Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
40. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Nasilje nad ženama nije ničija privatna stvar

Piše: Prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost

Izuzetno sam ponosna na to što je Srbija uključena u globalnu kampanju “16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama”, koja je počela 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja prema ženama i traje do 10. decembra kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. U ovih 16 dana Srbija će kroz razne aktivnosti, zajedno sa čitavim svetom ustati i reći: “Stop nasilju prema ženama!”

Samo od početka ove godine više od 30 majki, sestri i supruga ubijeno je u porodičnom i partnerskom nasilju, od čega veliki broj ilegalanim vatrenim oružjem, poput onog slučaja u Žitištu. Od 2010. godine  ubijeno je 196, a procene su da je u poslednjih 10 godina više od 320 žena žrtava nasilja.

U sprovođenje odlučne agende za borbu protiv nasilja prema ženama koja se nalazi u mandatu Vlade Republike Srbije uključeni su svi, počev od resornih ministarstava i institucija, lokalnih samouprava, civilnog društva i građana Srbije.

Pre samo nekoliko dana na predlog Ministarstva pravde, Narodna skupština usvojila je Zakon o sprečavanju porodičnog nasilja. Ovaj zakon je važan ne samo zbog toga što će urediti pitanje kažnjavanja nasilnika, već obezbediti i veću zaštitu žrtava, objedinjeno prikupljanje podataka i kazne za one koji ne postupe po službenoj dužnosti u skladu sa Zakonom. Ovo je važan zakon kojim ćemo nastojati da kaznimo počinioce i smanjimo broj žena žrtava nasilja.

Početkom septembra smo otpočeli sprovođenje projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama” u Srbiji, u partnerstvu sa resornim ministarstavima i UN agencijama. Ključni ciljevi ovog projekta su izrada nove Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja, uspostavljanje Nacionalne SOS telefonske linije, podrška žrtvama nasilja, rad sa počiniocima, prevencija nasilja među decom u školama, rad sa mladima.

U toku je i realizacija kampanje pod sloganom „Prijavi oružje. Spreči nasilje. Da ne bude kasno.“ u saradnji sa Evropskom unijom i UNDP SEESAC kojom želimo dvostruko da delujemo. Sa jedne strane, želimo da podignemo svest javnosti o rizicima koje vatreno oružje, posebno ilegalno, predstavlja u domaćinstvima i da se ono mora prijaviti jer može biti korišćeno kao oruđe za nasilje, a sa druge strane, da ne možemo da zažmurimo na nasilje i da ga moramo prijaviti i sprečiti.

Srbija je 8. zemlja po redu u svetu koja je ratifikovala Istanbulsku konvenciju protiv nasilja prema ženama 2013. godine. U avgustu 2014. godine, Konvencija je počela da se primenjuje, a u junu sledeće godine – 2017. ćemo izveštavati GREVIO komitet zadužen za praćenje o primeni ove Konvencije. Ova Konvencija je ratifikovana zajedničkim naporima države, posebno Ženske parlamentarne mreže i civilnog sektora i predstavlja pravi primer sinergijske saradnje.

Primetićete da će tokom svih 16 dana u Beogradu znameniti objekti biti osvetljeni u narandžasto, kao simbol optimistične budućnosti oslobođene od nasilja prema ženama i devojčicama, počev od zgrade Vlade, Narodne skupštine, skupštine Grada Beograda, Mosta na Adi, do beogradskog Pobednika i Palate „Albanija“.

Drago mi je što danas ima sve više aktivnosti koje su usmerene ka borbi protiv nasilja i nadam se da će efekti biti održivi. Volela bih da od sada uvedemo jednu novu statistiku. Da umesto broja ubijenih žena počnemo da brojimo nasilnike koji će zbog svog nasilničkog ponašanja biti zakonski kažnjeni. U tome će nam pomoći i novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ali i uključivanje čitavog društva počev od porodice, škole, komšiluka. Hajde svi da ustanemo i kažemo da pravi muškarac ne diže ni glas ni ruku na ženu.

Mi smo ponosna nacija, pa hajde da budemo ponosni na to kako kod nas u Srbiji nema nasilja. Hajdemo svi zajedno da rastemo i borimo se u ostvarenju vizije razvoja koja će služiti ostvarenju zajedničke i bolje budućnosti za sve nas.  Nasilje nad ženama nije ničija privatna stvar. Čuvajmo žene, čuvajmo se međusobno.

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Objavljena publikacija „Smernice za procenu uticaja na društvo“

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je publikaciju pod nazivom „Smernice za procenu uticaja na društvo“. Svrha ovih smernica je da pomogne javnoj upravi, kao i svim drugim društvenim akterima, prilikom procenjivanja „uticaja na društvo“ u sklopu sprovođenja procene uticaja javnih politika. Temelji se na spisku uticaja i pitanja preuzetih iz Smernica Evropske komisije za procenu uticaja na društvo, usklađenim sa nacionalnim specifičnostima Republike Srbije.

Podstičemo javnost da ove smernice koristi u procesima donošenja odluka, utvrđivanju mogućih strateških opcija javnih politika, ali i praćenja efekata javnih politika na društvo.

Publikaciju možete preuzeti ovde.


Izveštaj „Mogućnost pristupa ekonomskim šansama u Srbiji za žene“

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i tim Svetske banke koji se bavi globalnom praksom u oblasti siromaštva zajednički su izradili izveštaj „Mogućnost pristupa ekonomskim šansama u Srbiji za žene“.

Izveštaj “Mogućnost pristupa ekonomskim šansama u Srbiji za žene“ pre svega je usmeren na to da se bolje razumeju faktori koji utiču na ekonomske šanse koje se pružaju ženama, a to je oblast u kojoj u velikoj meri vlada neravnopravnost. Publikacija se bavi mogućnostima žena da se ostvare i ojačaju u veoma važnim segmentima života, kao što su obrazovanje i zdravlje, i da učestvuju na tržištu rada i obezbede sebi pristup zaposlenju. Prilikom pregleda institucija i mera politike koje su relevantne za rodnu ravnopravnost u sklopu dobijanja ekonomskih šansi u Srbiji, namera je bila da se ukaže na ono što treba unaprediti na polju mera politike i programa koji će ohrabriti učešće žena na radnom mestu i na taj način, uopšteno gledano, ekonomiju učiniti produktivnijom. Analiza se uglavnom oslanja na korišćenje novog skupa podataka za Srbiju, tačnije na Anketu o prihodima i uslovima života (SILC), kao i na podatke iz Ankete o radnoj snazi.

Kliknite da preuzmete izveštaj „Mogućnost pristupa ekonomskim šansama u Srbiji za žene“.


Održan trening za trenere za izgradnju kapaciteta obrazovnih institucija za pisanje projekata za unapređenje kvaliteta, pravednosti i efikasnosti rada

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, organizovao je prvi deo treninga trenera „Izgradnja kapaciteta obrazovnih institucija u Srbiji za pisanje projekata i korišćenje potencijalnih izvora finansiranja za unapređenje kvaliteta, pravednosti i efikasnosti rada“ na Fruškoj gori 19. i 20. novembra. U decembru sledi nastavak obuke, a od februara obučeni treneri biće zaduženi za dalju obuku zaposlenih u obrazovanju.

Ideja za obukama nastala je nakon objavljivanja  „Vodiča za škole, nastavnike i stručne saradnike: Kako do informacija o izvorima finansiranja i resursima za škole, nastavnike i stručne saradnike“ koji je jako dobro prihvaćen među zaposlenima u obrazovanju. Tim za socijalno uključivanje i smanjenja siromaštva razradio je teme Vodiča i kreirao obuku čija je glavna svrha da se znanja i veštine u pisanju projekata proširi na što veći broj škola u Srbiji kako bi zaposleni došli do dodatnih sredstava kojima bi opremali škole i unapređivali kvalitet nastave i učenja, kao i obezbedili uslove za pravednije obrazovanje kroz razvijanje kompetencija i sistema podrške u okviru inkluzivnog obrazovanja.

AKTUELNI KONKURSI

Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za samozapošljavanje (rok: 9.12.2016.)
Javni poziv za podršku projektima prekogranične saradnje (rok: 31.12.2016.)
INTERREG Program prekogranične saradnje Mađarska-Srbija: drugi poziv (rok: 31.1.2017.)
Konkurs za nagradu „Žana Borisavljević 2016“ (rok: 31.1.2017.)
Vesti o aktuelnim konkursima možete redovno pratiti na sajtu:
http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Vlada usvojila Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada
Usvojen Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu za 2016. i 2017. 
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi
Saopštenje Zaštitnika građana povodom Svetskog dana deteta
Modeli Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave
Izveštaj o položaju zajednice gluvih u oblasti medija, prevodilačkih usluga i obrazovanja
Udruženje mladih Roma Srbije organizovalo trening o javnim politikama
Besplatna Android aplikacija “Paraćin – komunalni problem”
AIESEC: „Youth Speak Forum“ i ove godine u Srbiji
Jesenji paket za Evropski semestar: rad na jačem i inkluzivnijem ekonomskom oporavku
Nova sezona BBC-jeve emisije „100 žena za 2016. godinu“
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

NADEŽDA SATARIĆ: Ka uspostavljanju boljeg međugeneracijskog razumevanja i tolerancije

Od 1995. godine, kada je UNESCO, organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, ustanovila Međunarodni dan tolerancije, isti se 16. novembra obeležava širom sveta. To je dan koji ljude širom sveta treba da podseti na značaj poštovanja i uvažavanja drugačijih od nas.

I kod nas, ovaj dan se obeležava raznim manifestacijama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Ove godine, opština Novi Beograd, odnosno Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom “Novi Beograd” je tim povodom upriličio tribinu na kojoj su učestvovale tri generacije – učenici VII i VIII razreda OŠ “Branko Radičević” sa Novog Beograda, učenici Farmaceutsko-fizioterapeutske škole “Zvezdara”, stručni radnici iz socijalne zaštite i obrazovanja, i najstariji sugrađani. Osnovni cilj ove tribine bio je da se poveća senzibilisanost dece, mladih, starijih osoba, stručnih radnika i opšte javnosti za značaj tolerantnog ponašanja svih članova društva.

U publici je bilo skoro 200 učesnika iz sve tri pomenute generacije. Kroz izlaganja uvodničarki, njihova praktična iskustva i primere dobre prakse, učesnici su bili u prilici da bliže saznaju kakav odnos treba imati prema psihički izmenjenim osobama, prema osobama koje imaju neki invaliditet, prema deci sa smetnjama u razvoju i prema starijim osobama.

Učesnici su se podsetili da je tolerancija prepoznavanje, prihvatanje i uvažavanje različitosti. Ukazano je koje ključne osobine je potrebno da negujemo da bismo bili tolerantni. (...) Tolerancija je ne samo moralna dužnost svakog od nas, već je i politički i zakonit zahtev i uslov za mir među ljudima. Podrazumeva mnogo više od popustljivosti – mora biti zasnovana na otvorenosti, komunikaciji, slobodi mišljenja i uverenja, kao i na znanju.

Ukazano je i na značaj međugeneracijskog dijaloga za veću toleranciju prema najstarijima. (...) Unapređujmo međugeneracijski dijalog jer nas on sve obogaćuje i čini boljim i tolerantnijim ljudima, sa jedne strane,  a sa druge, doprinosi smanjenju stereotipa i predrasuda prema drugima, koje su uzrok diskriminacije, netolerancije, pa čak i nasilja. Na ovaj način, činimo da oni koji su drugačiji od nas ili koji pripadaju nekoj osetljivoj društvenoj grupi, budu uključeni u zajednicu i imaju dostojanstveniji i kvalitetniji život.

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

Nagrada je zagrljaj podrške

Učiteljica Snežana Kidžin iz Pančeva do sada je opismenila i spremila za dalji život veliki broj đaka među kojima je i šestoro mališana kojima je bila potrebna dodatna obrazovna podrška, da li zato što imaju teškoće u razvoju ili potiču iz porodica sa teškim životnim okolnostima ili su pak izuzetno nadarena deca.

Kako izgleda u praksi inkluzivno obrazovanje uvedeno u srpski obrazovni sistem 2009; da li su prevaziđene prepreke u stavovima nastavnika i roditelja; da li su kolege i roditelji dovoljno informisani o pravima i obavezama – čini se da nema boljeg sagovornika na ove teme od učiteljice Snežane, skromne, ali visoko profesionalne. Razlog više za intervju sa Snežanom je i činjenica da je prikaz njenog časa matematike za treći razred, prilagođen radu sa učenikom sa teškoćama iz spektra autizma, nagrađen specijalnom nagradom na Konkursu Mreže za inkluzivno obrazovanje 2014. Ona je i edukator na seminarima kao član ove Mreže, aktivna u kolektivu škole, u stručnom timu za inkluzivno obrazovanje, podrška timu za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja u oblasti uključivanja dece kojima je potrebna podrška u razvoju, u Školskom odboru. (...)

Kako ste reagovali 2009. kada je sistemski uvedeno inkluzivno obrazovanje?

Meni je bilo drago jer sam i ranije primenjivala različite metode rada sa decom koja nisu mogla da prate redovan program iz različitih razloga. Na neki način prigrlila sam tu sistemsku promenu. U svojim razredima uvek sam koristila metode i tehnike individualizovanog programa rada. Sa uvođenjem inkluzivnog obrazovanja samo je stigla dodatna satisfakciju. Znate, u svakoj generaciji imate učenike sa disleksijom, disgrafijom, različitih intelektualnim mogućnosti, decu iz socijalno ugroženih porodica. Nisu sva deca jednaka. Svako od nas se razlikuje i ne mogu svi da uče na isti način, sa istim uspehom. I pre 2009. radila sam tako što sam pratila lične kapacitete đaka. Inkluzivno obrazovanje samo je jasnije definisalo okvire. (...)

Sećate li se prvog đaka sa kojim ste radili po individualnom obrazovnom planu?

Naravno. Bila je to devojčica iz doma za decu bez roditeljskog staranja. S devet godina je upisana u školu bez stečenih socijalnih, higijenskih navika, mnogih životnih veština. Nije znala da izrazi emocije: ljubav, strah… Ostajale smo svakog dana jedan sat posle nastave da uradi domaći. Napravila sam njen lični bukvar. Radile smo sporo, ali temeljno. Do četvrtog razreda nije uspela da nauči pisana slova, ali je naučila da računa, da piše štampana slova… Stekla je brojne životne veštine – da se ponaša na ulici, u prodavnici; išla je sa razredom u pozorište, bioskop. (...)

Kada ste se osetili nagrađenom?

Poznato je da osobe sa autizmom teško ostvaruju fizički kontakt. Jedan bivši đak bio je sedmak kada mi je sam prišao i zagrlio me. Naime, bila sam na bolovanju i po dolasku sreli smo se u dvorištu. Pitao me  je: „Ti si učiteljica Snežana? Gde si bila?“ Odgovorila sam da sam bila bolesna i da sam došla da radim. Prišao je i zagrlio me. Taj osećaj mi je najveća nagrada jer je time potvrdio da sam deo njegovog života. (...)

Gde leži Vaš profesionalni elan?

U radu sa decom kojoj je potrebna podrška ne treba kretati sa sažaljenjem, jer se neće videti njihovi potencijali. Periodični neuspeh deteta ne znači da je profesionalni i lični neuspeh nastavnika. Vrhunski profesionalci se izdvajaju po mnoštu ideja koje imaju, stavu da mogu da urade sve, nemaju strah, uporni su u traženju rešenja za svaku naizgled bezizlaznu situaciju. Zato se valjda i nazivaju vrhunskim. Ja u svom radu tome težim.

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Vlajkovićeva 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefoni +381 11 311 4605, +381 11 311 4798, +381 11 213 7915