|
|
|
|
Skeptici kažu da nas digitalni šum novog doba prilično ometa u tome da se dubinski fokusiramo na istinski značajne stvari za razvoj društva i naš pojedinačni razvoj (govori se već o medicinskom sindromu digitalne rasejanosti kao jednoj od najvećih zdravstvenih pretnji u industrijskim zemljama). Ipak, jedna informacija u okeanu svakodnevnih ovih dana (nadamo se) privlači dosta pažnje. Radi se o tome da je Evropska unija pristupila realizaciji inicijative koja pleni svojom jednostavnošću i nasušnom potrebom na koju odgovara: uvodi se „Evropski stub socijalnih prava“. Zainteresovani čitaoci mogu celu vest da pogledaju na sajtu Evropske komisije.
O čemu je reč? Kao i uvek kada je reč o EU žargonu, vrlo je teško dati jednoznačne odgovore, budući da je jedan od ciljeva političara koji vode Uniju taj da je razvijaju i kroz semantičke pravce. Drugim rečima, novi izrazi otvaraju debatu, pre svega, o samom svom značenju i tako utiru put razvoju politika. Oko čega se dogovore „tumači“, takva će biti i sama politika. U ovom slučaju, očekujemo da će „levi“ teoretičari i političari skočiti od ushićenja misleći da je reč o oživljavanju socijalne Evrope kakvom je zamišljao njen tvorac Žak Delor, dok će „desni“ verovatno istom žestinom uzvratiti pokličem za daljim zatvaranjem granica. Ruku na srce, ne radi se ni o čemu revolucionarnom, već o revitalizaciji koncepta socijalne Evrope ili evropskog socijalnog modela koji je prirodni stepen razvoja jedne zajednice ekonomskih interesa kakvom je EU u početku zamišljena. Radi se o uvođenju pravičnosti u zonu evra, o „kompasu“ koji će, kako je predsednik EK Junker prošle godine rekao, služiti za savladavanje promena u evropskim društvima; o putokazu za dostizanje inkluzivnog rasta kao jednog od stubova evropske strategije razvoja – Evropa 2020, rastu koji klub najbogatijih zemalja sveta OECD definiše kao „utvrđivanje javnih politika koje mogu da unaprede životni standard stanovništva uz veću jednakost deljenja koristi od povećanog prosperiteta među društvenim grupama“.
Zbog čega je ova inicijativa značajna? Prvo, jer u fokus debate o budućnosti EU i celog kontinenta stavlja ili, bolje rečeno, vraća pitanje socijalnih prava kao zajedničke tekovine svih država članica kroz debatu o jednakim mogućnostima na tržištu rada, pravičnim uslovima rada i adekvatnoj i održivoj socijalnoj zaštiti; drugo, jer u fokus stavlja građanku i građanina („otvorena je za sve“, kako je to opisala komesarka za socijalna pitanja Tajsen), otvara im vrata za suštinsku debatu o pitanjima koja se tiču njihovih života; treće, pokazuje da je Unija još uvek vrlo živa (i žilava), da je spremna na reforme („reality check“), na razgovor o posledicama ali i uzrocima kriza koje je opsedaju; četvrto,da se priprema za povratak na svetsku scenu kao respektabilan globalni „igrač“.
Kada bi Srbija bila deo ovih evropskih debata, verujemo da bi imala šta da kaže. Od demokratskih promena 2000. godine ostvaren je veliki napredak po pitanju dva tematska fokusa koja su prethodno elaborirana. Prvo, u domenu socijalnih prava, ratifikovan je veliki broj međunarodnih konvencija, doneti propisi koji su preneli međunarodne standarde u domaći pravni poredak, osnovane institucije poput nezavisnih tela koja daju ključan doprinos adekvatnoj primeni standarda i pripremljeni reformski dokumenti za pristupanje EU u otvorenoj javnoj raspravi, poput Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike (tzv. ESRP). Drugo, u domenu debate sa javnošću, Vlada je načinila pomak osnivanjem Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, usvajanjem smernica koje utvrđuju postupak uključivanja civilnog društva u izradu propisa i uvažavanjem mišljenja civilnog društva o pitanjima vezanim za proces pregovora o pristupanju EU.
Izgleda da je EU uspela da u okeanu (digitalnih) informacija o krizama i mogućnostima za njihovo prevazilaženje prepozna onu suštinski važnu: stub svakog uspešnog, inkluzivnog i dugoročnog privrednog rasta je jačanje socijalnih prava i demokratske debate. Verujemo da će i nova Vlada Republike Srbije još odlučnije nastaviti tim putem.
|
|
Ekonomski razvoj i zapošljavanje
|
Socijalna zaštita i zdravlje
|
|
Osetljive grupe i ljudska prava
|
|
U sredu, 24. februara 2016. godine, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Evropskom komisijom, organizovao je skup pod nazivom: Međusektorsko upravljanje u cilju delotvornih politika zapošljavanja i socijalne politike.
Cilj skupa bila je razmena primera dobre prakse iz Francuke, Slovačke, Slovenije, Makedonije i Srbije i informisanje na temu međusektorskog upravljanja i koordinacije javnih politika zapošljavanja i socijalne politike, na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Agendu skupa i prezentacije možete preuzeti ovde.
Konferencija „Kako do boljeg upravljanja međunarodnom razvojnom pomoći?“ održana je u petak, 11. marta 2016. godine. Konferencija je bila posvećena pitanju unapređenja sistema upravljanja međunarodnom razvojnom pomoći, a pre svega sredstvima Evropske unije iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).
Konferencija je okupila relevantne predstavnike državnih institucija, donatorske i međunarodne zajednice i predstavnike civilnog društva. Ovo je bila prilika da svi učesnici u procesu programiranja međunarodne razvojne pomoći razgovaraju o mogućnostima unapređenja procesa i obezbeđivanja kvalitetnije razmene informacija u ovom procesu.
Konferenciju je organizovao SEKO za razvoj ljudskih razvoja i društveni razvoj u partnerstvu sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.
Regionalni edukativni centar – Banat realizuje projekat „ISTRAŽI SVOJ BIZNIS“, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, odobren u okviru Javnog konkursa „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih”.
Projektom je predviđeno da 30 mladih nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje pohađa obuku iz oblasti preduzetništva u trajanju od dvadeset dana. U narednom koraku, odlukom Komisije, 10 najboljih učesnika, sa 10 najboljih poslovnih ideja, imaće priliku da nastave obuku i da naredna dva meseca uz kontinuiranu podršku mentora detaljno razviju svoje poslovne ideje, koja na kraju procesa treba da pokažu tržišnu održivost. Kao rezultat napredne obuke, učesnici će imati kompletno pripremljene i do detalja razvijene poslovne planove, a za tri najbolje poslovne ideje obezbeđena je finansijska podrška u pojedinačnom iznosu od 2.000 švajcarskih franaka.
Rok za prijavljivanje istekao je 26. februara 2016. godine.
Cilj ovog uputstva je da se zaposleni u obrazovanju upoznaju sa načinima izrade i prilagođavanja nastavnog materijala (posebno u elektronskom obliku) koji su zasnovani na principima univerzalnog dizajna, kako bi bili pristupačni za učenje svakom detetu i učeniku.
Uvažavanjem ovog uputstva prilikom kreiranja elektronskih nastavnih materijala mogu nastati veoma kvalitetni, jasni, razumljivi i pristupačni sadržaji za učenje u školi ili kod kuće, za decu/učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i za svu decu/učenike uopšte.
Uputstvo je predstavljeno javnosti tokom trajanja konferencije i sajma “Nove tehnologije u obrazovanju 2016.” (26-27. februar 2016., Belexpocentar, Beograd).
Kliknite da preuzmete Uputstvo za izradu nastavnog materijala u skladu sa principom univerzalnog dizajna.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Cilj projekta “OkO beogradskih ulica” (
(...) Kad sam 2009. godine postala mama, bila sam najsrećnija i najispunjenija na svetu, ali sam u isto vreme bila usamljena. I kako nisam imala sreću da dobijem decu u isto vreme kad i moji prijatelji, ja sam čeznula za drugim mamama, da sa njima razmenjujem iskustva, da sa njima šetam, a najviše od svega – da sa njima delim svoje bojazni. Tada sam svoju situaciju iskoristila za svoju transformaciju i shvatila da naša odgovornost počinje u našim maštanjima.