|
|
|
|
 Piše: Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije
Digitalna uključenost predstavlja pristup ljudi informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT), kao i osnaživanje ljudi da putem IKT doprinesu digitalnoj ekonomiji i društvu, sopstvenom, ekonomskom i društvenom razvoju. Digitalna uključenost ne predstavlja samo posedovanje računara, pametnog telefona ili pristup internetu, već kompetencije koje su neophodne za ravnopravno učešće u digitalnom dobu (obrada informacija, kreiranje sadržaja, bezbednost, komunikacija, rešavanje problema), kao i pristup informacijama, elektronskim javnim uslugama, servisima, aplikacijama…
Digitalna uključenost kao aspekt socijalne uključenosti obuhvata pristupačne IKT, odnosno razvijanje tehnoloških rešenja u skladu sa principima univerzalnog dizajna, asistivne tehnologije, digitalne veštine. Povećanje digitalne uključenosti dovodi do smanjenja jaza između ljudi kojima su IKT lako dostupne i jednostavne za korišćenje i onih kojima to nisu.
Paradoksalno je da u svetu u kojem je digitalizacija u usponu, i u kojem IKT alatke treba da olakšaju život, istovremeno postavljaju nove izazove pred ljude koji se inače nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na opštu populaciju.
U Evropskoj strategiji za osobe sa invaliditetom (2010–2020) digitalna uključenost u svom najširem obliku obuhvata prevazilaženje barijera koje se odnose na pristupačnost, participaciju, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Viđena kao jedna od ključnih oblasti u Strategiji, digitalna uključenost ne predstavlja samo političku već i moralnu obavezu, stoga je Evropski parlament i Savet Evropske unije na predlog Evropske komisije usvojio Direktivu o pristupačnosti veb-stranica i mobilnih aplikacija organa javnog sektora, kako bi se odgovorilo na potrebe 80 miliona osoba sa invaliditetom u EU i omogućilo njihovo puno učešće u digitalnoj ekonomiji i društvu. Direktiva pored pristupačnosti naglašava važnost društvene participacije, razvoj produkata i servisa u skladu sa potrebama ljudi sa invaliditetom, pristup različitim asistivnim i drugim tehnologijama (na primer automatizovane mašine, uređaji za prodaju karata, interaktivni terminali za samoposluživanje na stanicama, u bankama…) i razvoj ovog tržišta, kako bi se osigurao veći stepen samostalnosti i smanjila potreba za drugim uslugama zdravstve i socijalne zaštite.
Digitalna uključenost u Srbiji
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji postoje veliki pomaci na polju pristupa internetu. Naime, podaci iz 2017. ukazuju na to da skoro 73% domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak. Ovaj procenat beleži porast u odnosu na prethodni period izveštavanja kada je 2013. godine 55,8% domaćinstava posedovalo internet priključak. Međutim, kada se uzmu u obzir geografske oblasti, primetan je digitalni jaz gde 78% domaćinstava u gradskim naseljima poseduje internet priključak, a u ruralnim 63%. Najveća zastupljenost je u Beogradu i iznosi 82%.
U okviru javnih digitalnih servisa: javne digitalne usluge i elektronske uprave, postoji napredak u pogledu prilagođavanja medijskih sadržaja osobama sa invaliditetom, kao što je na primer titlovanje, a 2015. je donet Zakon o upotrebi znakovnog jezika i uložena su sredstva u otvaranje prevodilačkog servisa za srpski znakovni jezik, koji je dostupan za gluve i nagluve osobe. Međutim, postoji još prostora za unapređenje kako bi ova usluga bila dostupna na teritoriji cele Srbije.
Prema podacima iz 2015. godine, 48% internet prezentacija organa državne uprave, 69% organa teritorijalne autonomije i 54% lokalnih samouprava, ispunilo je osnovne standarde pristupačnosti osobama sa invaliditetom. Zakon o elektronskoj upravi koji je donet 2018. godine reguliše ovu oblast zajedno sa Uredbom, ali su potrebni dodatni napori da se sprovedu zakonske obaveze svih organa javne uprave (na nacionalnom i lokalnom nivou) da poseduju svoj veb-sajt i uređuju ga u skladu sa osnovnim principima ePristupačnosti. To znači da se usluga elektronske uprave pruža na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje informacija i dokumenata osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2018. pokazuje da 37,3% internet populacije koristi internet usluge umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije, a najčešće radi dobijanja informacija sa veb-sajtova javnih institucija i za preuzimanje zvaničnih obrazaca. Ispitanici/ice koji nisu preuzimali obrasce kao glavni razlog navode da za tim nisu imali potrebe, a kao drugi razlog – nedostatak veština.
Kada je reč o ljudskom kapitalu, odnosno posedovanju digitalnih veština, podaci iz poslednjeg Popisa stanovništva (2011) pokazali su nizak nivo kompjuterske pismenosti u Republici Srbiji – 51% lica starosti od 15 i više godina kompjuterski je nepismeno, 34,2% lica kompjuterski je pismeno, dok je 14,8% delimično kompjuterski pismeno. Upravo te nedostajuće veštine za digitalnu eru mogu da povećaju postojeći disparitet. Ključ uspeha u ovom izazovu ne nalazi se u pohađanjima jednokratnog kursa, već u sistemskom ulaganju u razvoj digitalnih veština učenika/ca, mladih, ali i odraslih i starijih lica, kao i njihovoj posvećenosti celoživotnom učenju u skladu sa novim izazovima koje donosi digitalno doba.
Na ovaj nedostatak veština treba gledati kao priliku za ulaganje u razvijanje ključnih digitalnih veština građana i građanki bez obzira na uzrast, a kada govorimo o predstavnicima i predstavnicama osetljivih grupa, dodatnu pažnju treba posvetiti pristupu informacijama i pristupačnosti IKT-a kako bi se povećala njihova društvena i ekonomska participacija. Stepen digitalne uključenosti jednog društva pokazuje spremnost jedne zajednice da potpuno prihvati digitalno doba.
|
|
Ekonomski razvoj i zapošljavanje
|
Socijalna zaštita i zdravlje
|
|
Osetljive grupe i ljudska prava
|
|
U Kragujevcu je od 27. do 30. avgusta održana Letnja škola o socijalnom uključivanju, koju je organizovao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU), uz podršku Švajcarske Konfederacije. Letnja škola o socijalnom uključivanju okupila je predstavnike i predstavnice lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, u cilju razmene znanja i razvoja inovativnih pristupa za unapređenje socijalne uključenosti osetljivih grupa na lokalnom nivou.
Letnja škola o socijalnom uključivanju uvod je u realizaciju druge faze Programa lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje (LIP 2), kroz koji će lokalne samouprave u saradnji sa organizacijama civilnog društva razvijati inovativne usluge i modele, koji treba da doprinesu kreiranju inkluzivnijih i pravednijih lokalnih zajednica.
Predstavnice i predstavnici lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva iz 15 opština u Srbiji su kroz razmenu znanja i profesionalnog iskustva osmišljavali i razvijali inovativne modele u oblasti socijalne zaštite, zdravlja, obrazovanja i zapošljavanja, a imali su priliku i da se upoznaju sa primerima dobre prakse, kao i da steknu znanja o upravljanju projektnim predlogom.
Program LIP 2 deo je projekta „Podrška unapređenju socijalnog uključivanja u Republici Srbiji“, koji sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije uz podršku Vlade Švajcarske u periodu od 2018. do 2021. godine.
Više informacija potražite ovde.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije pripremio je Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine. Izveštaj mapira postojeće inicijative koje doprinose unapređenju digitalne uključenosti i obuhvata: pregled zakonskog, strateškog i institucionalnog okvira u ovoj oblasti, analizu trenutnog stanja, kao i pregled realizovanih mera i programa. Uzimajući u obzir primere dobre prakse iz regiona i sveta, ali i konstantan razvoj infornaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), Izveštaj daje preporuke i predloge za unapređenje u oblasti digitalnog uključivanja za naredni period.
Digitalna uključenost ima za cilj smanjenje jaza između onih kojima su IKT lako dostupne i jednostavne za korišćenje, sa jedne strane, i sa druge, osetljivih društvenih grupa i pojedinaca kao što su osobe sa invaliditetom, ruralno stanovništvo u nepristupačnim oblastima, deca, mladi, starije osobe i ostale društvene grupe i pojedinci čije se prepreke za puno učešće u digitalnom okruženju vremenom samo povećavaju.
Izveštaj je sačinjen na osnovu zvaničnih podataka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, RATEL, REM, RTS, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kliknite da preuzmete Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine (.pdf).
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom roditelja i nastavnika Srbije (NARNS) sproveo je obuku za pisanje i realizaciju projekata u oblasti obrazovanja u Subotici, u OŠ „Ivan Goran Kovačić”.
Ovo je osma obuka koja se sprovodi u okviru inicijative „Izgradnja kapaciteta obrazovnih institucija u Republici Srbiji za pisanje projekata i korišćenje potencijalnih izvora finansiranja za unapređenje kvaliteta, pravednosti i efikasnosti rada”. Za potrebe obuke SIPRU je obučio 20 trenera i trenerkinja, a samu obuku prošlo je do sada 240 nastavnika i nastavnica iz osnovnih i srednjih škola iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Sečnja, Kraljeva.
Predavači i predavačice su tokom dvodnevnog rada predstavili učesnicima i učesnicama obuke sve faze pripreme projekta, od mapiranja problema i sagledavanja uloge projektnog planiranja, definisanja vremenske dinamike, budžeta, preko planiranja projekata u odnosu na zahteve donatora, do upravljanja projektima, izveštavanja i konačne realizacije.
Cilj ove inicijative je da se osposobe zaposleni u obrazovnim institucijama za planiranje i pisanje projekata radi unapređenja školske sredine i procesa nastave i učenja, koje mogu podneti domaćim i inostranim donatorima u svrhu finansiranja.
Više informacija potražite ovde.
U zemljama širom sveta 12. avgusta obeležen je Međunarodni dan mladih. Pod sloganom „Transformišimo obrazovanje“, Ujedinjene nacije (UN) ove godine na Dan mladih ukazale su na značaj jednakosti i inkluzivnosti u obrazovanju, ali i na važnost učešća mladih u procesu transformacije obrazovanja.
Obrazovanje zauzima posebno mesto u Ciljevima održivog razvoja – Cilj 4: Obezbediti inkluzivno i pravedno kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnosti celoživotnog učenja za sve, ali je direktno povezano i sa svim ostalim ciljevima, posebno sa ciljevima koji se odnose na smanjenje siromaštva, nejednakosti, rodnu ravnopravnost, dostojanstven rad i ekonomski rast, kao i dobro zdravlje. Investiranjem u obrazovanje mladih podižu se njihovi kapaciteti za dalji razvoj, ostvarivanje društvenih ulogа, socijalih inovacija, kao i potpunu participaciju u razvoju društva, smanjenju siromaštva i nejednakosti.
U oblasti obrazovanja Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u svom radu nastoji da pruži podršku mladima ljudima. Tim podržava mlade istraživače na početku karijere da doprinesu kreiranju politika u obrazovanju koje su zasnovane na podacima. Jedan od istraživačkih radova u nedavno objavljenom zborniku fokusiran je na analizu ponude i potražnje na tržištu rada za mlade sa srednjim stručnim obrazovanjem. Takođe, Tim aktivno učestvuje u izradi strateških, zakonskih i podzakonskih akata i pruža podršku resornim ministarstvima kako bi politike za mlade bile inkluzivnije, u cilju povećanja dostupnosti predškolskog i osnovnog obrazovanja deci, mladima i odraslima iz osetljivih grupa. U okviru Bloga o socijalnom uključivanju, mladi iz romske zajednice podelili su svoja iskustva i izazove u procesu obrazovanja zbog kojih su se osećali neravnopravno u odnosu na svoje vršnjake/inje.
Više informacija o obrazovnoj statistici u Srbiji i širi izbor publikacija iz oblasti obrazovanja koje preporučujemo potražite ovde.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Migel Neiva izumeo je jezik simbola koji daltonistima omogućava razumevanje boja