Copy
Ukoliko se bilten ne prikazuje ispravno, molimo Vas kliknite OVDE
58. BILTEN 
O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU I SMANJENJU SIROMAŠTVA

UVODNIK

Digitalna uključenost

Dragana Malidžan VinkićPiše: Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Digitalna uključenost predstavlja pristup ljudi informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT), kao i osnaživanje ljudi da putem IKT doprinesu digitalnoj ekonomiji i društvu, sopstvenom, ekonomskom i društvenom razvoju. Digitalna uključenost ne predstavlja samo posedovanje računara, pametnog telefona ili pristup internetu, već kompetencije koje su neophodne za ravnopravno učešće u digitalnom dobu (obrada informacija, kreiranje sadržaja, bezbednost, komunikacija, rešavanje problema), kao i pristup informacijama, elektronskim javnim uslugama, servisima, aplikacijama…

Digitalna uključenost kao aspekt socijalne uključenosti obuhvata pristupačne IKT, odnosno razvijanje tehnoloških rešenja u skladu sa principima univerzalnog dizajna, asistivne tehnologije, digitalne veštine. Povećanje digitalne uključenosti dovodi do smanjenja jaza između ljudi kojima su IKT lako dostupne i jednostavne za korišćenje i onih kojima to nisu.

Paradoksalno je da u svetu u kojem je digitalizacija u usponu, i u kojem IKT alatke treba da olakšaju život, istovremeno postavljaju nove izazove pred ljude koji se inače nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na opštu populaciju.

U Evropskoj strategiji za osobe sa invaliditetom (2010–2020)  digitalna uključenost u svom najširem obliku obuhvata prevazilaženje barijera koje se odnose na pristupačnost, participaciju, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Viđena kao jedna od ključnih oblasti u Strategiji, digitalna uključenost ne predstavlja samo političku već i moralnu obavezu, stoga je Evropski parlament i Savet Evropske unije na predlog Evropske komisije usvojio Direktivu o pristupačnosti veb-stranica i mobilnih aplikacija organa javnog sektora, kako bi se odgovorilo na potrebe 80 miliona osoba sa invaliditetom u EU i omogućilo njihovo puno učešće u digitalnoj ekonomiji i društvu. Direktiva pored pristupačnosti naglašava važnost društvene participacije, razvoj produkata i servisa u skladu sa potrebama ljudi sa invaliditetom, pristup različitim asistivnim i drugim tehnologijama (na primer automatizovane mašine, uređaji za prodaju karata,  interaktivni terminali za samoposluživanje na stanicama, u bankama…) i razvoj ovog tržišta, kako bi se osigurao veći stepen samostalnosti i smanjila potreba za drugim uslugama zdravstve i socijalne zaštite.

Digitalna uključenost u Srbiji

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji postoje veliki pomaci na polju pristupa internetu. Naime, podaci iz 2017. ukazuju na to da skoro 73% domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak. Ovaj procenat beleži porast u odnosu na prethodni period izveštavanja kada je 2013. godine 55,8% domaćinstava posedovalo internet priključak. Međutim, kada se uzmu u obzir geografske oblasti, primetan je digitalni jaz gde 78% domaćinstava u gradskim naseljima poseduje internet priključak, a u ruralnim 63%. Najveća zastupljenost je u Beogradu i iznosi 82%.

U okviru javnih digitalnih servisa: javne digitalne usluge i elektronske uprave, postoji napredak u pogledu prilagođavanja medijskih sadržaja osobama sa invaliditetom, kao što je na primer titlovanje, a 2015. je donet Zakon o upotrebi znakovnog jezika i uložena su sredstva u otvaranje prevodilačkog servisa za srpski znakovni jezik, koji je dostupan za gluve i nagluve osobe. Međutim, postoji još prostora za unapređenje kako bi ova usluga bila dostupna na teritoriji cele Srbije.

Prema podacima iz 2015. godine, 48% internet prezentacija organa državne uprave, 69% organa teritorijalne autonomije i 54% lokalnih samouprava, ispunilo je osnovne standarde pristupačnosti osobama sa invaliditetom. Zakon o elektronskoj upravi koji je donet 2018. godine reguliše ovu oblast zajedno sa Uredbom, ali su potrebni dodatni napori da se sprovedu zakonske obaveze svih organa javne uprave (na nacionalnom i lokalnom nivou) da poseduju svoj veb-sajt i uređuju ga u skladu sa osnovnim principima ePristupačnosti. To znači da se usluga elektronske uprave pruža na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje informacija i dokumenata osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2018. pokazuje da 37,3% internet populacije koristi internet usluge umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije, a najčešće radi dobijanja informacija sa veb-sajtova javnih institucija i za preuzimanje zvaničnih obrazaca. Ispitanici/ice koji nisu preuzimali obrasce kao glavni razlog navode da za tim nisu imali potrebe, a kao drugi razlog – nedostatak veština.

Kada je reč o ljudskom kapitalu, odnosno posedovanju digitalnih veština, podaci iz poslednjeg Popisa stanovništva (2011) pokazali su nizak nivo kompjuterske pismenosti u Republici Srbiji – 51% lica starosti od 15 i više godina kompjuterski je nepismeno, 34,2% lica kompjuterski je pismeno, dok je 14,8% delimično kompjuterski pismeno. Upravo te nedostajuće veštine za digitalnu eru mogu da povećaju postojeći disparitet. Ključ uspeha u ovom izazovu ne nalazi se u pohađanjima jednokratnog kursa, već u sistemskom ulaganju u razvoj digitalnih veština učenika/ca, mladih, ali i odraslih i starijih lica, kao i njihovoj posvećenosti celoživotnom učenju u skladu sa novim izazovima koje donosi digitalno doba.

Na ovaj nedostatak veština treba gledati kao priliku za ulaganje u razvijanje ključnih digitalnih veština građana i građanki bez obzira na uzrast, a kada govorimo o predstavnicima i predstavnicama osetljivih grupa, dodatnu pažnju treba posvetiti pristupu informacijama i pristupačnosti IKT-a kako bi se povećala njihova društvena i ekonomska participacija. Stepen digitalne uključenosti jednog društva pokazuje spremnost jedne zajednice da potpuno prihvati digitalno doba.
 

VESTI

AKTIVNOSTI TIMA

Održana Letnja škola o socijalnom uključivanju

U Kragujevcu je od 27. do 30. avgusta održana Letnja škola o socijalnom uključivanju, koju je organizovao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), uz podršku Švajcarske Konfederacije. Letnja škola o socijalnom uključivanju okupila je predstavnike i predstavnice lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, u cilju razmene znanja i razvoja inovativnih pristupa za unapređenje socijalne uključenosti osetljivih grupa na lokalnom nivou.

Letnja škola o socijalnom uključivanju uvod je u realizaciju druge faze Programa lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje (LIP 2), kroz koji će lokalne samouprave u saradnji sa organizacijama civilnog društva razvijati inovativne usluge i modele, koji treba da doprinesu kreiranju inkluzivnijih i pravednijih lokalnih zajednica.

Predstavnice i predstavnici lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva iz 15 opština u Srbiji su kroz razmenu znanja i profesionalnog iskustva osmišljavali i razvijali inovativne modele u oblasti socijalne zaštite, zdravlja, obrazovanja i zapošljavanja, a imali su priliku i da se upoznaju sa primerima dobre prakse, kao i da steknu znanja o upravljanju projektnim predlogom.

Program LIP 2 deo je projekta „Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji“, koji sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije uz podršku Vlade Švajcarske u periodu od 2018. do 2021. godine.

Više informacija potražite ovde.



Objavljen Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji (2014-2018)

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije pripremio je Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine. Izveštaj mapira postojeće inicijative koje doprinose unapređenju digitalne uključenosti i obuhvata: pregled zakonskog, strateškog i institucionalnog okvira u ovoj oblasti, analizu trenutnog stanja, kao i pregled realizovanih mera i programa. Uzimajući u obzir primere dobre prakse iz regiona i sveta, ali i konstantan razvoj infornaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), Izveštaj daje preporuke i predloge za unapređenje u oblasti digitalnog uključivanja za naredni period.

Digitalna uključenost ima za cilj smanjenje jaza između onih kojima su IKT lako dostupne i jednostavne za korišćenje, sa jedne strane, i sa druge, osetljivih društvenih grupa i pojedinaca kao što su osobe sa invaliditetom, ruralno stanovništvo u nepristupačnim oblastima, deca, mladi, starije osobe i ostale društvene grupe i pojedinci čije se prepreke za puno učešće u digitalnom okruženju vremenom samo povećavaju.

Izveštaj je sačinjen na osnovu zvaničnih podataka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, RATEL, REM, RTS, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kliknite da preuzmete Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine (.pdf).



Održana obuka za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja za nastavnike i nastavnice

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom roditelja i nastavnika Srbije (NARNS) sproveo je obuku za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja u Subotici, u OŠ „Ivan Goran Kovačić”.

Ovo je osma obuka koja se sprovodi u okviru inicijative „Izgradnja kapaciteta obrazovnih institucija u Republici Srbiji za pisanje projekata i korišćenje potencijalnih izvora finansiranja za unapređenje kvaliteta, pravednosti i efikasnosti rada”. Za potrebe obuke SIPRU je obučio 20 trenera i trenerkinja, a samu obuku prošlo je do sada 240 nastavnika i nastavnica iz osnovnih i srednjih škola iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Sečnja, Kraljeva.

Predavači i predavačice su tokom dvodnevnog rada predstavili učesnicima i učesnicama obuke sve faze pripreme projekta, od mapiranja problema i sagledavanja uloge projektnog planiranja, definisanja vremenske dinamike, budžeta, preko planiranja projekata u odnosu na zahteve donatora, do upravljanja projektima, izveštavanja i konačne realizacije.

Cilj ove inicijative je da se osposobe zaposleni u obrazovnim institucijama za planiranje i pisanje projekata radi unapređenja školske sredine i procesa nastave i učenja, koje mogu podneti domaćim i inostranim donatorima u svrhu finansiranja.

Više informacija potražite ovde.



Međunarodni dan mladih – „Transformišimo obrazovanje“

U zemljama širom sveta 12. avgusta obeležen je Međunarodni dan mladih. Pod sloganom „Transformišimo obrazovanje“, Ujedinjene nacije (UN) ove godine na Dan mladih ukazale su na značaj jednakosti i inkluzivnosti u obrazovanju, ali i na važnost učešća mladih u procesu transformacije obrazovanja.

Obrazovanje zauzima posebno mesto u Ciljevima održivog razvoja –  Cilj 4: Obezbediti inkluzivno i pravedno kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve, ali je direktno povezano i sa svim ostalim ciljevima, posebno sa ciljevima koji se odnose na smanjenje siromaštva, nejednakosti, rodnu ravnopravnost, dostojanstven rad i ekonomski rast, kao i dobro zdravlje. Investiranjem u obrazovanje mladih podižu se njihovi kapaciteti za dalji razvoj, ostvarivanje društvenih ulogа, socijalih inovacija, kao i potpunu participaciju u razvoju društva, smanjenju siromaštva i nejednakosti.

U oblasti obrazovanja Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u svom radu nastoji da pruži podršku mladima ljudima. Tim podržava mlade istraživače na početku karijere da doprinesu kreiranju politika u obrazovanju koje su zasnovane na podacima. Jedan od istraživačkih radova u nedavno objavljenom zborniku fokusiran je na analizu ponude i potražnje na tržištu rada za mlade sa srednjim stručnim obrazovanjem. Takođe, Tim aktivno učestvuje u izradi strateških, zakonskih i podzakonskih akata i pruža podršku resornim ministarstvima kako bi politike za mlade bile inkluzivnije, u cilju povećanja dostupnosti predškolskog i osnovnog obrazovanja deci, mladima i odraslima iz osetljivih grupa. U okviru Bloga o socijalnom uključivanju, mladi iz romske zajednice podelili su svoja iskustva i izazove u procesu obrazovanja zbog kojih su se osećali neravnopravno u odnosu na svoje vršnjake/inje.

Više informacija o obrazovnoj statistici u Srbiji i širi izbor publikacija iz oblasti obrazovanja koje preporučujemo potražite ovde.

AKTUELNI KONKURSI

Produžen rok za dostavljanje predloga projekta u okviru Trećeg poziva Jadransko-jonskog transnacionalnog programa – ADRION
Nagradni konkurs „Most razumevanja – međugeneracijska solidarnost” (rok: 20.9.2019)
Otvoren konkurs za omladinske volonterske projekte „Šta nam teškoˮ (rok: 25.9.2019)
Prekogranična saradnja Srbija – Severna Makedonija: Prvi poziv za dostavljanje predloga projekata (27.9.2019)
Poziv za trening: Aktivizacija omladinskih organizacija za socijalno uključivanje mladih sa invaliditetom/hendikepom
„Drugačije od drugih”: Konkurs SKGO za najbolje medijske priloge o praksi u lokalnoj samoupravi (rok: 15.10.2019)
Ostali konkursi dostupni su na: socijalnoukljucivanje.gov.rs/konkursi

PROČITAJTE I...

Objavljena Odluka o raspodeli sredstava iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine
Pripremljen prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj o sprovođenju Agende 2030
Podrška Švajcarske međuopštinskim partnerstvima u Srbiji
Održan prvi sektorski sastanak na temu unapređenja položaja interseks osoba u Republici Srbiji
Manifest Pakta za uticaj – formiran globalni savez za socijalnu i inkluzivnu ekonomiju
Objavljen UN Women izveštaj „Napredak žena u svetu 2019–2020: porodice u svetu koji se menja“
Objavljen Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2019. godinu
SKGO: Izrađena studija u oblasti ozakonjenja podstandardnih romskih naselja u Srbiji
Održan bazar „Ženske inicijative u socijalnom preduzetništvu”
Predstavljene aktivnosti „Slavimo raznolikost” koje spajaju lokalno stanovništvo, izbeglice i migrante/kinje
Održana obuka „Kako organizovati inkluzivne aktivnosti u slobodno vreme za sve mlade”
Dostignuća mladih: Održani treninzi za osnaživanje devojčica u oblasti digitalnih i preduzetničkih veština
Vesti o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva možete redovno pratiti na sajtu:
www.socijalnoukljucivanje.gov.rs

BLOG O SOCIJALNOM UKLJUČIVANJU

Boje za one koji ih ne vide

ColorADD UnoMigel Neiva izumeo je jezik simbola koji daltonistima omogućava razumevanje boja

Kako daltonisti da znaju šta označavaju zastavice za bezbednost na plažama? Kako da uklope boje na odeći, ili da izbegnu maltretiranje u školi zbog toga što su nacrtali zeleno nebo? Grafički dizajner Migel Neiva osmislio je rešenje.

Neiva je uvek video svet u boji i te boje je posmatrao kao ključni alat u svom radu. Gubitak sposobnosti da razlikuje boje za njega je bila strašna pomisao, koja ga je navela da istraži kako se osobe koje ne razlikuju boje snalaze u živopisnom svetu koji je on uzimao zdravo za gotovo.

„Kada sam počeo sa istraživanjem shvatio sam da ne postoji ništa – nikakav sistem“, rekao je, šireći ruke kako bi iskazao svoju zbunjenost. „Preko 350 miliona ljudi su daltonisti, ali za njih nije bilo pomoći. Tražio sam ideju za svoj master rad i ovde sam je pronašao“.

Za Neivu, 49-godišnjeg stanovnika Porta u Portugalu, projekat je ubrzo postao nešto više od akademske vežbe. U sklopu svog master rada na Univerzitetu Minjo razvio je jednostavan jezik simbola koji može da prikaže celokupnu paletu boja. Nakon što je dobio svoju master diplomu 2008. godine, posvetio se širenju tog jezika u svetu, koristeći model socijalnog preduzeća sa dugoročnim ciljem da sistem zaživi u celom svetu.

Neivina inicijativa jedna je od nagrađenih na godišnjem Turniru socijalnih inovacija EIB instituta, koji prepoznaje i podržava evropske socijalne preduzetnike, čiji je glavni cilj ostvarivanje društvenog, etičkog ili ekološkog uticaja. (...)

U razgovoru koji smo vodili jednog sunčanog dana na terasi obližnjeg restorana, Neiva je izjavio da se naziv firme i jezika koji je izumeo, ColorADD, poziva na sistem dodavanja boja koji je poznat mladim učenicima širom sveta.

„Kao dete naučite da kada pomešate dve osnovne boje, kao što su plava i žuta, dobijate treću boju: zelenu“, rekao je.

Osnovu ColorADD jezika ilustruje njegov logo: sadrži tri kruga koja se međusobno presecaju, svaki od njih predstavlja osnovnu boju, predstavljen je simbolom (naspramni trouglovi i linija), a na tri preseka nalaze se kombinacije tri simbola koje označavaju ljubičastu, zelenu i narandžastu boju. Mimo ove osnovne strukture, složenije kombinacije simbola predstavljaju različite nijanse i intenzitete. Pošto je jezik u potpunosti simbolički, mogu ga lako tumačiti svi ljudi, bez obzira na jezik kojim govore. (...)

ColorADD licencirale su velike kompanije, uključujući Mattel, multinacionalnu kompaniju za proizvodnju igara. Tokom 2017. godine kompanija Mattel uvela je ColorADD verziju najpopularnije kartaške igre na svetu UNO, a prodaja je skočila za 66 procenata tokom prve godine. (...)

ColorADD je takođe ostvario saradnju sa državnim institucijama. Zastave za bezbednost na plaži u Portugalu sada primenjuju ColorADD sistem, tako da plivači daltonisti znaju kada je i gde bezbedno ući u vodu. Kontejneri za reciklažu i otpad u Portu, kao i mape gradskog prevoza, obeleženi su ColorADD simbolima.

Neivin krajnji cilj je da se ColorADD sistem primenjuje u celom svetu – na mapama i vozilima javnog prevoza, na semaforima, čak i na etiketama za odeću, tako da daltonistima bude lakše da uklope boje na odeći. Takođe bi voleo da se jezik više podučava u školama, kako deca daltonisti ne bi bili maltretirani zbog svojih crteža sa zelenim nebom ili plavim drvećem.

„Bilo bi nemoguće pronaći tih 350 miliona ljudi koji su daltonisti – većina daltonista ne želi da se identifikuje na osnovu svog hendikepa, ne žele da traže pomoć. Prema tome, moj cilj je da dođemo do svih 7 milijardi ljudi i da na taj način garantujemo inkluziju bez diskriminacije“, kaže Neiva. (...)

Tekst u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.

Autor teksta i fotografija: Kris Velš (Chris Welsch)

Tekst „Boje za one koji ih ne vide” izvorno je objavljen ovde: Bringing colour to those who can’t see it. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije prenosi ovaj prilog uz ljubaznu dozvolu EIB Instituta.

Druge tekstove naših blogera i blogerki možete pročitati na www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/blog/

USPEŠNI PRIMERI

RBC podržava nove preduzetnike i preduzetnice na njihovom preduzetničkom putu

RBC KragujevacRazvojni biznis centar Kragujevac od 2018. godine uključen je u realizaciju evropskog programa Erazmus za mlade preduzetnike (Erasmus for Young Entrepreneurs), kao kontakt tačka za Srbiju.

Reč je o programu međunarodne razmene, koji pruža priliku novim ili potencijalnim preduzetnicima i preduzetnicama da putuju i uče od iskusnih preduzetnika/ca o vođenju biznisa. Ove godine, program proslavlja 10 godina postojanja! Tokom prethodnih 10 godina realizovano je čak 7.000 razmena u kojima je učestvovalo čak 14.000 preduzetnika i preduzetnica! Program se sprovodi na teritoriji zemalja učesnica, i to: 28 zemalja EU, Albanije, Jermenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Islanda, Crne Gore, Moldavije, Srbije, Turske i Ukrajine.

Od 2018. godine do sada Razvojni biznis centar omogućio je međunarodnu razmenu za 8 mladih preduzetnika i preduzetnica iz Srbije. Oni su se povezali sa mentorima, iskusnim preduzetnicima iz Portugala, Španije, Holandije, Slovenije. Pored toga, posredstvom RBC-a, dvojica mladih preduzetnika iz Evrope boravilo je i boravi u Srbiji, kod naših iskusnih preduzetnika, mentora. Jedan mladić iz Grčke bio je na razmeni u Beogradu, kod iskusnog preduzetnika iz oblasti turizma, a drugi mladić iz Velike Britanije trenutno boravi u Nišu, gde sa svojim mentorom, iskusnim preduzetnikom i osnivačem NVO Eneca, razvija sopstvenu biznis ideju.

Novim preduzetnicima i preduzetnicama početnicima/ama Program pruža priliku da razviju svoj biznis, izgrade nove poslovne kontakte u Evropi, uspostave mrežu potencijalnih partnera i saradnika/ca, ispitaju inostrana tržišta, razviju i unaprede preduzetnička znanja i veštine. Sa druge strane iskusnim preduzetnicima/ama program donosi mogućnost da se povežu sa mladim, kreativnim, preduzimljivim ljudima, koji imaju ideje, inicijativu i znanje, koje mogu staviti na raspolaganje svojim domaćinima/cama, mentorima i mentorkama.

Dosadašnje iskustvo RBC-a sa programom je odlično. Svi učesnici i učesnice razmena bili su veoma, veoma zadovoljni. Jedan od svežih primera je mlada i ambiciozna preduzetnica Milica iz Kragujevca, koja je trenutno na razmeni u Portugalu, u organizaciji Geo Clube. Njen host, domaćin, zove se Karlos. Milica tamo boravi već 2,5 meseca. Za ovo vreme upoznala je veliki broj novih saradnika/ca, stekla nove prijatelje/ice, prošla više treninga, i sama radila kao voditeljka radionica i trenerica. Aktivno je uključena u evropske projekte na kojima trenutno radi njen mentor. Kroz rad na ovim projektima, razvija svoje veštine upravljanja projektima i stiče dragoceno znanje o evropskim fondovima i mogućnostima za finansiranje društveno značajnih inicijativa u Srbiji. Sa svojim mentorom Karlosom redovno razgovara o sopstvenom biznisu koji je započela u Srbiji i zajedno sa njim pravi strategiju kako svoj biznis www.miaconsulting.rs dalje da razvije i učini ga održivim.

Pored Milice, tu je i Strahinja, takođe iz Kragujevca, mladić koji je pokrenuo sopstveni biznis u oblasti konsaltinga i marketinga www.proman.rs. Strahinja je 3 meseca boravio na razmeni u Sloveniji. Njegov domaćin bio je Iztok Petek, koji vodi Luksemburško-slovenački biznis klub u Ljubljani. Strahinja je tokom 3 meseca boravka imao priliku da upravlja timom praktikanata i na taj način razvija svoje organizacione i menadžerske sposobnosti, učestvovao je na brojnim radionicama i meet-up-ovima u Sloveniji i uspostavio vredne kontakte sa organizacijama, koje su u međuvremenu postale njegovi klijenti. Po završenoj razmeni postao je član Savetodavnog odbora Luksemburško-slovenačkog biznis kluba, sa kojim je nastavio uspešnu saradnju i po povratku u Kragujevac. (...)

Tekst u celini možete pročitati ovde.

Izvor: rbcentar.org

Više uspešnih priča možete pogledati na socijalnoukljucivanje.gov.rs

Ovaj bilten primate jer se Vaša adresa nalazi na mejling listi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. 
Ukoliko želite da se odjavite sa liste, kliknite OVDE.
Vlada Republike Srbije
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
Milutina Milankovića 106, 11070 Beograd, Srbija

E-mail sipru@gov.rs
Telefon +381 11 311 14 21