AKTUELNI KONKURSI

PROČITAJTE I...

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

STEFAN LAZAREVIĆ: Stvari u kojima sam dobar

(...) Kao sasvim mali dečak potpuno sam sam naučio slova, i latinicu i ćirilicu. Roditelji mi kažu da sam već sa tri godine znao da čitam, možda i ranije, što je svima bilo neobično, pogotovo što sam kasno progovorio. Slova su mi uvek bila zanimljiva, a da ih naučim uspeo sam uz pomoć novina i gledajući televizijske programe i reklame. (...) Često sam listao mamine knjige, a uvek sam prvo čitao štamparsku belešku na kraju jer me je to podsećalo na odjavnu špicu televizijskih emisija.

Verovatno sam tako naučio i brojeve. Sećam se jedne situacije u Zavodu za psihofiziološke poremećaje kada sam, na tretmanu kod logopeda, uspeo da sa nekog aparata pročitam brojeve od 1 do 20. Neobično je bilo to što do tada skoro da nisam uopšte govorio, i tek tada su moji roditelji shvatili da znam da brojim, iako me oni nikada tome nisu učili. Ne umem tačno da objasnim zašto su mi slova i brojevi bili toliko važni, ali se sećam da su deca iz mog razreda, kada smo tek pošli u školu, bila začuđena kako sam brzo čitao dok su oni tek učili slova. (...)

Od kad znam sa sebe uživao sam da proučavam plan grada Beograda. Imao sam jedno štampano izdanje u kome je bila velika karta grada, a i po jedna karta za svaku opštinu. Vrlo brzo sam naučio gde se koja ulica nalazi, i na kojoj je opštini. Posle smo kupili CD sa planom Beograda gde je sem ulica, postojao i deo sa linijama gradskog prevoza pa sam se zabavljao zamišljajući da se vozim tim autobusima i tramvajima i pamtio kuda se oni kreću. (...) Još uvek mi je ovo zanimljivo pa razgledam Google maps i to mi je korisno kada treba da idem na neko mesto gde pre toga nikada nisam bio da bih se lakše orijentisao i da se ne bih izgubio. Sem Beograda, koristeći Google mape proučavam i neke gradove u kojima sam bio, i želim da ih ponovo posetim.

Jedna od stvari u kojima sam dobar jeste računanje datuma. Kad me neko pita koji će dan biti određenog datuma i to dosta godina unapred ili unazad ja umem da odgovorim, pa oni često ostanu iznenađeni, jer ne mogu da veruju da neko tako brzo to može da izračuna. Pitaju me kako to uspevam, a moj odgovor najčešće glasi da znam tako što mogu da sabiram i oduzimam dane i datume u svojoj glavi. (...) Ne samo što umem da računam datume, već veoma dobro pamtim mnoge događaje – kog dana i datuma je to bilo, ko je sve bio prisutan, kakvu je frizuru imao i slično. Kada nečega ne mogu da se sete, moji roditelji, umesto da potraže neki podatak, uvek prvo pitaju mene, zato što znaju da dobro pamtim. (...)

Više puta sam pisao o tome kako volim muziku i kako sam počeo da učim da sviram na klavijaturama. Ponešto mi je pokazao jedan prijatelj, a nešto učim i sam, gledajući tutorijale na internetu. Kada čujem neku pesmu, odmah znam iz kog tonaliteta peva taj pevač. Takođe, ako je izvodi neko drugi, odmah komentarišem kako je original npr. iz dis-mola, a on peva iz e-mola. Mislio sam da to i drugi ljudi mogu i znaju, ali sada vidim da to nije tako i da je i ovaj moj talenat zanimljiv drugim ljudima. Često me pitaju kako u tome uspevam, ali to ne umem da objasnim. Takođe, odmah prepoznam u kom ritmu je određena kompozicija, tj. da li je npr. rumba, ili disko, ili nešto drugo. Uz to, kad učim da sviram neku pesmu, lako umem da je prebacim u drugi tonalitet da bi mi bilo lakše da je otpevam ako mi je original previsok ili prenizak. (...)

Neke od ovih stvari koje dobro radim su korisne, a neke samo zabavne, međutim, voleo bih da znate da i ljudi sa autizmom imaju talente i mogu da budu u nečemu uspešniji od vas.

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

NEMANJA GLAVINIĆ (DOSTIGNUĆA MLADIH U SRBIJI): Pozdrav

Godina 2005, mesec maj. Gledam u nekoliko dana star e-mail nalog nemanjaglavinic@yahoo.com.

U Sent folderu samo dva mejla, oba naslovljena „PROBA“ i poslata sa namerom da proverim da li elektronska pošta sa mojim imenom funkcioniše. Kreiraj novu poruku.

Prvi put klikćem na ovo polje sa namerom da pošaljem dopis zaposlenima u kancelariji Dostignuća mladih u Srbiji (DMuS). Prvi e-mail, kao i sve prvo u životu, ide traljavo. Mimo pravila i logike, prvo upisujem potpis:

„Nemanja Glavinić
Direktor Učeničke kompanije ORION
Gimnazija u Ivanjici“

Kome je najbolje poslati poruku u kojoj želiš da objaviš da je osnovana učenička kompanija u Ivanjici, da si ti njen direktor i da imate ozbiljne namere da uspešno poslujete? Pa naravno, svima čije e-mail adrese znaš, a imaju veze sa obrazovnim programima Dostignuća mladih u Srbiji. (...)

Naslov poruke? Barem to je lako. „Pozdrav“ i poruka je poslata. (...)

Te 2005. godine Orion je osvojio treće mesto na takmičenju najboljih učeničkih kompanija u Srbiji, a 2006. godine je bio najuspešnija učenička kompanija u Srbiji.

Ja sam nakon dve i po godine rada u Orionu došao u Beograd na studije, i opet poslao e-mail zaposlenima u Dostignuća mladih u Srbiji sa naslovom „Pozdrav“, a u e-mailu napisao da sam sada u Beogradu i da želim da ostanem na neki način u priči. Na moj Pozdrav usledio je susret, a onda i naklonost ljudi da radimo dobre stvari. Zajedno smo napravili Alumni klub DMuS-a, pomagali nekoliko godina u realizaciji programa u školama u Srbiji, i opet sam upoznao nekoliko stotina preduzimljivih srednjoškolaca i skoro isto toliko preduzimljivih nastavnika.

I sada od 2012. godine svakog jutra ulazeći u kancelariju DMuS-a, kao zaposleni u programskom odeljenju, svojim kolegama kažem „Pozdrav“, i tako zajedno pozdravljamo i susrećemo jedan paralelan svet, svet u kome mladi ljudi u Srbiji imaju volje i prostora da veruju u svoje ideje. Svet u kome se u školi može dobrovoljno ostajati posle časova i raditi vikendima.

Nakon svih ovog godina mojih susreta sa DMuS-om (...), prošao sam gotovo stotinu takmičenja, i susreo se sa više hiljada mladih ljudi koji su imali priliku da osete šta znači uspeh. Svi oni su uspeli u onome u čemu su učestvovali, i onda kada nisu bili pobednici bili su dobitnici. Upoznao sam i nekoliko stotina preduzimljivih nastavnika, istinskih heroja ovog društva, koji svojom posvećenošću i radom sa učenicima stvaraju bolju budućnost, i njihovu i našu. (...)

Danas moj folder sa poslatim porukama ima mnogo više mejlova, ali još važnije u primljenim porukama imam i ja sada mejlove učenika koji su rešeni da nešto preduzmu.

(...)

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs