“ On sigurno želi da se osamostalim i u vežbama koje radimo. (...)

Što se tiče društva, sa nekima se odlično slažem, a ima i onih kojima moj način komunikacije ne odgovara. Lepo se družimo na treninzima, ali bih voleo kada bismo se viđali i van treninga. Malo sam razočaran što ne mogu da ostvarim ovaj cilj. Sa nekima od njih sam se par puta vraćao kući, ali kada bih im predložio da izađemo u kafić, oni bi mi odgovarili da imaju mnogo obaveza.

Mnogo mi znači što treniram iz puno razloga: da steknem kondiciju, da budem zdraviji, da izađem iz kuće, prošetam negde i upoznam nove mlade ljude.

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/
 

USPEŠNI PRIMERI

Škola, posao, uspeh – priča o Romima

Slavica Vasić(...) U Srbiji je zvanično nezaposleno preko 27.000 Roma, a prema nezvaničnim podacima realan broj premašuje 100.000 radno sposobnih pripadnika ove manjine. Najveći problem u zapošljavanju predstavlja to što veliki broj njih nema završenu osnovnu školu, a to ih dodatno lišava mogućnosti uključivanja u procese modernizacije i nalaženja savremenih poslova. Dodatno, broj nezaposlenih Romkinja četiri puta je veći u odnosu na broj nezaposlenih Roma. Zbog toga je pitanje obrazovanja i stvaranja boljih šansi za budućnost posebno bitna za nove generacije žena, koje uz pomoć različitih programa podrške, mogu dostići tražene kvalifikacije na tržištu rada. (...)

Evropska unija (EU) pomaže proces inkluzije Roma u Srbiji budžetom od 11 miliona evra, a u perspektivi je dodatnih 20 miliona za period do kraja 2019. Piroriteti ove pomoći usmereni su su na obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, kao i na unapređenje zdravstvene i socijalne zaštite.

Ozbiljan i dugogodišnji partner u radu sa Romima su i udruženja građana, među njima posebno romski ženski centar Bibija. Direktorka ovog centra, Slavica Vasić, više od dve decenije podržava Romkinje u borbi za svoja prava i uspela je da upornošću i aktivizmom pokrene promene koje su mladim devojkama omogućile da steknu bolje obrazovanje i samostalnost. Tako je Slavica postala šampion u svom poslu, a u maju ove godine za taj rad dobila je i prestižno priznanje – Evropska komisija dodelila joj je nagradu EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu. Pokrenuta 2014. nagrada ima za cilj da naglasi politički značaj integracije Roma u procesu proširenja EU i da pokaže odlučnost i posvećenost EU da poboljša socijalnu inkluziju Roma. (...)

Do sada su u ženskom romskom centru organizovana brojna savetovališta i obrazovni programi, učestvovali su u projektima zagovaranja i lobiranja, a značajno je u aktivno učešće „Bibije“ u pisanju predloga svih strategija, akcionih planova koji se tiču romskog pitanja, kao i Nacionalnog plana za Strategiju za rodnu ravnopravnost za Rome. Centar posebno podržava novu Nacionalnu koaliciju za okončanje dečjih brakova koju je pokrenula Vlada Srbije.

„Želimo da smanjimo broj ranih brakova, da Romkinje budu obrazovane, da budu kao i druge žene u Srbiji“, istakla je Slavica nakon dobijanja nagrade EU. „U naseljima u kojima duže radimo smanjen je broj maloletničkih brakova. Devojke idu u školu, obrazovanije su i to je bitno.“

Osobe sa invaliditetom i Romi su na vrhu liste diskriminisanih grupa. To potvrđuju brojna istraživanja ove pojave kao i izveštaji kontrolnih i regulatornih tela, tvrde u „Bibiji“. Zbog toga je povećanje ravnopravnosti i perspektivna budućnost Romkinja i romskih porodica njihova dugogodišnja misija. Ovaj ženski centar svoje delovanje vidi kroz definiciju feminizma iz rečnika koji je još u 19. veku feminizam opisao kao doktrinu čiji je predmet „širenje prava i uloge žena u društvu“. Ovo je, kako kažu, veoma bitno jer iako je žena osovina romske porodice ona i dalje nema samostalnost da donosi odluke i u velikoj meri učestvuje u oblikovanju sopstvenog života. Zbog toga je svaka akcija Slavice i njenog tima, do sada bila veoma zahtevan podvig.

Ime romskog centra potiče iz priče o Bibiji, čudotvornoj ženi koja je došla među narod u teškim trenucima i zagovarala nesebičnost i međusobnu pomoć u zajednici. Romi je stoga smatraju zaštitnicom dece i u njenu čast Romi pravoslavne vere slave praznik – svetu Bibiju.

Inspirisana tom pričom, Slavica ističe da sve počiva na upornom terenskom radu, oči u oči sa Romkinjama. Ponosno ističe da je jedan od bitnijih poslova kojim je Centar ostvario značajne rezultate, projekat ekonomskog osnaživanja Romkinja koji je finansirala EU. U okviru tog posla, više od 500 Romkinja steklo je nova znanja, veštine i alate neophodne za snalaženje na savremenom tržištu rada. Pored toga, izuzetno su motivisale jedna drugu u aktivnom traženju posla i predlozima za pokretanje sopstvenog malog biznisa. (...)

Evropska unija donirala je Srbiji više od 3.6 milijardi evra od 2000. godine i najveći je donator i najznačajniji partner u modernizaciji društva i insitucija. Sredstva EU korišćena su za reforme brojnih oblasti: infrastruktura, obrazovanje, poljoprivreda, kultura, privreda, industrija, mala i srednja preduzeća, energetika, državna administracija, socijalna inkluzija, zaštita od poplava, životna sredina. Evropska unija je i najveći i najznačajniji trgovinski partner Srbije. Dve trećine stranih investicija dolazi iz EU i dve trećine trgovinske razmene odvija se sa zemljama članicama EU. Pored donacija, evropske banke uložile su i investirale više od 8 milijardi evra. Sve donacije i investicije EU u Srbiji realizuju se sa institucijama Republike Srbije.

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Izvor: europa.rs

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Milutina Milankovića 106, 11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefon +381 11 311 14 21